“Novosti” otkrivaju ko je Dragan Stanojević, novi predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Stanojević je predsednik prve srpske organizacije u Ukrajini, trgovac i građevinar, ali i ataman Slobodne kozačke armije

TREĆE zasedanja Skupštine dijaspore i Srba u regionu glasanjem 35 delegata izabralo je za predsednika ovog parlamenta

Dragana Stanojevića, delegata iz Ruske Federacije, Ukrajine i Republike Belorusije, za potpredsednike su izabrani delegati Zvonimir Jovanović iz Švajcarske i jerej Saša Stojanović iz Australije. Novi predsednik se zahvalio na poverenju delegata i dao zvaničnu izjavu:

- Ovogodišnja Skupština dijaspore, nasuprot poslednjoj pre dve godine, je prošla zadovoljavajuće za sve delegate, koji su bili usredsređeni na rešenja, a ne na prozivke. Izabrano je novo predsedništvo i usvojen prerađen poslovnik, jer su nas nastali personalni vakum u predsedništvu, kao i nedoslednosti dosadašnjeg pravilnika kočile u radu. Sada smo u funkciji da možemo da budemo pragmatični i da konačno počnemo s radom. Kancelarija za dijasporu je poštovala dogovor i nije se mešala u rad u Skupštine. Zahvaljujem timu Kancelarije na svesrdnoj tehničkoj i organizacionoj podršci - rekao je Dragan Stanojević, predsednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu.

Rođen je 28. maja 1971. u Priboju, na granici Srbije, Crne Gore i Bosne.

U periodu 1989-1990 služio je vojni rok u JNA, a potom radio kao načelnik obezbeđenja, u velikoj građevinskoj firmi u Srbiji. Završio je ekonomski fakultet, smer “menadžer biznisa”. Oženjen je i ima dvoje dece. Početkom 1992. stigao je u Rusiju, u grad Perm na izgradnju čuvenog sportskog kompleksa. Radio je kao načelnik obezbeđenja ovog objekta do početka 1994. godine. Započeo je svoj biznis i odselio se u Ukrajinu.

SRPSKI ATAMAN Kada su Ukrajinci videli kakav je Dragan Stanojević srpski patriota, pravoslavac, koji slavi Svetog Savu, predložili su me za prijem u Slobodnu kozačku armiju. Ova armija, koja u Rusiji ima 12 miliona kozaka, a u Ukrajini 2 miliona. Jedan je od retkih stranaca koji je postao ataman. Učestvovao je u pokretima slovenskih organizacija (Svetski Svelovenski Savez), organizovao ceo niz mitinga, demonstracija. Uspostavio saradnju sa mnogim javnim i političkim organizacijama i poznatim ličnostima, a sve sa ciljem zaštite srbskog naroda i interesa. Bio je na kongresu kozaka kao počasni gost. Počasni je član nekoliko međunarodnih organizacija, političkih partija, fondacija i dobrotvornih organizacija, organizacija za zaštitu ljudskih prava.

- Došao sam u Ukrajinu da radim, otvorio sam privatnu firmu i ostao da živim i radim u Dnjepropetrovskom. Mi Srbi u Ukrajini živimo bavimo se unosnim poslovima u građevinarstvu, i zato živimo verovatno bolje nego mnogi gastarbajteri u Evropi ili doseljenici u Americi. Srbi su u Ukrajini gornja srednja klasa, ne samo zbog dobre zarade, već i zbog niskih troškova života. Imam firmu, preko koje se bavim izvozom gvožđe, obojenie metale, a ponekad i drvo. Jedne godine promet mi je bio preko milion dolara. Imam međutim i dve građevinske firme, jer sam kao trgovac uspeo da se ubacim u poslove sa izgradnjom kuća i stanova i kao dobar organizator u tome sam uspeo. Izvozim u sve zemlje Evrope, samo ne u Srbiju, jer naša vlada još nije sa Ukrajinom sklopila bilatelarne ugovore o ekonomskoj saradnji i trgovini – priča Stanojević.

Zahvaljujući njegovim patriotskim aktivnostima u junu 1999. je osnovana prva srpska organizacija na prostoru bivšeg SSSR-a, pod nazivom Srbska opština “Sveti Sava” sa centrom u Dnjepropetrovsku u Ukrajini.

- U Ukrajini nas Srba nema mnogo, možda par hiljada. Najviše nas je u Dnjepropetrovsku, Kijevu i Donjecku. Najviše je inžinjera građevine, koji su osamdesetih godina došli da grade po Ukrajini i tu ostali. Mada ima i starih emigranata, Srba koji su došli iza Prvog svetskog rata, mada ima i proruskih emigranata, koji su pobegli u ukrajinu od Tita 1948. godine – priča Stanojević - Svi smo mi okupljeni u srpskoj opštini Sveti Sava, koju sam ja osnovao sa prijateljima pre desetak godina da bismo sačuvali naše srpsko ime. Mi Srbi smo ovde mali kao dijaspora, ali smo uticajni, jer nas Ukrajinci poštuju i jer vole da sarađuju sa nama. U vreme napada NATO na Srbiju i Crnu Goru imao sam pristup svim ukrajinskim medijima, preko kojih sam informisao Ukrajince o ratu u SRJ.

Dragan Stanojević je glavni inicijator, ideolog i sponzor stvaranje nove međunarodne organizacije “Ujedinjena Srbska Diaspora Evroazije”, koja stvara filijale na celom prostoru ZND. Ova organizacija je jedinstvena i ona je akreditovana u svim ovim zemljama i prahvaćena od strane najviših državnih organa.

- Prvi sam otvorio ruski, ukrajinski, beloruski i evro-azijski prostor za delovanje srpske dijaspore i naše diplomatije. Radio sam na maksimalnom intenziviranju političkih, kulturnih, ekonomskih i drugih odnosa između Srbije, Ukrajine i Rusije. Organizovao sam sastanake najviših zvaničnika i političara iz Srbije sa najvećim zvaničnicima Rusije i rukovodstvom „Organizacija Ugovora o Kolektivnoj Bezbednosti“ rezultaom čega je Srbija u 2013g. postalačlan u svojstvu posmatrača saveta „OUKB“ – otkriva naš sagovornik, koji razmišlja o tome da formira i održi prvi kongres svih Srba sveta u okviru organizacije Svetski srpski sabor, čiji je član.

Dragan Stanojević smatra svojim ozbiljnim uspesima lobiranje i usvajanje rezolucije u Ukrajinskom parlamentu protiv priznanja secesije Kosmeta. Bio je organizator i suorganizator velikih međunarodnih konferencija, na veoma važne teme (alternativni sistem bezbednosti, energetska bezbednost u današnjem svetu i sl) u Beogradu, Moskvi i Kijevu. Bio je posmatrač i moderator međunarodnih posmatrača na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Rusiji i Ukrajini. Radio i lobirao za ukidanje viznog režima između Srbije, Ukrajine i Rusije. U čestvovao u svojstvu eksperta na velikom broju međunarodnih konferencija u podršku kandidata za predsednika Ruske Federacije, V.V.Putina. Ključnim u svojim aktivnostima, smatra rad nad posebnim odnosima sa Ruskom Federacijom. Formiranje projekata sa ciljem maksimalne integraciju Ruske Federacije i Srbije, u svim oblastima obezbeđivanja zajedničkih nacionalnih interesa naših naroda.

- Cenjen sam kao građanin Ukrajine i Rusije, i Belorusije, i od naroda, i od političara, i od biznismena. Ukrajina je vrlo brzo prebolela sve bolesti tranzicije i prvobitne akumulacije kapitala. Naime, političari i biznismeni su shvatili da je ekonomski razvoj zemlje, a i profit koji kroz njega dobijaju, mnogo važniji od ličnih ambicija i borbi za prestiž objašnjava svoju poziciju Dragan Stanojević, koji se pored politike aktivno bavi i privredom.

Još krajem 1994. godine organizovao je prve međunarodne letove za Beograd. U tom periodu je u gradovima Dnjepropetrovsku, Donjecku, Jalti, Harkovu, Rostovu, Sočiju i drugim bilo nekoliko desetina velikih građevinskih firmi, koji su gradili različite objekte i nekoliko hiljada graditelja koji su koristili usluge avio-kompanije. Lično kao građevinar poznat je po izgradnji velikih sistema, ali i luksuznih vila za ruske i ukrajinske političare i biznismene. - Neprestano pokušavam da dovedem ukrajinske oligarhe u Srbiju i odvede srpske bogataše u Ukrajinu da grade dve zemlje. Moja ideja je da u Ukrajini izgradimo lanac srpskih supermarketa, u kojima bi se prodavala naša hrana, naša pića, naša garderoba, sva roba široke potrošnje – otkrio nam je biznismen Draga Stanojević.

Sada kao prvi čovek parlamenta naših ljudi iz dijaspore i regiona Dragan Stanojević ima i zadatak da da ova institucija raseljenih Srba iz sveta da svoje prve poslanike za Narodnu skupštinu Srbije.

Izvor: Večernje Novosti (M.  L. 14. avgust 2013. 15:44 )