Пише - Никола Влаховић
Не постоји пример да је неки светски диктатор имао идеју планског уништавања једног читавог народ у држави којом суверено влада, а да са друге стране планира да насели уместо њих један други народ.
Такво нешто постоји само у представи „Краљ Иби“ по делу француског комедиографа Алфреда Жарија. „Шта ће ми овакав народ, наћи ћу други народ!“ викао је његов Краљ Иби. Српски диктатор Александар Вучић није литерарни кловн, него болесна особа која је овај мрачни наум покушала да спроведе у дело. У некој мери му је успело. А, шта је заиста планирао до краја, сазнаће се убрзо након његовог коначног пада у букагије које га чекају….
Негативан природни прираштај, масовно исељавање младих и убрзано старење становништва честе су теме у Србији која је за последњих десет година остала без скоро 700.000 људи. Овакви подаци су одавно довели грађане, читаво српско друштво на улице са жељом да пронађу излаз из диктатуре, да дочекају слободу и врате у живот заробљену државу, јер без системских мера које су хитне, последице могу бити дугорочне и неповратне.
За много шта, оне су већ неповратне. Јер, Србија само на основу негативног природног прираштаја изгуби између 38.000 и 40.000 становника годишње.
Такозвани апсолутни број умрлих је близу 100.000, док се са друге стране у просеку годишње роди тек око 60.000 деце. Када се на то додају и миграциона кретања, овај огромни годишњи губитак становништва је мешу највећим у Европи. Границе за рађање прве деце померене су код породиља до њихових 30 година живота…У међувремену, Завод за статистику спровео је истраживање о броју страних држављана у Србији и њиховој демографској структури, као и земљама из којих долазе.
Истраживање је показало да је број странаца који су имигрирали у Србију од 2012. до 2023. већи око 9,5 пута у односу на деценију раније. Скоро 66 одсто странаца који су имигрирали у Србију 2023. године су мушкарци, док 34 одсто чине жене, и то све у такозваном репродуктивном добу. Просечна старост кинеског држављанина у Србији је 34 године, док је просечна старост турског држављанина 35 година и то су углавном мушкарци.
Просечна старост Срба и мањинских народа у Србији, већа је за 15 година! Према замисли Александра Вучића, прото-злотвора ових времена, странци у Србији долазе трајно, углавном. Диктатор то не може да предвиди прецизно, али је замисао да их масовно насељава и да буду у највиталнијим годинама живота. Просечна старост грађана Србије (Срба и мањинских зеједница), одавно је прешла границу од 45 година, што говори о убрзаном старењу домаћег становништва. Али, са друге стране, уместо подстицаја преосталој омладини у Србији, диктатор им нуди рат, истребљење и робију. То се већ годину дана чује у свакоим његовом наступу. Његови највећи непријатељи су српска младост и нова енергија…Али, његоив подли план о масовном насељавању странаца и прогону домаћег становништва, све више личи на прогон Јевреја у Немачлкој тридесетих годинса Двадесетог века.
Сваки десети странац у Србији, углавном из арапских држава (Сирије, Палестине, Авганистана, Ирана, Ирака…) који се овде нашао илегално до 2023. године је млађи од 15 година и највише их је ушло у Београдски регион. Више од половине тада усељених без докумената, остало је да живи у Србији, јер је у међувремену Европска унија постигла договор са српским диктатором да плате његовом режиму милионске субвенције, а да их он задржи да не иду „северније од Дунава“. И, то се, наравно, десило.
Од 2023. године, према званичним подацима 88% странаца у Србији налази се у у такозваном радном контингенту. Такође, половина од тог процента ради у Београду, углавном у јавним предузећима, са пуним радним временом и статусом који им омогућава живот као и другим грађанима Србије, са свим правима осим бирачког. Један пример посебно интригира јавност у Србији: према званичној статистици, број турских држављана који су се доселили од 2022 до 2025 године, већи је за 150 % у односу на 2012. годину кад је радикалско-напредњачка мафија преузела сву власт у Србији! Ти турски држављани који су се доселили у Србију (већина са идејом трајног настањења), претежно су мушкарци: има их 94,7%, док жена има тек 5,3%. Занимљиво, али је 2023. години забележен податак да је скоро 23% од укупног броја турских држављана имигрирало у две општине-Земун и Сремску Митровицу.
Процењен број становника у Србији на дан 1. јануара 2025. године износио је 6.567.783, очекивано трајање живота је у даљем паду, а просечна старост становништва се прогресивно повећава. Податке о томе објавио је Републички завод за статистику, али се они не слажу са подацима Уједињених нација (УН), где се каже да је стање у Србији знатно горе, што се тиче година живота, здравља и сл.
Такође, према новијих истраживању стручних служби УН (из 2024), и према подацима Програма Уједињених нација за развој, Србију сваке године напусти око 51.000 људи. Ако се томе дода годишњи број умрлих прородном смрћу или од тешких болести, Србија губи око 100.000 становника годишње. За 13 година диктатуре напредњачлке мафије, из Србије је трајно „нестало“ око милион становника, сликовитије речено, читав Нови Сад и Ниш (заједно). Чак 49 одсто испитаника током трајања двогодишње анкете ове организације у Србији, изјавило је да би одмах напустило Србију кад би имало прилику, или се спрема да је напусти „стварајући себи прилику“. Из података Програма Уједињених нација за развој, виде се и црне перспективе: овим темпом, у наредних 20 година, нестаће једна трећина данашњег живља, а са њима и њихова насеља, општине, села, па и неки градови.
Чак је и Београд, као економски, политички и културни центар Србије и региона, који је деценијама био изложен масовном досељавању, доживео пад популације, па је тако Општина Стари Град остала без четвртине становништва између два пописа. Општина Чукарица доживела је од свих београдских општина највећи пад становништва.
Али, што је пад домаћег становништва већи, бележи се све масовније усељавање странаца, не само у Београду него и широм Србије.
„Ми имамо недостатак радне снаге, иако и даље формално имамо 8,9 или 9 одсто стопу незапослености, али мораћемо да увозимо радну снагу из свих делова света што је више могуће у наредном периоду, уколико желимо да стопом раста чувамо нашу економску перспективу и да брже напредујемо“, рекао је српски диктатор јавно, на Самиту лидера Западног Балкана и Европске уније у Котору 16. маја прошле 2024. године.
Политика „чишћења Србије“ од њеног најбољег и најквалитетнијег становништва, никако није могла бити случајна: 13 година дуга диктатура овог болесног тиранина, показала је његову патолошку мржњу и порема овој старој европској држави и према домаћем, староседелачком становништву и његовом наслеђу и култури.
Наравно, Злотвор се побринуо да уведе нова правила у Србији, па је лично био и ницијатор новог Закона о странцима којим је предвиђено да ће постојати јединствена дозвола за привремени боравак и радну дозволу а која ће се издавати свим странцима којима буде одобрен привремени боравак по основу запошљавања којим је омогућено право на рад и без радне дозволе!
Тим новим Законом о странцима предвиђено је да странци којима је одобрен привремени боравак по другим основама као што су поседовање непокретности или спајање породице, и право на рад без аплицирања за посебну радну дозволу, што нигде у савременој Европи није пракса на такав начин. Ту је убачено и право на промену имена или презимена странаца (не само удајом или у „геј случају“ склапањем „партнерства“).
Наиме, нови Закон о странцима предвиђа да уколико странац има одобрени привремени боравак у Србији може да промени и име и презиме у току одобреног боравка у Србији!
У духу онога што је годинама уназад проповедао Александар Вучић, (наравно, на штету Србије), говорила је прошле 2024. године и шефица одсека за демографију и статистику здравства РЗС Гордана Бјелобрк, која је том приликом констатовала опште познату чињеницу да држављани Русије, Кине, Турске и Индије чине скоро 90 одсто одсто странаца који су ушли у Србију у претходној, 2023. години. Али, онда је и победнички закључила: „Највећи број странаца који се тренутно налази у Србији је у старосном интервалу од 30 до 34 године и од 35 до 39, што је јако добра старосна структура странаца у односу на наш број становника. То је позитиван сигнал који ћемо ми испратити и видети које бенефите ми као држава можемо да извучемо из овога“…
Срамотно, те „бенефите“ Србија данас види на сваком кораку. Рецимо, у случају јавног саобраћајног предузећа у Београду (ГСП), за воланима градских аутобуса седе усељеници из Азије, који не познају ни град ни језик ни културу, доик им је возачка способност у односу на домаће возаче далеко испод основних критеријума па је право чудо да се услед бројних инцидената још није десила нека већа трагедија.
А, у грађевинском сектору, дословно су већински радници странци, са или без основних занатских вештина. То су тек неки од скандалозних примера.
Ипак, ништа тако јасно о злочиначком карактеру српског диктатора не говори као његов план да „почисти“ српска села од староседелаца и масовно насели странце, дајући им подстицаје, делећи им куће и читава села, имовину која нема наследника…Да би то прошло како је замислио, морао је да спроведе акцију осиромашења пољопривредника и системстског гашење сеоских газдинстава, што му је у највећој мери пошло за руком. Јер, његов приоритет су Арапи, Турци, а иза њих под другим именима и фирмама богати Албанци, који су покуповали на тај начин пола села у општини Куршумлија, и добар део шуме на југоистоку Копаоника.
Јасно је да су после седам деценија занемаривања, српска села данас у фази потпуног нестајања. Вучићев план да насељава странце у сеоским подручјима и подржи их низом мера – од подстицаја за куповину кућа, покретање посла, механизацију и стоку, преко улагања у задругарство, још није близу остварењу како је замислио, али и дсаље нуди земљиште без накнаде на коришћење и празне куће. У том смислу му је све до опре годину дана ишло како је замислио. Ипак, један ранији податак да у Србији од око 5000 села нестаје свако четврто и да 50.000 кућа нема власнике, а у 150.000 њих нико не живи, била је главни покретач његових окупаорских планова.
Према најновијим статистикама (за 2025), у селима Србије напуштено је чак 200.000 кућа са окућницом, а која су на располагању пољопривредницима и младима који желе да остану и живе на селу, док је од око 4.700 села која у Србији постоје, готово четвртина у фази нестајања, казују подаци…
Она рурална места која и имају нешто живих људи не могу се тиме и похвалити, јер је број становника мизеран и износи углавном мање од 50 људи, док је много и оних места где је преостао само један становник.просечна старост сеоских житеља више од 70 година, што указује на недостатак омладине и немогућности наставка живота у тим местима.
Легендарни режимски преварант, некадашњи „министар за село“, Милан Кркобабић, пре само четири године говорио је „из Вучићевог трбуха“, како „…Србија коначно креће у одлучну битку насељавања празних сеоских кућа. Желимо да правцу југ – север лагано али сигурно променимо смер, да људи не одлазе, већ остају и враћају се на село. Желимо да у тим кућама свој кров над главом нађу млади људи који се баве пољопривредом и који живе у заједничким домаћинствима, али и неки млади људи који желе да свој подстанарски ил отежани животни проблем у приградским или градским насељима замене сопственом кућом и окућницом…“
У међувремену, странци су почели, уз подршку Вучићевог криминалног режима, да запоседају и сеоска имања и куће у Србији. Лично је више пута најавио „мере за подстицање њиховог доласка у српска села, па чак и подршку за „пчопулациону политику“, са циљем да их даље насељава у општинама у којима је наталитет у опадању (говорио је „На томе ће заједно радити министарства задужена за здравље, социјалну политику, образовање, државну управу и локалну самоуправу, као и представници САНУ“).
Арапским, турским, руским и другим досељеницима нуде се куће и имања за 2.000 до 4000 евра на југоистоку Србије, или за 20.000 у Бачкој (колико их плаћају и други купци из иностранства), слика су и прилика пре свега демографске ситуације у Србији, односно одумирања српског села. На истоку Србије, поред Бугара, Турака и неких младих породица са југа Француске (углавном арапоског порекла) још од 2022. године су због багателних цена и нетакнуте природе почели да опседају Алексинац и околне општине. Тако је у селу Трњану је кућу, плац и 2,5 хектара земље за мање од 20.000 евра купила четрдесетпетогодишња Италијанка да би, како је рекла, живела у миру, тишини и чистој, незагађеној природи. Има у том крају и Руса, Француза, Немаца.
Те године је само код једне агенције за продају некретнина у понуди било око 50 комплетних сеоских домаћинстава по више него ниским ценама између 2.000 и 5.000 евра. Само прошле године се у у околину Краљева и Крушевца доселило 37 страних породица. У селима посебно тог краја, из којих су Срби годинама бежали, према подацима Удружења руско-српске економске сарадње, пре годину дана било је укупно 82 стране породице. Највеће изненађење је ипак био долазак Арапа и то у Бачку. Тада се сазнало да су и у просперитетној Војводини на продају пусти салаши, куће и окућнице, а да се пребогати Арапи озбиљно интересују за такве некретнине.
До септембра пре две године, држављани Емирата купили су на десетине домаћинстава у околини Апатина и Сомбора. Агенција која им је продала куће, јавно је саопштила да „они дођу на месец-два и уживају у сопственом зеленом травњаку и воћњаку који могу да купе за релативно мали новац“, а да се млади чланови њихових породица спремају за масовнији (и трајни) долазак у Србију.
Зашто и не би кад им је злочиначки режим то омогућио, планским сиромашењем села, и протеривањем локалног становништва. Ако могу да купе стару кућу са велим имањем за само 2.000 евра на југоистоку Србије, или за 20.000 у Бачкој (колико их плаћају и други купци из иностранства), онда је будућност демографске ситуације у Србији црња него што изгледа.
Јер, између два пописа, сеоско становништво се смањило за око 311.000 људи. 2023. године, први пут се број становника српских села пао на „биолошки минимум“.
Ако је странцима у Србији све „потаман“ и ако им је овај режим мајка а домаћим Србима „маћеха“, онда овај народ нема више шта да изгуби посим свога образа, достојанства и части. То се у историји Србије није никада продавало. А, мафијашки режим Александра Вучића, инсистира на понижавању народа који је опстајавао вековима управо захваљујући вери у себе и у небеску правду.
Странцима се последњих две године нуди још 4.600 села, дакле, свако четврто, која су на путу нестајања за највише четири године. У око 1000 преосталих села има једва преко 50 становника. А, по свему судећи, напуштених кућа ће бити још.
Према најновијим резултатима истраживања Црвеног крста Србије у Србији око 60 одсто становништва живи у градовима. Та бројка ће се увећавати и то у складу са проценом да ће у свету до 2050. године две трећине оних који „преживе“, вегетирати на градском бетону. На селима су остала само старачка домаћинства, у 63 одсто старачких сеоских домаћинстава нема млађих од 65 година. Просек година старијег становништва је 74,6 година, при чему је 10 одсто старијих од 85 година.
Та црна слика српског села је, мање-више, добро позната. Једна срамотна и компромитована институција, Српска академија наука и уметности (САНУ), односно њен Одбор за село, прича бесрамне и циничне бајке о повратку задругарства, док се пољопривредници масовно појављују на свим протестима против једног разбојничког режима, јер им је одузето свако право на живот и рад, изложени су репресивним мерама, а ускраћене су им и било какве субвенције, јер је пљачка грађана ове земље приоритет, а увоз хране један од главних генератора специјалног рата који диктатор води против њих.
Српски сељаци, пољопривредници, једино удружени могу да опстану, да пруже масовсан отпор и сруше банду и диктатора и створе себи и својим наследницима боље услове за живот, у супротноим, Србија може да угаси светло и пристен на нестанак. Један од важних података објављиваних у овом магазину, говори да се од 5,1 милион хектара пољопривредног земљишта у Србији, од чега је обрадиво 4,2 милиона хектара, користи једва 3 милиона хектара. Дакле, близу милион хектара је необрађено, у парлогу.
И то је АВ режим планирао да уступи странцима, не само арапскох „Ал Дахри“ која је дословно „зинула“ на Војводину, него и гигантским кинеским компанијама.
Патолошки, болесни лажов, какав заправо јесте, Александар Вучић је нападајући све и свакога у Србији, на дан 10. децембра прошле 2024. године „подигао свој глас“ и рекао да он неће клечати пред странцима и слично, а онда наставио да хистерише: „…Нећемо служити никоме. Ако мислите да сам Ассад, нисам. Жив сам, цео живот живим овде и остаћу овде. Овде ми је место где ћу и да завршим. Служићу само мом народу и свим грађанима Србије. Никада странцима. Надам се да сте ме добро разумели. Никада Србију победити нећете…Притиснути смо с различитих страна, када свим хибридним средствима и нападима покушавају да сруше Србију. Они који мисле да ће да сруше Србију, желим да кажем да кад год мисле да се може сакрити колико мрзе ову земљу, открићемо детаље колико је новца плаћено за рушење Србије, колико је плаћено да Србија не буде слободна и независна, већ да мора да слуша некога другог“…
Ствари су се у међувремену промениле. Диктатор је успео да изолује Србији и да се завади и са Истоком и са Западом. Странцима које је довео у Србију, и такво нешто одговара, јер су добили и куће и земљу па чак и закон који им нуди да буду „грађани првог реда“ док Србију и њен народ чека коначан обрачун са манијаком, и све оно што следује након његовог првођења „познанију права“.
Извор: magazin tabloid
