Пише: Радован Б. Милић
Сви знате да ће 13. јула у Словенији бити одржани ванредни парламентарни избори . По речима словеначког председника Пахора, тај датум је најбољи могући у овој ситуацији. Обраћајући се јавности и бирачком телу, додао је да се формирање нове словеначке владе
очекује до половине септембра. Подсећања ради, вредно је споменути да је распуштање парламента уследило 8. маја, а после оставке премијерке Аленке Братушек. Њу је крајем априла на месту лидера Позитивне Словеније поразио градоначелник Љубљане Зоран Јанковић.
У овом специфичном тренутку би новонастала политичка празнина на простору Р. Словеније могла одговарати српској етничкој популацији којој до данашњег дана није признат статус националне мањине, мада јој то по свим критеријумима припада. Могла би, када би Срби Словеније поседовали бар мало здравог разума, што на жалост није случај. Један од главних разлога и криваца за (не)решавање питања статуса преко 70.000 Срба, је вишегодишњи отпор и противљење Српске Православне Цркве у Словенији. Тадашњи црквени „поглавар“ Протојереј Ставрофор Перан Бошковић, а данас осумљеник за проневеру 800.000 евра, оштро се противио додељивању статуса мањине Србима, под изговором да би они у том случају постали „мета“. О каквој мети се мислило и због чега би цео један народ (српски) у Словенији постао нечија мета и чија, није разјашњено ни до данашњег дана.
Други и нимало мањи кривац за недобијање овог статуса је руководство Савеза Српских Друштава Словеније. Упркос њиховим вишегодишњим демагошким причама и борби око (не)решавања статуса, и поседовање огромних финансијских средства (1. милион евра) које су обртали, урадили су све, а то раде и даље, да до српског решења никада не дође. Притом, а кад год се руководству споменутог Савеза указала шанса за остварење и постизање личних интереса, гледали су да то максимално искористе. Данас у свему томе предњачи Никола Тодоровић, који без икакве политичке мудрости и са циљем потпуног урушавања српства у Словенији, неуморно гура Србе у неке неприродне коалиције из којих увек излазе као поражени. Спутавајући „свој народ“ у остварењу егзинстецијалних циљева, изгледа да Тодоровић као пензионисани службеник Министартва Културе Словеније, веома успешно одрађује добијене задатаке. 
(Јелко Кацин и Никола Тодоровић у Београду, маја месеца 2014 године)
Да није тако, а имајући у виду да себе доживљава, што јавно и свуда истиче, као врхунског правног стручњака, вероватно би морао знати да је његова процена и процена руководства Савеза Српских Друштава Словеније о најновијем пружању подршке политичкој странки „Верјамем“ , само још једна, рекло би се намерна грешка, у континуираном низу вишегодишњих промашаја. Да ли ти људи на челу са господином Тодоровићем намерно и по нечијој наредби, свесно грешећи, заводе Србе на погрешни колосек, или их ка грешкама вуче сопствена похлепа и жеља за публицитетом, данас у Словенији никоме јасно?
У ишчекивању словеначких недељних избора и врапци на грани знају да Позитивна Словенија (ПС), Савезништво Аленке Братушек (ЗАБ) и партија Верујем (Верјамем) за коју се личним ангажовањем залаже Никола Тодоровић немају апсолутно никакве шансе за улазак у парламент Словеније. Знају руководиоци Савеза Српских Друштава, а знају и Срби у Словенији, да је то чисто бацање гласова, и још једно смишљено замешатељско онемогућавање српске етничке заједнице ка остварењу својих још увек недосањаних вишедеценијских циљева.
Ако се присетимо кога су све у претходној деценији подржавали руководиоца Савеза Српских Друштава, онда је потпуно јасно да ти људи раде против свог народа у Словенији, а по нечијем диктату и задатку за који само они знају због чега их морају извршавати.
Да ли се ради о похлепи, жељи за публицитетом или уцени због радних места која им никако по природи ствари нису припадала, остаје да сазнамо.
Подршку су давали:
2008 године Саши Печету и Барбари Жгајнер некадашњим члановима крајње десно опредељене Словенске националне странке.
2009 године Словенској Унији (Владе Димовски)
2014 Озлоглашеном Србомрзцу Јелку Кацину
Ако је Србима у Словенији колико- толико стало до своје будућности, ако намеравају још увек у њој живети, радити и стварати, пожељно би било да размисле коме ће дати свој глас у недељу 13. јула на словеначким парламентарним изборима. Вреди ли корачати путевима који предлаже Никола Тодоровић и Савез Српских Друштава Словеније, када је доказано да су њихове процене, бар до сада, увек биле погубне и штетне по српски живаљ у овој подалпској земљи. Вероватно да ће уследити и позиви да Срби гласају за Јанеза Јаншу и његову Словеначку Демократску Странку (СДС), с'обзиром да католичка црква управо организује молитву за ослобађање тог човека из затвора, упркос правоснажности пресуде. Упркос свим притисцима, можда би било најпаметније свој глас дати једној од лево политичких опција. Није на одмет, пре изласка на бирачка места, сагледати своје потребе, размислити о понуђеним опцијама и одабрати најбољу, јер је једна од лошијих она коју вам нуди споменути Савез и Никола Тодоровић.
11. 07. 2014
Рaдован Б. Милић
