Ко у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону добија прилику за ангажовање на изборима у иностранству: запослени изабрани по познатим критеријумима или људи које Кокановић лично одабере?

 Према сазнањима „Трагова“, Владимир Кокановић је овога пута одредио запослене за изборно ангажовање у иностранству, док остали нису ни били обавештени о могућности да буду предложени. Николина Милатовић Поповић одређена је за Мадрид, а још неколико запослених за ангажовање у Босни и Херцеговини.

 Ако информација о службеном ангажовању стиже само до одабраних, осталима се ускраћује већ први услов за равноправно учешће и могућност да знају да прилика постоји. Кокановић тада не бира само кандидате него и ко сме да буде обавештен.

 То отвара озбиљно питање повлашћивања једних и неједнаког третмана других запослених. Да ли такво поступање испуњава и законске услове за дискриминацију, треба да оцене надлежни органи. Али Управа већ сада дугује одговор: који су критеријуми примењени, ко их је утврдио и зашто нису били доступни свима на које су се односили?

 Према истим сазнањима, за Николинин одлазак у Мадрид предвиђено је пет дана службеног путовања. Извор редакције наводи и да је она сама одредила трајање тог пута. Ко је то формално одобрио мора се видети из путног налога и пратећих аката.

 „Трагови“, упознати са ранијом праксом, описују изборна путовања као кратка и напорна: одлазило се ради задатка, уз најкраће могуће задржавање и без простора за слободне дане. Зато садашњих пет дана захтева конкретно образложење: датуме летова, распоред обавеза, број ноћења и разлоге због којих краћи пут није био могућ.

 Сам број дана не доказује злоупотребу. Међутим, службени пут не може се оправдати личном проценом онога ко путује. Оправдава се потребама посла, документованим распоредом и одобрењем одговорног лица.

 Према информацијама редакције, трошкове овог ангажовања сноси Министарство спољних послова, а не средства којима непосредно располаже Управа. То не умањује потребу за контролом: реч је о јавном новцу, без обзира на то са које се буџетске позиције плаћа.

 Не треба мешати накнаду за рад у бирачком одбору са трошковима службеног пута. Авио-карта, хотел, трансфери и евентуалне дневнице посебне су ставке. Јавност има право да зна шта је одобрено, по ком основу и колико је на крају плаћено.

 Од Кокановића и Министарства очекујемо документа о предлагању и избору запослених, критеријуме, обавештења која су им упућена и одобрене путне налоге. За Николину Милатовић Поповић тражимо и образложење петодневног пута у Мадрид, са податком ко га је предложио и потписао.

 Одговор „директор је тако одлучио“ није довољан да отклони сумњу у повлашћивање. Дискреционо овлашћење, ако постоји, не ослобађа руководиоца обавезе да одлуке заснива на службеним потребама и да их образложи.

 Управа није приватна организација у којој се прилике деле према личној наклоности руководиоца. Запослени не смеју бити подељени на оне којима су доступни информације и ангажовања и оне који о одлукама сазнају тек када су места већ распоређена.

 Ако се утврди да су запослени противправно стављани у неравноправан положај или да су одобравани неоправдани трошкови, одговорност морају сносити и предлагачи и потписници таквих одлука. Функција не сме бити заштита од провере, а службено путовање награда за блискост са директором.