Петар Милатовић добитник Високог интернационалног признања Академије "Иво Андрић" за животно дело

Detalji: Autor CetuawCG; Kategorija: Kultura; Objavljeno 11 februar 2014; Pogodaka: 3412

unnamed Small

Приказ: Наташа Радић

Књижевник Петар Милатовић Острошки, који живи и ствара у Бечу од 1983. године, добитник је Високог интернационалног признања Академије Иво Андрић за животно дело., које му је у Београду уручено 11. децембра 2013. године.

Књижевник Радомир Смиљанић, председник Управног одбора Академије Иво Андрић и њен оснивач, на додели овог овог високог признања у Удружењу књижевника Србије, између осталог, истакао је „Петар Милатовић Острошки је једна изузетна личност на небу србског пута и србског твораштва, он је велики и песник, такође и сјајан прозни писац, а исто тако је велики бунтовник и борац за основна права србског народа. Ја увек волим да кажем, ми не треба да се називамо, ни националисти, ни патриоти, то су све стране речи и програматске и идеолошке, ми смо родољуби. А родољуби смо зато што је наше родољубље- правдољубље! Србски народ је најправеднији у својој тешкој ситуацији, када га са свих страна прогањају. Управо завршавам књигу Убијање Србије, касније ће бити више разлога да се говори о томе ..Што се тиче тог родољубља , Петар Милатовић Острошки је у првим редовима борбе за србско правдољубље , као родољуб исконски . Он је тај који је улетео у парламент бечки, који је правио дар мар по Западу, по великим градовима , који је бучан био, бучан и бунтован и запамћен као такав до данашњег дана . И хвала му и слава на свему .Али, ми га награђујемо првенствено наравно по његовом великом делу, по сјајним збиркама песама и по прози и по прози коју је недавно објавио и он ће бити један наш како бих рекао уз Немању Кустурицу , Добрицу Ћосића , Драгана Недељковића, Василија Крестића и тако даље , један од тих четири пет, алена камена у нашим аналима Академије "Иво Андрић ".

Ово високо одликовање Милатовић је добио због књижевног рада, који обухвата:
1 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;

2 Главограми (поезија)., Београд 1982.;

3 Трпијада (афоризми). Београд 1983.;

4 Сведочанства (коментари у штампи српске емиграције). Беч 1986.;

5 Реторика астралика (поезија), Београд 1989.

6 Науми и зауми Петруса из сорабског утеруса (поезија). Беч 1989.

7 За одбрану народа (политички есеј), Никшић 1989.

8 У име народа (коментари, есеји и поле- мике. Беч – Сиднеј 1989-1990. – четири издања.

9 Пасји синови (роман), Беч – Београд 1990. (четири издања).

10 Сеобе путева (поезија). Беч-Београд 1991.

11 Лов на Тита (романсирана исповијест српско командоса) Београд 1991.

12 Протерана Србија (студија о српској емиграцији), Београд 1991.

13 Испод небеских кандила (поезија), Беч 1992.

14 Србија није бестрагија (изводи из говора Петра Милатовића у европским прекоморским земљама) Беч 1992.

15 Уствотворци – издајници (политички есеј) Беч 1992.

16 Wahrheit bleibt wahrheit (Истина остаје истина) – говори Петра Милатовића на њемачком језику испред аустријског парламента. Беч 1992.

17 Очи у очи (интервјуи, коментари). Беч-Индијанаполис 1993.

18 Врачева градина (поезија), Београд 1993.

19 Лов на Србе (роман) осам издања, Беч 1994. 20

20 Пророци говоре Србима (студија о видовњацима), Беч 1994.

21 Тестамент тиранина Јосипа Броза (политичка студија. Беч 1994.

22 Злоупотреба Српства (други део Тестамента тиранина Јосипа Броза – политичка студија). Беч 1994

23 Демонија ћутологија (коментари), Беч- Београд 1995. – два издања

24 Јеванђеље зла (поезија и афоризми), Беч 1996.

25 Надземље (роман), Беч 1996. – два издања.

26 Правословни родослов (поезија), Беч 1996.

27 Слобода у бункеру (коментари и интервјуи), Беч 1997.

28 Оптужујем (говори Петра Милатовића), Беч 1998.

29 Главослови (афоризми и вицеви), Беч 1998. Издавач: „Глас Срба“, Беч.

30 Verfinsterter Sonnenaufgang (Мрцајуће свитање) – на њемачком. Беч 1999.

31 Уловљени ловци (коментари), Београд 2009.

Kommissare in Soutane – Kommunistische Spione in der serbisch-orthodoxen Kirche. (На њемачком – „ Комесари у мантијама – комунистички шпијуни у СПЦ“.

Frankfurt am Main 2010.

33 Die Auferstehung der Bestie – serbischer Antisemitismus. Wien 2010.

34 Тумачи слободе, епиграми, Београд 2011.

35 Рођени странци, приповијетке, Београд- Беч 2013.

Иначе, Петар Милатовић Острошки, књижевник и новинар, рођен је 2. новембра 1949. у Велети, код Слапа на Зети, Црна Гора. Школовао се у Слапу, Фрутку, Даниловграду, Подгорици и Београду. Живи у Бечу од 29. новембра 1983. године. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, (УК ЦГ) Удружења књижењвника Србије (УКС) и аустријског удружења у Бечу, председник је СНО у Аустрији, Српског националног препорода у иностранству (СНП), председник Српског културно-информативног центра у Бечу. Објавио је 35 књига поезије, прозе, политичких есеја и студија.

Одржао је преко 1500 говора у свету на свим континентима, од којих су најпознатији испред аустријског парламента, америчке амбасаде и седишта ОЕБС-а у Бечу од 1990. године, затим у Њујорку 12, августа 1992. године испред седишта ОУН, као и говори у: Чикагу, Вашингтону, Кливеланду, Њу Џерзију, Њујорку, Сиднеју, Мелбурну, Аделаиди, Канбери, Бризбанеу, Женеви, Лозани, Цириху, Франкфурту, Дортмунду, Берлину, Минхену, Паризу, Лондону, Риму, Атини, Линцу, Салцзбургу, Инсбруку и многим другим светским градовима у периоду од 1990. до 2006. године. У исељеништву Петар Милатовић је уређивао српске листове „Српски видици“ и „Глас Срба“, „Истина“, „Србослов“.

До сада су Петру Милатовићу Острошком објављене следеће књиге:

1 Слово о ријечима (поезија). Београд 1980. ;