Piše: Prof. dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

   Ako pažlivo pročitate objavljeni otkaz saradnje g. Petra Milatovića i njegovo pismo, upućeno meni 19.01.2008. i objavljeno u ISTINI 20.01.2008, konstatiraćete sledeće.

1. Da je g. P.Milatović taj citat, pre knjige MARTIRIZIRANO KOSOVO, primetio i u ostalim mojim knjigama. On kaže doslovno: “Ово вам није први пут. И раније сте то радили, али прелазио сам преко тога, надајући се да нећете направити грешку, да нећете објавити текст са мојим именом и презименом пре него текст видим.”
   Konkretno, taj je citat objavljen i na korici knjige OPTUŽUJEM, Ženeva 2006, koju je g. Milatović objavio u ISTINI God. II, Br. 83, Beč 12.XI.2006, uz recenziju Svetlane Kapetanović.
   Zatim je objavljen i na korici knjige KO SU ALBANCI ?, Ženeva, maj 2007, koju je g. Milatović objavio više puta, pa i sa recenzijom Sava Zmajevića, u ISTINI God. III, Br. 118, Beč, 15 juli 2007. Zbog posebnog značaja knjige, a i majstorski napisane recenzije, ovaj su dopis Sava Zmajevića preštampali i ostali organi štampe i interneta, kao npr. revija SRPSKA MONARHIJA God. I, Br. 2, Sidney (Australija) 2007.
   Za oba ova izdanja g. Milatović je ćutao. Zašto, ako je to tako značajno za njega i njegov prestiž puriste?! Slučajno je ovo, ili imamo posla sa nečim drugo?!
   Preko svega, Svetlana Kapetanović je početkom 2007. godine štampala knjigu SATANIZIRANJE AKADEMIKA BUROVIĆA, gde objavljuje čitav članak pod naslovom Milatović o Buroviću, a gde se ponavljaju iste štamparske greške u citatima Milatovića. Milatoviću je stigla u ruke ova knjiga od same autorke. On je naslovnu koricu te knjige objavio u ISTINI, God. III, Br. 126, Beč, 07. oktobar 2007, uz recenziju Sava Zmajevića, koji – između ostalog – kaže: “U ovoj knjizi imamo i članak MILATOVIĆ O BUROVIĆU, u kome se preko citata članaka i javnih izjava ovog našeg dobro poznatog književnika i društveno-plotičke ličnosti ističe izuzetno veliki značaj stvaranja i djelovanja akademika Burovića. Na jednom mjestu P.Milatović je rekao da je Akademik Burović nesebični erudita svjetskog formata, koji je radio i radi u srpsku korist ono što cela Vlada Srbije, sa svim njenim naučnicima, profesorima, doktorima i akademicima, nije u stanju da uradi”.
   Mislim da pomenuti članak gospođe S.Kapetanović je mnogo značajniji od pomenutih citata na koricama mojih knjiga. Prema tome, ako je stvarno istina ono što kaže g. Milatović o njegovom “srpskom” DEMOKATIJA i “hrvatsko-ustaškom” DEMOKRACIJA, onda je trebao da reagira od vremena, pre i iznad svega prema gospođi S.Kapetanović, a ne prema meni. Kolegijalno, svima, kao specialista za srpsko-neustaški (odnosno četnički!) jezik, trebao je da nam stavi na znanje da to ispravimo ne samo u njegovim citatima, već i u našim dopisima. A dopisi naši su ucrvljeni od “hrvatsko-ustaških” reči. Ne samo moji i mojih saradnika, koji to do sada nismo ni primetili, već i kod njegovih saradnika, pa i kod samog g. Petra Milatovića, počev od njegovog imena, preko njegovih dela, sve do citirane izjave o prekidu saradnje (autorizacija, situacija).
   Mi ne samo što ne živimo u srpskoj sredini, ne samo što i kod kuće više ne upotrebljavamo srpski jezik, već i tamo, sred Beograda, preko radio-televizije, literature i stranih jezika, ulaze u naš jezik, svakodnevni, pa i pisani, mnogi strani oblici i izrazi, čitav niz reči, da ne kažem potok. Naravno da ih treba trebiti (bez purizma!), ali ih nikako ne smemo uzeti za tako važne i tragične, katastrofalne odluke,  posebno ne da na njima zasnivamo i da sa njima opravdamo naš prekid saradnje sa bilo kim.
   Koliko da se zna: Ako budemo istrebili iz srpskog jezika sve “hrvatsko-ustaške” reči i oblike, moraćemo da se sporazumemo jedan sa drugim ne jezikom, već prstima. A ako istrebimo i srpsko-četničke…Ili ove ne treba da istrebimo?!
   Lično, ja sam evo 50 godina u inostranstvu, a delimično sam i školovan u Hrvatskoj, pa su kroatizmi ušli u moj jezik od vremena, onako kako nam obično ulaze, neprimetno, i sve druge strane reči, a pogotovo one koje nam nisu baš strane. Ja sam zahvalan Bogu (i Njegošu!) što nisam zaboravio naš srpski jezik, a za kroatizme - daj Bože da nemam drugih nedostataka!
   Upravo zato što su mi strani izrazi postali obična stvar, nisam ni primetio da su Vaše srbizme zamenili kroatizmima, jer nikada nisam ni pravio neku razliku između srpskog i hvatskog jezika, što su od vremena sa izrazitom mržnjom primetili naši albanski neprijatelji, u njihovim poznatim nastojanjima da zabijaju kolje među nama, južnim Slovenima. Za mene je to od rođenja bio jedan jedinsteni jezik i vaspitan sam u tom duhu, u duhu bratsva i jedinstva, da ne pravim razlike, da ne udaljujem jedne od drugih ni one koji nisu braća, ponajmanje braću. Zato gledam sa neobičnim čuđenjem na ovaj Vaš stav, g Milatoviću, na ovu Vašu atavističku mržnju prema našoj braći – Hrvatima.
   Žalosna Vam ne bila majka, Petre Milatoviću! Pa zar malo kolja zabijaju među nama strani neprijatelji, da ih trebamo u tome pomoći i mi?! Hrvati i Srbi su dva brata od iste majke i istog oca. Ko god zabija ma kakvo kolje među nama, zabili mu ih u oči!

   2. Kako naglasih, upotrebu oblika DEMOKRACIJA, umesto DEMOKRATIJA, imamo i kod gospođe S.Kapetanović. Ali i u mojim knjigama naglašeno je da su ti citati odabrani ne od mene, već od određenih ljudi. Konkretno: citati knjige OPTUŽUJEM su od gospođe Jozefine Fiorini, dok su citati knjige KO SU ALBANCI? od g. Anta Resulbegovića. Problematični citat u knjizi MARTIRIZIRANO KOSOVO je od g. Sava Zmajevića. Izvolite se uveriti! Njihova su imena u sadržaju knjige, upravo kao autori tog izbora citata. Za pravopisne i štamparske greške odgovoran je uvek korektor, a ne autor knjige, pa ni autor citata.
   Ovo je g. Milatović sigurno i video u pomenutim knjigama, pa je i sasvim svestan da se za štamparske i pravopisne greške ne optužuje autor dela, već korektor, posebno kad se uzmu u obzir monstruozno teški uslovi, u kojima se štampaju ova moja dela.
I pored toga, kako vidite, on ne optužuje njih, već mene. Zašto? Slučajno je ovo, ili imamo posla sa nečim drugo?!

   3. Našom promenom Milatovićeve демокраTијe sa “hrvatsko-ustaškom” demokraCijom, on pretendira da smo mu mi дрско подметнyли кроатизме u njegovom српском језику, koje on – kako sâm kaže -  никада ни у сну не бих користио.
Jasno nam je da g. Milatović mrzi sve što je hrvatsko. A pošto i Hrvati i hrvatske ustaše mole Svetoga Petra, ja ne znam zasto Petar Milatović ne menja to svoje hrvatsko-ustaško ime. Mislim da bi mu bole stajalo ime Перyн.
Gospodine Milatoviću, Vi ste sasvim svesni da vam mi nismo podmetnuli ništa, ni дрско niti nedrsko. To je ispalo sasvim slučajno. Bez predumišljaja, bez ikakve zle namere!
Očigledno je ovo za svakoga, sem za one koji to neće da vide.
Naravno, ko hoće da pravda svoje neprijateljstvo prema meni, taj će tražiti i dlaku u jajetu. Pa, ako je ne nađe, i svojom će je rukom tutnuti.
   Uzgred budi rečeno: ako je DEMOKRACIJA « hrvatsko-ustaška » reč, onda je i демократијa « rusko-boljševička » reč. Da ne bismo bili ni na strani ustaša, niti boljševika, očekujemo od g. Milatovića da nam kaže kako da kažemo демократијa srpski. I ne samo демократијa. Možemo ovde navesti i niz drugih “hrvatsko-ustaških” reči, koje svakodnevno upotrebljavamo. Konkretno: emigracija! Da ne treba reći emigratija?! Zatim afirmacija, argumentacija, autorizacija, disidencija, diskriminacija, favorizacija, integracija, intervencija, koalicija, koncentracija, konstatacija, municija, nacija, rasizacija, redakcija, opcija, situacija, šovinistizacija, zafrkancija…Da ko ne pomisli da se zafrkavamo?!

   4. Optužujući me da sam направиo неопростиву грешку, катастрофалне грешке g. Milatović nastavlja: “Потомство ће се питати: Какав је то био чистунац у српском језику Петар Милатовић кад је користио усташке кроатизме у својим текстовима?! »
   Gospodine Milatoviću, ozbiljni naučni radnici, svoje naučne radove, posebno o jeziku ovog ili onog autora, oslanjaju na njihova autentična dela, a ne na citate drugih. Pa i kad se oslanjaju na autentična dela, imaju u predvid da koja reč ili koji oblik reči moguće nije autorov, već redaktora, ako ne i korektora, daktilografiste.
   Preko svega, budite sigurni da se niko neće baviti vašim jezikom, vašim srpskim T i hrvatskim C, već činjenicom koliko ste srpskom narodu pomogli u ovim sudbonosnim danima njegovog života i opstojanja za rešenje njegovih aktuelnih probljema.
Budite sigurni da ćete ući u istoriji srpskog jezika kao nastrani purista, koji ste i time, vašim purizmom, činili sve da razjedinite i razbijete južne Slovene, da unesete među njima razdor, a u službi onih koji hoće da ih likvidiraju ne samo kao veru i naciju, već i kao ljudska stvorenja.

   5. G. Milatović pretendira da sam злоупотребио njegovu  коректност и наклоност  dozvoljavajući mojim saradnicima da na koricama mojih knjiga objave njegove reči o meni i mom stvaranju, sve u pozitivnom smislu.
   Iskreno da vam kažem, mislio sam da sam učinio posebnu čast g. Milatoviću što sam mu i po prvi put citirao reči, posebno i ponavljanjem u narednim knjigama. Očekivao sam od njega da mi zahvali, a ne da me optuži za nekakvu злоупотребy. Ja ne znam gde konsistira ova злоупотребa.
   Koliko da se zna: sem pomenute gospođe Svetlane Kapetnović i drugi su se, pišući o meni i mom stvaranju, oslonili na ono što je rekao o meni g. Milatović, apostrofirajući i njegovo ime. Konkretno, i njegova poznata saradnica gospođa Biljana Živković1. Do danas ne znam da je ma koju od njih optužio za злоупотребy. Zašto? Slučajno je i ovo, ili imamo posla sa nečim drugo?!

   6. Da se treba tražiti dozvola autoru, da bismo ga citirali, po prvi put saznajem od g. Milatovića. Da mu nisu tražile dozvolu gospođe Kapetanović i Živković?! I on sam, kad je citirao druge, da im nije tražio za to dozvolu?!
   Mislim da pri pisanju njegovog elektronskog pisma meni i članka o otkazu saradnje, g. Milatović nije bio u sasvim normalnom stanju. Moguće da je – onako srpski, moguće i četnički, ali ne i ustaški (!) - popio koju čašicu više. Naravno, ako je ovo slučajno, a ne nešto drugo!
   Pošto je tu čašicu popio o turski praznik (petak), moguće mu rakija nije izašla ni o jevrejski praznik (subota), kada mi je napisao i poslao to njegovo istorijsko pismo. Ali zar mu ni o njegov srpsko-pravoslavni praznik (nedelja) nije izašla rakija?! Izgleda da je pre pisanja famoznog otkaza pridodao još koju čašu i – vpered, Ivanuška!
   Svakako, ja sam mu ostavio dosta vremena da se pribere, razmisli o svemu i svačemu, pa da se pribrano, sasvim staloženo izjasni.
   On junački ćuti. Baš kao Perun.
   Poštovani Gospodine Milatoviću, sa najvećim iznenađenjem sam pročitao Vašu izjavu da prekidate svaku saradnju samnom. Da ste naveli neki drugi razlog, ja bih Vas razumeo, ali kroatizmi, pa bilo oni uneti i u Vaš tekst, mislim da ne samo ja, koji sam na ovo već navikao, već niko na svetu neće ni shvatiti, niti prihvatiti.

   7. Kad sam počeo saradnju sa ISTINOM znao sam da ove novine nisu državne, srpsko-crnogorske. Znao sam da nisu ni austrijske. Ali sam mislio da su društvene, da pipadaju, ako ne čitavoj našoj emigraciji u Austriji, bar jednoj njihovoj grupaciji. Ni na kraj pameti mi nije bilo da su te novine lična svojima Petra Milatovića! Da nije lična svojina i crkva koju su izgradili (ili će izgraditi) tamo, u Crnoj Gori, na od njega poklonjenom zemljištu?! Da neće i tamo dozvoliti da se bogu molje samo oni koji su njemu po volji, a ne svi koji to hoće?!
   Ili novine ISTINA nisu njegova lična, privatna svojina?!
   Pre otkazivanja saradnje samnom, koga je od članova redakcije pitao, konsultovao, kome je tražio dozvolu da mi u ime nje, redakcije, otkaže saradnju?
   Ili mi nije otkazao saradnju u ime redakcije?!
   Ili ta redakcija uopšte i ne postoji?!
   Gospodin Milatović ima pravo da otkaže saradnju samnom, da prekine svaku saradnju samnom i samo zbog mog imena KAPLAN, ako ne zato što je “muslimansko”, pa i “albansko”, bar zato što su udbaši “otkrili” da na španskom jeziku znači DJAVO! Posebno i za srsko T i hrvatsko C!!! Ali on nikako nema pravo da mi prekine saradnju i sa novinama ISTINA, pa bile one i lično njegove.
   Ili mi nije prekinuo saradnju sa ISTINOM ?!
Ne samo esej Narod, nacionalna manjina i emigracija, već ni mnoge druge napise, koje sam mu poslao u posljednje vreme, on mi ih nije objavio. Mislim na dopise koje sam mu poslao pre otkaza saradnje! Opravdavao se da su zaraženi virusom, zatim da ih je izgubio i – na kraju – otkaz.
   Rekoh da on nema pravo da mi zatvori stranice ISTINE, ni ako su te novine lično njegove. Kad neko otvori privatan restoran, tu mogu ući da jedu i piju ne samo prijatelji vlasnika, već i njegovi neprijatelji. On nema pravo nikome da zatvori vrata restorana, izuzev onima koji se ne ponašaju pristojno, kako to naše društvo zahteva. Ako se neko ne ponaša pristojno, onda mu se mogu zatvoriti vrata i u društvenom, pa i u državnom restoranu. Zato se može pozvati u pomoć i policija !
   Jedne demokratske novine nikada nikome neće zatvoriti svoje stranice, posebno ako su dopisi ovoga i vredni objavljivanja, ako su oni u službi naroda i domovine, istine. Svoje stranice zatvaraju samo antidemokratski, fašistički organi štampe, oni koji su protiv naroda i domovine, protiv istine. Naravno, i oni organi štampe, koji se upravljaju od izbezumljenih, od onih koji ne znaju šta rade!
   Po zakonu o štampi Austrije meni se priznaje pravo reči, pravo da objavljujem svoju misao o bilo kojem problemu, koji tretira ovaj ili onaj organ štampe. I u organima Austrijanaca, kamoli u onima naše emigracije tamo.
   Gospodin Milatović mi arbitrarno uskraćuje ovo pravo. Ili ovo nije istina ?!
   Sledstveno, g. Milatović gazi elementari zakon o slobodi štampe. Ili imamo posla sa onim drugim?!
   Ali, ovo nije sva istina. Uskraćujući mi pravo štampe, g. Milatović se – nolens-voles – ujedinio sa svima onima, koji su mi od vremena uskratili pravo štampe, ujedinio se sa mojim neprijateljima, koji nisu samo moji, već i našeg naroda.
   Ili on nije svestan ovoga?!
   Činjenica je neosporna da ste se Vi, g. Milatoviću, u borbi protiv mene ujedinili sa neprijateljima srpskog naroda, i to sa onim aktuelnim i najopasnijim, koji je već okupirao srpsku svetinju Kosovo! Ujedinili ste se ne za jedno srpsko T i hrvatsko C, već upravo zato što je ovaj Kaplan, iako “musliman”, branio (i brani srpsko Kosovo!) kao niko drugi. Pa sam i platio to – kao niko drugi. Skuplje od svakoga.

   Kako sam već naglasio, od mojim dopisa, g. Milatoviću, Vaša ISTINA nije imala nikakvu štetu. Koristi - da, imala je. I Vaši najbliži saradnici čestitali su mi i stavili mi na znanje poseban značaj, posebnu važnost mojih dopisa. A i Vi ste mi javili da su drugi preštampavali sa ISTINE moje dopise, upravo zbog njihove važnosti. I samo moje ime, koje ste i Vi sami uporedili sa najznačajnim “muslimanskim” imenima jugosloveske stvarnosti, Mešom, Skenderom i Emirom, bilo je od posebne važnosti za Vas i za ISTINU !!!

Gospodine Buroviću, veliki deo naše brojne čitalačke publike oduševljen je Vašim studijama, koje ste do sada objavili na stranicama ISTINE, u kojima samopregorno branite naučnu istinu i, preko istine, narod i otadžbinu srpsku…
BRIZAK: 04.02.2008.
Sajt: www.serbiancafe.co.uk/forum/

   Nema sumnje da su naši neprijatelji to odmah primetili.
   Zato sam bio siguran da će i kod Vas intervenisati, kao što su intervenisali i kod drugih. Očekivao sam to iz dana u dan. O tome sam Vam od vremena govorio. Vidite moje otvoreno pismo Sve za istinu – istinu ni za što, koje ste mi objavili u ISTINI God. II, Br. 82, Beč, 05.XI. 2006. Tamo sam, govoreći o hakerima, “koji čine sve da izazovu razdor među nama, sigurno plaćeni od albanske mafije”, doslovno rekao: “Ja sam to i očekivao od prvog momenta kad mi je gospodin Petar Milatović otvorio stranice internet lista ISTINA, jer su to činili i u redakcijama ostalih organa štampe, koji su mi otvorili svoje stranice za bilo što.”2
   Očekivao sam, ali sam bio i siguran da se Petar Milatović neće predati. Niti pokleknuti! Ni na kraj pameti mi nije bilo da će me upravo on izdati kao niko drugi pre njega. Izdali su me i Josip Broz i Enver Hodža, u okviru njihove sveopšte izdaje naroda, ali ne za trice i kučine, ne za T “srpsko” i C “hrvatsko”. Izdali su me jer smo jedan prema drugome bili na suprotne strane barikade naše borbe na život i smrt: mi za stvar naroda i domovine, a oni za lično bogaćenje, za ličnu afirmaciju i ličnu slavu, sve na grbači naroda, radnika i seljaka.
   Gospodine Milatoviću, ne ja, koji sam decenijama štavljen svakakvim patjama i stradanjima, koji imam na pljeća ne samo albansku mafiju, već i jugoslovesku, pa i švajcarsku, već i svaki imalo razuman čovek, neće ni shvatiti niti prihvatiti vaše obraloženje prekida ove saradnje. Naprotiv svi će vas pošteni ljudi, razumni ljudi, osuditi za ovo.
   Mislim da ste svesni da, vašom borbom protiv mene, Vi zabijate nož u leđa i srpskom narodu, i Srbiji, posebno Kosovu srpskom. Ili ovo nije istina?! Ili ni za ovo niste svesni?!
   Služiće Vašoj časti, Vašem dostojanstvu da ne samo meni, već celom svetu razglasite istinu, onako kako je, smelo, junački, pošteno.
   Služiće ovo i našem prepaćenom narodu i rasparčanoj nam domovini!
   Zato i pišem ovo! Zato i objavljujem ovo!
   Sve u službi istine i, preko istine, u službi naroda i domovine. Kako sam Vam to već naglasio – preko nijedne vere nećemo realizirati ujedinjenje Srbije i Srba, ni preko katoličke, ni preko muslimanske, niti preko pravoslavne! Ponajmanje preko ma kojeg verskog fundamentalizma! Pa ni preko pravoslavnog! Ujedinjenje Srbije i Srba postići će se samo preko ISTINE, preko NAUČNE istine!3
Zato, braćo Srbi, još jedan put vas pozivam: Dajmo sve za ISTINU, a ISTINU ni za što!4
________________
1) ŽIVKOVIĆ, Biljana: Kosmet – uvod u treći svetski rat,- revija GEOPOLITIKA Br. 23, Beograd 14. novembar 2007, str. 24, kol. I.
2) BUROVIĆ, Kaplan: MARTIRIZIRANO KOSOVO, Ženeva 2007, str. 175.
3) BUROVIĆ, Kaplan: Sve za istinu – istinu ni za što!,- otvoreno pismo, objavljeno po prvi put u S-I novine ISTINA God. II, Br. 82, Beč, 05.XI.2006; preštampano u mom delu MARTIRIZIRANO KOSOVO, Ženeva 2007, str. 179.
4) Iden: str. 180.