Piše: Bojan Tončić

Bivši udbaš, dramski pisac (Boj na Kosovu) i romanopisac (Ispovest Titovog obaveštajca), doktor nauka, karate majstor Slobodan Radojev – Mitrić, te komandant „Vojske Srbije“

poslao dva paketa sa sedam knjiga Vladimiru Vukčeviću, ali je jedan paket nestao

Dramatična „kriza tužioca“ započeta juče u centru Beograda nastavlja se šokantnim saznanjem da je Slobodan Radojev Mitrić, poznat i pod umetničkim imenom Slobodan Pivljanin, bivši agent Udbe i trostuki ubica, poslao iz Haga tužiocu Srbije za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću dva paketa sa ukupno sedam svojih (autor) knjiga i posvetama, u nameri da ga podstakne na gonjenje nekih osoba koje se u knjigama pominju. Nema ničeg neobičnog, prema izjavi koju je Mitrić - Pivljanin dao Kuriru, kaže da je reč o „romanima“ u kojima su opisani zločini u vezi sa kojima bi trebalo pokrenuti istragu. Kurir tvrdi da Srbija od Holandije traži Pivljaninovo izručenje, ali Mitrić ne odgovara na pitanje u vezi sa eventualnim krivičnim delom ili više njih. Tvrdi da je njegov navodni izdavač iz Holandije poslao knjige Vukčeviću, ali ne jedan paket sa tri knjige, već dva paketa sa sedam naslova.

Slobodan Radojev - Mitrić bio je agent Udbe do 1973, kada je, navodno, odbio da bude likvidator jugoslovenske tajne službe, da ubija emigrante u inostranstvu. Služba je navodno poslala trojicu likvidatora da ga eliminišu, ali je on svu trojicu pobio u amsterdamskom kafeu uobičajenog naziva („Mostar“). Osuđen je na 13 godina zatvora i kaznu je odslužio u Sheveningenu.

I opet pitanja: otkud udbašu i čoveku ovakve romaneskne biografije tužiočeva adresa, da li ju je saznao iz medija, pošto, videli smo juče, izgleda samo potpuno neobavešteni novinari (priznanje autora) ne znaju gde Vukčević živi, ili su je mediji saznali od njega, čime priča, gotovo vekarićevski, dobija na dramatici. Onda, šta krije drugi paket, kako tepamo onoj papirnatoj kesi koju smo videli na državnoj televiziji? Da nije možda antraks između redova, recimo, takvih bestselera kakvi su Ispovest Titovog obaveštajca, ili Ispovest razočaranog udbaša (ne znamo šta je došlo do poznate adrese, a ne zna ni pošiljalac).

Prva od ove dve ispovesti bila je, tvrdi Mitrić - Pivljanin, predmet diplomatskog spora Holandije i Jugoslavije, koja je zapretila prekidom diplomatskih odnosa ukoliko se knjiga koja otkriva tajne jugoslovenske obaveštaje službe ne povuče. Ako je verovati Kuriru, Mitrićevo izručenje Srbija je davno tražila, ali ga Holandija nije dala zbog straha da u Jugoslaviji ne bude ubijen.

Kao ornamentalni detalj ove drame Kurir donosi još jedno novo viđenje krize sa tužiocem, ovog puta policijskog očevica koji kaže za ovaj list da se psi iz antidiverzione jedinice nisu unervozili, nego su se pred paketom „bukvalno ukočili“. Kao da su predosećali važnost primaoca.

Radojev - Mitrić je, u svakom slučaju romaneskna ličnost koja se izdaje za informisanog i opasnog čoveka; u Udbi još s početka sedamdesetih, izuzetan poznavalac borilačkih veština, jedan od prvih karate majstora u Beogradu zbog čega su ga zvali i Karate Bob. Predstavlja se kao doktor nauka, objavio je više od (pomenutih) sedam knjiga, neke o karateu, sa tehnikama meditacije, a pisao je i objavljivao drame, među njima i jednu interesantnog naslova Boj na Kosovu. Postao je vrhovni komandant „Vojske Srbije“ u inostranstvu i jedna vrsta nezvaničnog veleposlanika „Slobodne Države Srbije“ u Holandiji. Pripisuje mu se da je pozvao Srbe da se u inostranstvu obraćunaju sa pripadnicima i finansijerima Oslobodilačke vojske Kosova.

Mnogo više od ovoga trebalo bi da znaju nameštenici Ivice Dačića, ali i tužilac Vukčević, ukoliko je stigao da prelista knjige. U svakom slučaju, dramu Boj na Kosovu bi trebalo hitno prevesti.