I pored toga što država Austrija ima razvijene zakone koji štite zaposlene, oni nisu uvek upoznati sa svojim pravima kada je u pitanju rad za vreme državnih praznika.

U periodu božićnih praznika, po zakonu, neradni dani su 8., 24. i 25. decembar, kao i 1. januar.

Međutim, veliki broj zaposlenih radi i ovim danima, dok u gastronomiji gotovo i da nema praznika.

Primera radi, u ponedeljak, 8. decembra 2014, u trgovinskom sektoru radilo je skoro 90 odsto zaposlenih. Mnogi građani Austrije su iskoristili slobodan dan da obave božićnu kupovinu, tako da su u velikim tržnim centrima, kao što je SCS Vösendorf ili Parndorf bile velike gužve.

Iako rad praznicima nije izričito zabranjen, poslodavac ne može prisiliti svog radnika da radi na taj dan, već zaposleni imaju mogućnost da odluče sami da li će raditi tog dana ili ne. U slučaju da se radnik odluči da radi, on mora biti plaćen duplo više nego običnim radnim danima. Dakle, sat rada praznikom mora biti plaćen kao dva normalna radna sata.

Međutim, situacija u praksi izgleda drugačije. Vrlo često se dešava da radni sati nisu plaćeni dovoljno ili da su pogrešno obračunati. Zbog toga se radnicima izričito preporučuje da prekontrolišu svoje obračune i da reaguju ukoliko smatraju da nisu dovoljno plaćeni za rad praznicima. Prema zakonu, radni sati u vreme decembarskih praznika moraju biti isplaćeni najkasnije do 31. januara.

Treba napomenuti da postoje razlike između prazničnog dodatka (Feiertagszuschlag) i prazničnog prekovremenog rada (Feiertagsüberstunde). Praznični dodatak je već pomenuta duplo plaćena satnica za rad praznicima, dok prekovremeni rad praznicima podrazumeva satnicu za rad praznikom van radnog vremena, što se obračunava drugačije.

Zvaničnih podataka o tome koliko zaposlenih radi praznicima u Austriji, ne postoji. Međutim, po istraživanjima “Statistik Austria”, subotom u Austriji radi 1,2 miliona, a nedeljom 653.300 zaposlenih.