Због свега написаног и објављеног у фељтону који сте пратили претходних дана, и свега што ћете чути из  аудиовизуелног интервјуа Владимира Кековића, одбрана српског права на идентитет и на своје место у свету у политичком, верском, културном и образовном простору се мора поставити као приоритет за све припаднике српског народа у Србији и нарочито у српског корпуса у расејању. Ослободите се страха у препознавању професиналних „Срба“, на рачун

српске штете, и слободно их именујте, без обзира колико вешто су замаскирани, јер они то раде професионално. Уосталом, зато су плаћени или уцењени. (Радован Б. Милић)

Ко је Владимир Кековић?

Владимир Кековић је био шеф црногорске тајне полиције од 1982. до 1989. gодине. Његово деловање се заснивало на дукљанској перцепцији идентитета на идејама Штедимлије, Секуле Дрљевића и Јеврема Брковића, према којој Црногорци немају никакве везе са Србима, а Србија је наводно још од Немањића до Милошевића спроводила  исту политику освајачког хегемонизма и пропаганде да су Црногорци Срби, на чему се заснива идеолошка основа данашње владајуће гарнитуре Црне Горе. Дукљанска идеологија данас доминира у црногорским медијима, у званичној култури, на универзитету, и што је најгоре у образовању. Директно је усмерена против Срба у Црној Гори, а шире гледано и против Срба свуда на земаљској кугли, о чему се и говори у интервју Владимира Кековића датог НТВ Монтена 24. октобра 2012 године.

(У случају да интервју не можете погледати, укуцајте (youtube) Владимир Кековић (латиницом)

Реч уредника:  Ивер је део кладе. Тешко га је препознати и раскринкати.

Упуштајући се у објављивање изненадно  пристиглих текстова на редакцију Трагова, нисам ни очекивао колико ће политичког муља прикривеног дна  испливати на свима видљиву површину. Чињеница, да се из  заветрине радне собе /Беч/ далеко од епицентра догађања, може и сме, па чак је и препоручљиво критиковати све оно што носи префикс српско остаје запањујуће и за мене као уредника, а и за читаоце. /пристигли позиви/. Удбашка АНБ инфилтрираност у редове српске дијаспоре, са циљем да јој се отупи оштрица како би се ватикански наум што хитније и брже устоличио на простору суверене земље Србије, кидајући јој парче по парче територије /Космет, Рашка, Војводина/ је типично пробисветско профитерски систем приватизације српства од стране сподоба „који имају српство у дућану“ и који  упорно из године у годину приказују свету и Србију и Србе као мртву природу. Наравно да је реч о црногорским професионалним „Србима“ и црногорском српству у дућану који би по сниженим ценама, за багателу, због личне користи, грлатошћу и виком, да што пре униште српство, продајући на тај начин образ за мизерну цркавицу. Када господари нањуше да је раскућник ништа друго до раскућник и празилуковић, они таквима престају нудити високе цене за издајство  као што су им плаћали у почетку и постају све шкртији према њима, знајући да ситним душама нема повратка међу људе. Навикнути на високу апанажу, у последње време незадовољни ниским примањима, сматрају да су господари незадовољни њиховим радом, па из сата у сат, из дана у дан све више и жустрије наваљују и нападају не бирајући циљеве. У почетку наоружани моћном подршком  којекавих стричева, стрина и тетки  јуришају на српске амбасаде и на Српску православну цркву, а како им слаби подршка заштитника, белосветски пробисвети се устремљују ка српским културним друштвима по дијаспори, а не ретко и по Србима појединцима, /пример познат уреднику/, са циљем уништења њиховог родољубља према матици Србији због којег се у огромној мери отежава и успорава распад, представљајући браник очувања верских и националних осећања, а самим тим и граница Србије. Присећајући се улоге и речи комунистичког зликовца Вељка Милатовића сарадника Матице хрватске на подизању Мештровићевог маузолеја на Цетињу, о потреби ослобађања од митоманије грађанске и православне фолклорне наивности и епске патетике далеко од утвара прошлости,  много тога бива јасније. Њима треба додати и речи Вељковог синовца, како су Срби генетски Цигани. Присетимо ли се још, да су управо ти појединци и та дијаспора окупљена око српских друштва по свету, према подацима Светске банке, у Србију послали 43 милијарде долара у периоду од 2000. до 2012 . године јасно показује да је баш она та која огромно доприноси да Србија још увек стоји усправно под налетима орканских западни ветрова и свакојаке домаће хорде издајника. Од дојучерашњег брата, бескућне протуве се претварају у кључаре тамница у које би да сместе српску дијаспору, а све у интересу идеолошких циљева Ватикана и сопствене еу-врићевске користи, што их чини много опаснијима по опстанак српства, па чак и од саме идеолигије коју  заступа политика светског  глобализма. Инфилтрирани међу Србе у дијаспори, упркос томе да су припадници црногорске дијаспоре, да имају своје амбасаде и своја културна друштва, Србима се још увек представљају као душебрижници урличући на сав глас о српској неписмености, оспоравајући било какав стваралачки покушај називајући Српкиње из дијаспоре чистачицама и кравама, а Србе Циганима и педерима. Разликујући се од идеолошкик кључара који имају макар мало достојанства, овој булументи професионалних „Срба“ и појединаца који делују у Бечу, достојанство је недостижна категорија, гурајући се тамо где се деле еври и којекаква одликовања за професионално „Србовање“, /И.К Гете, Андрић - Београд/. Када је пишући о срамној улози Вељка Милатовића и подизања Мештровићевог Маузолеја на Цетињу, књижевник Комнен Бећиревић истином сведочио, синовац се без имало достојанства одриче мртвог стрица, што сигурно ни за живу главу не би смео учинити да му је стриц жив. Наведени пример потпуно јасно илуструје карактер Црногораца професионалних „Срба“ у дијаспори. Све изнето је детаљ опуса злоупотребе Српства у дијаспори што јасно алармира на опрез од Срба без српства и људи без чојства. 

(Српски витез Радован Б. Милић )
***
Господину Петру Милатовићу је путем електронске поште понуђена могућност да се изјасни поводом серије написа пристиглих на редакцију Е- часописа. Предложена му је и могућност интервјуа који би такође био објављен.  Господин Милатовић је понуде пропратио увредама и уз претње одбио . Упркос таквом реаговању, наша понуда остаје отворена.

КРАЈ