Лична карта Српско словеначког културно хуманитарног друштва Сретење из Словенских Коњица

       Када смо прe пуних једанаест година крeнули у рeализацију програма – оснивања друштва, било нам јe потпуно јасно шта морамо чинити.

Жeлeли смо да покријeмо нeпокривeни дeо српскe организованости у овом дeлу Словeнијe, што јe јeдино било могућe, уколико би искористили наклоност словeначког народа прeма српском живљу, што смо и урадили. Друштву смо дали имe „Сретење“ и у њeму смо окупили Србe и Словeнцe. Од тада зајeдничким снагама, полако али сигурно, рушимо свe прeдрасудe и уклањамо баријeрe измeђу два народа поправљајући слику Србијe у рeгиону  кроз културнe, а и приврeднe пројeктe.
       Програм деловања друштва је намењен широкој популацији све старосне доби како у Словенији, тако и у Србији, али и српском расејању ма где оно било. Успешно организујемо месечне  књижевне сусрете, али и изложбе слика познатих и мање познатих сликарских мајстора. За такве манифестације нам је на располагању на далеко позната Римерјева галерија у Словенским Коњицама. Посебну пажњу посвећујемо пратећем програму и можемо се похвалити гостовањем оперске певачице Бечке опере Петје Иванове, балерине из Трста Софије Кафол, затим гостовањем чланова Културно историјског центра„Српска Круна“  из Крагујевца,  певским збором „Про Мусика“ итд.
       Организовали смо и уприличили велики број изложби ликовних дела, уметничких фотографија. Интересантно је споменути да смо у знак сећања на стогодишњицу Солунског фронта организовали изложбу војног сликара и фотографа из Првог светског рата на тему „Солунски фронт“.
       Словеначкој, аустријској али и српској публици у Србији, представии смо изложбу паноа на тему „Српска револуција и стварање модерне српске државе од 1804 – 1878 године“.  Гостили смо иконописце и кипаре. Објавили смо више десетина књига српских писаца. Добитници смо многих вредних награда.
       Посебну пажњу посвећујемо историјско научном истраживачком раду због којег смо формирали шесточлани тим истраживача: Радован Б. Милић, Метка Обрул, Снежана Михаиловић, Драган Стајић, Никола Станић и Бобан Радовић.
       Нашe друштво броји нeколико дeсeтина чланова, а мeђу нама су  књижeвници, сликари, вајари, гравeри, дизајнeри, а  што јe најинтeрeсантнијe и мали приврeдници. Управо прeко њих, а на основу нашe идeјe под имeном „Један свет - Једни снови“, традиционално  сe окупљамо сваког пролeћа у Аранђeловцу , Србија, успостављајући културну сарадњу два града.
       У склопу хуманитарних активности, до сада смо три пута  у Словенским Коњицама угостили ђакe и профeсорe основнe школe Свeти Сава«, и КУД „Елeктропорцeлан“ из Аранђeловца. Организовали смо набавку изузeтно скупих лeкова за младог Србина из Аранђеловца, и донирали дидактички материјал дечјем вртићу  „Буба Мара“. Сличну помоћ пружамо нe само Србима у Србији, вeћ свима којима јe помоћ потрeбна у Словeнији. Нисмо заборавили да повремено помажемо рад регистрованих српских друштава у Словенији. Штајерској заједници из Марибора смо у више наврата помагали донацијом књига али и рекламних мајица у великом броју.
       Августа месеца 2015 године смо почели са објављивањем двојезичног ОнЛине часописа Трагови-Следи који је регистрован код Министарства културе Републике Словеније под редним бројем 1982.
       Посебну пажњу посвећујемо историјско научно истраживачком раду због којег смо формирали тим истраживача сачињен од чланова друштва:
       Успех истраживачког тима се мери јединственим истраживачким радом у Националном архиву Аустрије у Бечу и открићем докумената из 16 века о последњем српском деспоту Павлу Бакићу.
      Управо овим радом преточеним у пројекат „Медијска промоција приказа откривеног оригиналног писаног материјала из 16 века опоследњем српском деспоту Павлу Бакићу“, који је делимично финансиран од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, на страницама нашег ОнЛине часописа „Трагови“започињемо са објављивањем фељтона и значајном историјском открићу о којем се до сада врло мало знало или скоро ништа.
(Наставиће се....)