
Марко Перак, секретар Савеза Срба Словеније и председник Друштва избрисаних становника Словеније, јавно заступа заштиту новинара и слободу изражавања. Исти човек тражио је брисање „Трагова“ из регистра медија, а затим поднео инспекцијску пријаву против њиховог уредника.
Његови поступци отварају питање двоструких мерила: какву слободу признаје редакцији "Трагова" која поставља непријатна питања УСДСР и руководству Савеза?
„Информер“ је 21. новембра објавио Перакову подршку, представљајући га функцијом секретара Савеза Срба Словеније. Перак у том наступу заступа заштиту новинара независно од политичких ставова и уређивачке политике.
Истовремено је најављен захтев Словеначкој новинској агенцији - СТА за приступ информацијама о њеном извештавању о нападима на новинаре и медијске куће у Србији и примени једнаких професионалних критеријума. Најављен је и позив словеначким новинарским удружењима и медијима да осуде нападе на новинаре „Информера“, „Пинка“ и других редакција. Према објави, слање тих докумената предвиђено је за 23. новембар, после коначног усаглашавања са председником Савеза. informer.rs
Управо тај принцип сада треба упоредити са његовим поступањем према „Траговима“.
Перак је 14. јуна 2025. Министарству културе Словеније поднео иницијативу за брисање „Следи–Трагова“ из регистра медија. Пошто је, према одговору Министарства који сам цитира, обавештен да услови за брисање нису испуњени, 19. јула поднео је пријаву Инспекторату за културу и медије због наводног необјављивања његовог одговора или исправке, позивајући се и на казнену одредбу Закона о медијима.
Дакле, пред нама су конкретни поступци усмерени против статуса "Трагова" и поступања уредника. Документација показује да је Перак затражио интервенцију државних органа. Његову иницијативу за брисање медија Министарство, према одговору пренетом у пријави, није прихватило.
Перак има право да оспори објављене наводе и користи расположива правна средства. Али има и обавезу да објасни како захтев за брисање критичког медија усклађује са данашњим залагањем за слободу новинарског рада. Посебно зато што је најаву таквог захтева претходно повезао са поступањем уредника по његовом обраћању.
То је суштина двоструких аршина: у једном јавном наступу слобода медија представља се као универзално право, док се у спору са критичком редакцијом посеже за захтевом за њено брисање из регистра.
Када од СТА тражи податке о једнаким професионалним критеријумима, Перак отвара питање које прво треба да постави себи: да ли једнаке критеријуме примењује према редакцијама које подржава и према редакцији која критикује његов рад?
Додатну тежину има чињеница да Перак води Друштво избрисаних становника Словеније, организацију која заступа људска права. Инспекцијску пријаву потписао је као председник тог друштва, уз његов печат.
Зато треба да одговори: да ли је пријаву поднео у своје име или у име друштва? На основу којег овлашћења је употребљена функција председника и печат организације? Да ли су њени надлежни органи били упознати са поступком и његовим разлозима?
Представљање организације за људска права носи посебну јавну одговорност. Право на критику припада и редакцији чији текстови њеном председнику не одговарају. Уверљивост борбе за права мери се управо односом према таквој редакцији.
Иста провера потребна је и поводом Пераковог наступа као секретара Савеза Срба Словеније.
Када је подршка објављена уз његову функцију у Савезу, јавност оправдано поставља питање да ли је реч о Пераковом личном ставу или ставу организације. Перак и руководство Савеза треба то јасно да разграниче. Исто важи за најављени захтев СТА: ко је подносилац, ко га потписује и на основу чијег овлашћења?
Према достављеном Статуту, члан 24 предвиђа да председник представља Савез у договору и координацији са осталим члановима Извршног одбора. Секретар је члановима 26 и 27 одређен као стручно-оперативно лице, са административним и организационим задацима и пословима по налогу председника.
На основу чега је Перак наступио? Ко га је овластио, са ким је наступ усаглашен и где је тај договор забележен? Да ли је Извршни одбор упознат са подршком „Информеру“ и садржајем најављених докумената?
Функција секретара сама по себи не даје неограничено овлашћење да се лични став представља као став Савеза. Ни договор двојице функционера не одговара на питање да ли је испоштована статутарна координација са Извршним одбором.
Савез треба да покаже како је одлука донета и када су о њој обавештене чланице. Оне имају право да знају у чије име руководство наступа и које ставове приписује организацији којој припадају.
Предмет овог текста није оспоравање заштите новинара, већ Перакова доследност и употреба функција које обавља. Заштита новинарског рада мора обухватити и „Трагове“, без обзира на његово неслагање са њиховим писањем.
Перак треба да објасни зашто је за једну редакцију тражио солидарност, а за другу брисање из регистра. Руководство Савеза треба да објасни ко је овластио Перака да наступа у име организације.
Документи о његовом поступању остају. Јавна декларација о слободи медија не брише захтев који је сам упутио против „Трагова“.

