Piše: KAPLAN BUROVIĆ

  KADA I GDE SE PREUREÐUJE ISTORIJA ?
- U vezi falsifikovanja istorije albanskog naroda -

Prof. Arben Puto, albanski akademik i enverovski “marksist-leninista”, u njegovom delu PAVARËSIA SHQIPTARE DHE DIPLOMACIA E FUQIVE TË MËDHA (1912-1914) (= ALBANSKA NEZAVISNOST I DIPLOMACIJA VELIKIH SILA), Tirana 1978, na 14-oj stranici piše : « ...nije preterano da se kaže da se istorija treba nanovo izgraditi». Reč je o istoriji albanskog naroda, koja se njemu ne sviđa onakva kakva je jednom učinjena (krvlju i kroz borbe, ratove), zato lansira pozive da se preuredi, da se nanovo izgradi sa crnom bojom i - na stranicama štampe. Zna se da su Albanci, u Prvom balkanskom ratu, držalji stranu Turske, turskog okupatora Balkana, pa i njihove Albanije. Oni su se borili rame uz rame sa njom, do poslednjeg dana i poslednjeg časa, protiv naroda Balkana, koji - u savezu jedan sa drugim - baciše se u finalnu borbu protiv turskog okupatora. U ovom ratu Turci i Albanci su poraženi. Rat dobiše ujedinjeni balkanski narodi, bez Albanaca. Gospodin Puto, izgrađujući istoriju prema apetitu nacionalizma i albanskoj patološkoj taštini, na str. 187 njegove knjige kaže :« Znači, ne samo da Albanci ne pristaju da se unesu u kampu poraženih, već oni imaju deo i zasluge svoje u opštem delu za oslobođenje Balkana od turskog jarma». Sa sofizmima i sa falsifikovanjem istine ne preuređuje se istorija. Posebno ne posle borbe i sa crnilom, kroz stranice štampe. Istorija se može preurediti samo sabljom i krvlju, na bojnom polju, onamo i kada dijalektički razvoj društva traži tu stvar. Tražio je kapitalistički razvoj Balkana da se otresu lanci feudalizma i turskog jarma, pa je zato i učinjeno to. Nisu željeli to albanski feudalci, zato se i poređaše uz rame turske fedo-buržuazije i poraziše se. Onako kako su se poređali sa Turskom i poraženi su i muslimani ostalih naroda Balkana, i grčki muslimani, i makedonski, srpski, crnogorski i bugarski. Čast retkim izuzecima! Uzaludno i absurdno je nastojanje Albanaca da preurede njihovu istoriju sa crnilom. Ova nastojanja su ih diskreditirala i diskreditiraće ih kao falsifikatore, i onda kada sa sofizmima nastoje da maskiraju stvarnost, kako čini u konkretnom slučaju «drug» Puto, koji bi hteo da borbu albanskog naroda kroz vekove za oslobođenje Balkana, koju niko ne negira, da je ubaci i u okvire Prvog balkanskog rata, gde su se Albanci, a sa njima i ostali muslimani, uopšte uzev, borili protiv oslobodjenja Balkana.

Zatvor u Burelju,
dana 05. decembra1978.*)

__________________
*) Objavljeno sprva na albanski jezik u mom delu MIKROLOGJIRA, Ženeva 2000, str. 28.

ČAST I DOSTOJANSTVO
KOSOVACA U ALBANIJI

Mislim na Kosovce albanske nacionalnosti, koji su izbegli iz Jugoslavije u Albaniju Envera Hodže.
Ja lično nisam ni Kosovac, niti Albanac, ali sam ovu istinu pretrpeo na svoja leđa kao i svi drugi, Kosovci albanske nacionalnosti, pošto su i mene smatrali za Kosovca, i to albanskog. Ne samo obični građani Albanije, već i same vlasti, koje su sasvim dobro znale da nisam ni Kosovac, niti Albanac.
Za sve nas koji smo stigli u Albaniju, bilo kao politički emigranti, ili i kao najobičniji ljudi, koji su u Albaniju tražili svoju domovinu, vraćali se na ognjišta svojih dedova i pradedova, koji su sišli sa albanskih gora u pitomine Jugoslavije ne samo u toku turske okupacije, već i posle oslobođenja srpsko-crnogorskih i makedonskih teritorija od turskog ropstva, meštani, Albanci Albanije, govorili su otvoreno da smo agenti UDB-e, da smo tu stigli sa misijom, ništa manje već da ubijemo njihovog Envera Hodžu i da Albaniju prisajedinimo Jugoslaviji kao sedmu Republiku.
Mnogi od ovih, koji su ovako govorili, instruirani su od samih vlasti, od SIGURIMI-a (pandan jugoslovenske UDB-e).
Same vlasti, iz godine u godinu su nas hapsili, pojedinačno i u grupi, razglasujući na sve strane da su nas uhapsili kao agente UDB-e, iako su same te vlasti neretko bile u službi UDB-e i hapsili su nas potražnjom od UDB-e, pa i predavali nas svezanih ruku UDB-i u zamenu za svog emigranta.
Nešto ovako će se desiti i samnom. Još pre hapšenja su razglasili da sam agent UDB-e i, pošto im nije uspelo da me predaju UDB-i, uhapsiše me i, iza zatvorenih vrata, gde nisu dozvolili da prisustvuje ni mojoj supruzi, osudili su me zato što sam kao disidentni književnik pretstavljao političku i ideološku diversiju, po čl. 73 KZ, znači za neprijateljsku propagandu, a ne kao agenta UDB-e. I pored ovoga, Enverovci će na sve strane razglasiti, pa će i u francuskom listu L'HUMANITE pisati da su me osudili kao agenta UDB-e, iako se UDB-a nije spominjala ni u predhodnoj istragi, ni u sudskoj istragi, pa ni u ma kojem dokumentu, ni u optužnici, niti u sudskom rešenju. Etiketiranjem da smo agjenti UDB-e oni su pravdali naše pesekutiranje pre hapšenja, a zatim i naše hapšenje.
Ali ovo nije sve.
Ženske emigrantkinje su prikazale ne samo kao agentkinje UDB-e, već i kao prostitutke. A one koje nisu bile takve, nasilno, i batinama su ih terale da se prostituiraju. Silovali su i nedorasle devojčice, oduzimali im nevinost i terali da se bave prostitucijom i provociranjem u službi SIGURIMI-a.
Za muškarce, koji su se ženili meštankama, govorili su: „Hvala bogu što nam je poslao ove Kosovce, da nam očiste ulice od uličarki i kurvetina !“
Kosovce albanske nacionalnosti nisu drukčije zvali do samo prezrivo GUGOSLAV (Jugosloven), pa i najprlavije KOQEVAR (!Asocira na KOSOVAR-Kosovac kome su obešene testikule).
Nijedna poštena albanska porodica nije se usudila da dâ svoju kćerku za ženu Kosovcu, niti da primi za nevestu svog sina Kosovku.
Mnoge su Kosovke u Albaniji ostarele neudate. Koliko za primer spominjem Zumu Beriša, iz Peći, koja je stigla u Albaniju kao studentkinja, a bila i jako-jako lepa.
Mnoge druge, koje su stigle u Albaniji sa svojim suprugom i decom, razoren im je brak i prostituirale se.
Ako se koja poštena meštanka i bez pristanka roditelja udala za kojeg Kosovca, njoj ju hapsili supruga i tako razarali taj brak. Koliko za primer spominjem Kosovca iz Peći Namik Luci, o kome sam napisao i objavio čitavu reportažu.
Kad sam ja stigao u Albaniju, jugoslovenska emigracija je bila bez ikakve časti i dostojanstva. Posebno ona albanskih Kosovaca.
Što je istina, ovo prezrenje meštana prema Kosovcima počelo je od dana proglašenja nezavisnosti Albanije 1912. godine. Konstatirao je ovo i njihova istaknuta društveno-politička ličnost Hasan Priština, dok je njihov najveći književnih tih vremena Ðerđ Fišta (Gjergj Fishta) za Kosovce rekao i ovo: „Dobro je Kosovo, ali bez Kosovaca !“
Objavljivanjem mojih pripovedaka i novela, posebno objavljivanjem mog romana IZDAJA, koji je izazvao buru oduševljenja i prihvaćen je kao bestseler, pa i za glavno delo albanske proze svih vremena, misleći i za mene da sam Kosovac, javno mnenje o Kosovcima poče da se menja. Pošteni i bistri Albanci počeše da shvaćaju da nisu svi Kosovci agenti UDB-e. Njihova pozitivna konsideracija za njih je iz dana u dan rasla. Sledstveno, roditelji nekih meštanki, koje su se udale za Kosovce, i zato im prekinuli svoje relacije, počeše da govore sa svojim kćerkama, pa i da im otvaraju vrata. Pomiriše se i sa zetom Kosovcem. Ovo se desilo i mojoj supruzi, i meni. Posle objavljivanja romana IZDAJA se pomirio samnom i primio me kod kuće moj tašt.
Bilo je evidentno da se odnos meštana prema Kosovcima menjao u pozitivnom smislu. Njihova čast i dostojanstvo je raslo u oči meštana. O tome se šaputalo i glasno govorilo, ne samo među Kosovcima, već i među meštanima, ali se niko od njih nije usudio da o tome napiše i objavi ni jednu jedinu reč. Naprotiv, SIGURIMI će me likvidirati, između ostalog, i za ovo. Nije bilo u njihov prilog da se prezrenje Kosovaca smeni sa pozitivnom konsideracijom. Za njih je trebalo da se Kosovci preziru od meštana iz više razloga, o čemu ću moguće pisati opširno nekom drugom prilikom.
Ovde hoću da istaknem samo da je Kosovac Esat Muftari (Myftari), književnik i poslanik u Albanski parlamenat, ovih dana objavio u Tirani svoj dopis u moju odbranu, gde – između ostalog – piše i ovo:

“Suksesi i jashtëzakonshëm i romanit “Tradhëtia” na pati ngritë prestigjin edhe ne të tjerëve, që kishim ardhë si ai në “shtetin amë”...“°)
PREVOD: „Neobičan uspeh romana „Izdaja“ uzdigao je dostojanstvo i nama ostalima, koji smo kao on došli u „maternjoj državi“...“

Koristim priliku da mu zahvalim, sa nadom da će i ostali Albanci, meštani i albanske dijaspore na Kosmetu, analizirati ne samo roman IZDAJA, već i ostala moja dela, ističući njihov pozitivni odjek i pozitivnu ulogu u njihovom životu, kulturnom razvoju i borbi za slobodu i demokratiju.*)

_______________
*) MYFTARI, Esat: Ç’pati ndodhë me Kapllan Resulin? (Što se desilo sa Kaplanom Resuli?), list TEMA, Tirana, 21.januar 2014.

KO SU KORDIĆI ?

1. 2003., u Ženevi, objavio sam na albanskom jeziku delo LLAGAPET E ULQINAKËVE (PREZIMENA ULCINJAMA), gde sam za Kordiće Ulcinja pisao da njihovo prezime dolazi moguće: „od apelativa korda – „jedna vrsta kože od koze, obrađena tanano i dobro“. Naziva se i kordovan i etimologija joj je od toponima Kordova, Španija. Ne isključuje se i hrvatska etimologija, od Kordun, oblast Hrvatske, od čijeg imena mora da je izašlo prezime KORDIĆ, koje srećemo kod srpsko-hrvatskih pesnika Miloš Kordić (1944) i Dragan Kordić (1946-1991). Sada se zna da ovo prezime nije nam prvo koje dolazi u Ulcinj iz Hrvatske.“
   Pre objavljivanja ove knjige poznavao sam Kordiće Ulcinja, tu – u Ulcinju. Govorio sam sa njima srpski, jer ovaj su jezik oni upotrebljavalji ne samo na ulici, već i kod kuće. Godine 1991. upoznao sam u Švajcarskoj i Silvera Kordića, potomak ulcinjskih Kordića, s kojim počeh da govorim srpski, kako sam to govorio i sa njegovim ocem, ali ovaj, iako zna srpski bolje od albanskog, okrenu mi na albanski, čemu se ja nisam protivio, jer imam običaj da sa svakim govorim onim jezikom koji preferiše.
   Posle ovoga mi smo se razišli. Sa moje strane – ne zato što se on izjavio za Albanca, već zato što je manifestirao ekstremni albanski nacionalizam, šovinizam i rasizam. Sa njegove strane – zato što sam ja izjavio da nisam Albanac, već Jugosloven, Srbo-Crnogorac, konstruktivan građanin ovoga sveta, koji – preko naučne istine – bori se protiv falsifikata istorije i istorijskih činjenica, bilo gde, u bilo kojem narodu da naiđen na to i, posebno, u albanskom narodu, koji je na bazi svojih istorijskih falsifikata i rasistički nastrojenja, pa i en bloc angažovan u jednoj kriminalnoj borbi protiv susednih naroda, sledstveno i protiv mog naroda.
   Silveru se sviđa kad ja demaskiram kojeg Srbo-Crnogorca, kad ja stigmatiziram falsifikate i krivične postupke ovih, ali ne i kad demaskiram falsifikate i krivičke postupke kojeg Albanca. Kad činim ono prvo – živ se ne čuje, ali – kad činim ovo drugo – sledi me po medijima gde to objavljujem kao ker zeca i „komentariše“ mi ih, napada me i kleveće, psuje i laže, tekmičeći se u ovome sa najbesnijim Albancima, sada već poznati po mobingu i satanizaciji, koje mi čine od kad izjavih da nisam Albanac.
   U jednom od ovih njegovih „komentara“ potpisuje se Potomak Keltskih Skordiska.
   Je li moguće da Silver nije pročitao ono što sam napisao u citiranoj mojoj knjizi?! Imajući u predvid njegovo impeniranje da mi „komentira“ ovo što objavljujem po medijima o drugima, rekao bih da je pročitao i te kako i ono što sam napisao u knjiri PREZIMENA ULCINJANA. Pa zašto mi to nije komentirao? Ili ga više interesuje šta to kažem o drugima, a ne i ono šta kažem o njemu?!
   Ali šta je ono Potomak Keltskih Skordiska?! Iz istorije znamo da su Kelti pre nove ere prošli kroz Balkan, ali do danas nam se još niko nije istovetio, izjavio za Kelta. Istorija je zabeležila odnarođavanje Kelta, njihovo asimiliranje širom Evrope, pa i na Balkanu, ali ne i da se bilo koji od njih sačuvao do u naše dane. Poslednji Ilir je umro 1887. godine, dok nam se poslednji keltski Mohikanac eto – rodi 2015.
   Ja nemam ništa potiv toga što se on izjavljuje za Kelta. Može nam se izjaviti i za Pelazga, ali – pre svega – bilo bi dobro da nam kaže i dokaže oklen nam dođe do te svesti da je Kelt?! I, ako je stvarno Kelt, šta ima sa Albancima?! Da ga možda nisu angažovali za svog advokata ?!
   Misleći za mene da sam porekao svoju srpsko-crnogorsku nacionalnost i da sam prihvatio albansku, u Švajcarskoj je bio najgrlatiji pobornik da me Ulcinjani proglase za doživotnog počasnog presednika njihovog Kulturno umetničkog društva. Isto tako, čim je čuo da sam izjavio da nisam Albanac, opet je bio najgrlatiji među onima koji mi oduzeše zvanje njihovog doživotnog presednika. Šta više, kao izraz njihovog mirnog suživota sa nama nealbancima Ulcinja, u što nam se kunu dano-noćno, izbaciše me i iz KUD, nisu me primili ni za najobičnijeg člana. Kad bi mogli, izbacili bi me i iz Ulcinja. Mene i sve nas koji se ne izjavljujemo za Albance. Sebe sigurno ne, jer – kao Kelt – Silver misli da je i Albanac, iako bi trebao da zna da albanski istoričari, akademici, ne prizaju da je njihov narod keltskog porekla. Šta više, ne priznaju ni ono što kažem i dokazujem ja, da su Albanci asimilirali ostatke Kelta u Srednjoj Albaniji. Presednik Akademije nauka Albanije prof. Aleks Buda, izjavio je da je smešna hipoteza o poreklu njegovih Albanaca od Kelta. Kad bi čuo da se ovaj Kordić odrekao albanske nacionalnosti i izjavio se za Kelta, verovatno bi se grohotom nasmejao.
   Ja preporučujem Silveru da izvidi da nisu ti Kelti, od kojih potiče on, slovenskog drevnoga čest, jer do danas ne znamo da keltska prezimena imaju slovenski sufiks –IĆ! I albanizirani Srbo-Crnogoci, koji čuvaju svoje prezime na –IĆ, albanizirali su ga sa dodatkom albanskog sufiksa –I: Kolići, Kojići, Šuterići, Mavrići, Gurakući i druga.
   Na kraju, ako je Kelt Silver Kordić, koji još nije ni albanizirao svoje prezime, neka izvidi da nisu Kelti i pomenuti Miloš Kordić i Dušan Kordić !
   Mi, Srbo-Crnogorci imamo običaj da kažemo: Ako koza laže, rog ne laže !
   Rogovi Silvera Kordića jasno nam govore ko je on po nacionalnost, pa i po dtruštveno-političkoj nastrojenosti, ali – ako mu se ne sviđa da bude iste nacije kao pomenuti Miloš i Dušan, slobodan je da se izjavi i za Pelazga. Mi mu ne branimo. Ni pred sud ga nećemo izvesti, kao što su oni izveli mene i kaznili me doživotnom robijom zato što sam se usudio da izjavim da nisam Albanac, već Jugosloven, Srbo-Crnogorac i ove društveno-političke nastrojenosti, koja izbija iz čitavog mog stvaranja, pa i iz ove marginalije.