Члан скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Александар Чотрић изјавио је да подржава идеју да српски држављани који живе у Републици Српској имају своје представнике у парламенту Републике Србије, с тим да би то право требало проширити и на целу дијаспору.

Гостујући у емисији Србија на вези Александар Чотрић је говорио о већ постојећем предлогу да и  Срби ван граница Србије имају могућност да учествују у

политичком животу Србије.

„Ако неко живи у Републици Српској онда би могао да учествује на парламентарним изборима у Србији само ако има наше држављанство, тако је уређено и за хрватски Сабор. Ја подржавам идеју господина Додика да свако ко има двојно држављанство, а живи у Републици Српској, да има и активно и пасивно право за парламент Србије. То би вероватно мотивисало већи број људи у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини да затраже и добију држављанство Србије. То право би свакако требало проширити и на друге наше држављане без обзира где живе.

2004. године је први пут изменама Закона о избору народних посланика омогућено је нашим грађанима да гласају у дипломатско-конзуларним представништвима. На жалост, из године у годину тај број је све мањи. Нема великог интересовања, тако се обесмишљава иницијално добра идеја да наши држављани који живе у иностранству имају то пасивно бирачко право. Требало би у склопу ширих промена уставног и политичког система у Србији, па и промена Закона о избору народних посланика омогућити право представљања наших људи који живе у иностранству кроз одређени број посланичких места у Србији", рекао је Чотрић.

Да ли је опадање интересовања реално, или је прави проблем што матица није омогућила да гласају на лакши начин, а не да путују хиљадама километара до гласачког места?

„То је суштина. Поред омогућавања представљања у парламенту Србије кроз посланичке мандате наших људи који живе у иностранству, требало би омогућити и да гласају путем поште, да гласају електронским путем. То се већ примењује у неким балтичким земљама, у САД-у, требало би омогућити и гласање изван дипломатско-конзуларних представништава, као нпр. у српским клубовима, црквеним општинама и другим прикладним просторима с обзиром на ограничен број дипломатско-конзуларних представништава које има наша земља. Имамо случајеве да су нека бирачка места удаљена неколико хиљада километара од гласачког места, а људи би пре тога требало да се прво региструју, што додатно демотивише људе...С тим што бисмо морали да уведемо и одредбе које би морале да воде рачуна о економичности таквог гласања, јер не би требало да представници странака из Србије одлазе на далеке, егзотичне дестинације, као што се дешавало раније да мале, ванпарламентарне делегације иду чак у Аустралију, па то много кошта", каже Чотрић.

Зашто би неко ко живи у једној држави имао право да одлучује о политичком животу друге земље?

„Без обзира што живе у другој земљи, они су држављани ове земље, и итекако су заинтересовани да се боље уреде односи. Поготову је важна веза матичне земље према бројној нашој дијаспори. Ми стално морамо имати у виду да око 4 милиона наших сународника и Срба живи у иностранству који значајно помажу слањем новца и подижу стандард ове земље, велики број инвестиција долази од њих, а обавеза ове земље је да им помогне да очувају идентитет", закључује Чотрић.

Са Александром Чотрићем у студију разговарала Нада Вукелић.