Delegaciju Saveza Srba, koju su činili predsednici svih pokrajinskih zajednica primili su u austrijskom parlamentu predsednica Doris Bures i šef poslaničkog kluba Socijaldemokratske partije Andreas Šider.

"Prilikom proslave 30-godišnjeg jubileja 2009. prijem kod predsednika Austrije Hajnca Fišera bio je jedno od najvećih priznanja za rad ove krovne organizacije. Ovom prilikom, 35 godina postojanja obeleženo je prijemom u parlamentu Austrije koji do sada, nikada nije bio upriličen ni sa jednom krovnom organizacijom migranata - istakao je Zoran Alekić, predsednik Saveza Srba.
Pomak u Beču

- Mi u Beču smo pokrenuli neke stvari na temu reforme nastave na srpskom jeziku i predali svoja zapažanja resornom gradskom ministru Kristijanu Oksoniču i ima nagoveštaja da se nešto pokrenulo i da su naši opravdani argumenti naišli na razumevanje - dodao je Borislav Kapetanović.

Svrha prijema bila je, kako je istakla predsednica parlamenta, pored signala javnosti i institucijama da je Savez priznat kao krovna organizacija srpskih udruženja i otvoren razgovor na temu srpske zajednice.

Predsedništvo Saveza se potrudilo da razgovor s najvišim predstavnicima zakonodavne vlasti Austrije iskoristi za razgovor o temama bitnim za srpsku zajednicu.

- Doprinos srpske zajednice razvoju austrijske države je 50 godina posle dolaska prvih radnika na privremeni rad itekako značajan i mi znamo to da cenimo. Utoliko više nam je drago da upravo s vama koji predvodite pokrajinske organizacije nekadašnjih radnika i radnica, danas već velikog broja Austrijanaca srpskog porekla, popričamo o svim temama do kojih je vašoj zajednici stalo - istakla je Buers.

Predsednici pokrajinskih zajednica Boban Đurić (Forarlberg), Gostimir Marić (Tirol), Vladimir Spasojević (Gornja Austrija), Marko Orašanin (Štajerska), Ranka Savić-Čergić (Donja Austrija), Dragan Arsić (Salcburg), Bojan Glišić (Koruška) i Borislav Kapetanović (Beč), obratili su se domaćinima, a potom je Aleksić zahvalio na ukazanoj časti i konkretno govorio o temama koje tište srpsku zajednicu.

- Ovde se ne postavlja pitanje zahteva ili žalbe, već zajedničke procene kako postići optimalnije uslove za bolji suživot i sprečiti asimilaciju treće i četvrte generacije iseljenika srpskog porekla. Na osnovu statističkih podataka ali i prakse Srbi su bolje integrisani od migranata koji su počeli da dolaze nekako u isto vreme kada i mi - istakao je Aleksić.

- Naša organizacija ima strukture koje treba da budu prepoznate kao partner širom Austrije, ali do sada nismo imali mogućnost da pronađemo sagovornike na tu temu - dodala je Ranka Savić-Čergić.

Bures je zaključila da ovaj susret treba da bude signal mnogim institucijama da je krovna organizacija sposobna da bude pouzdan partner na teritoriji čitave zemlje pre svega kada su u pitanju fondovi bitni za rad i razvoj Saveza.

- Ne sumnjam da ćemo se ponovo okupiti da vidimo dokle smo stigli u ovom sada već zajedničkom poduhvatu - istakla je ona.