Редакција "Српских недељних новина" из Будимпеште расписује традиционални конкурс за најбољу необјављену кратку причу на српском језику.
Право учешћа на конкурсу имају аутори који стварају на српском језику, без обзира на држављанство и место становања. Један аутор може послати највише једну причу, дужине до 3000 компјутерских карактера (укључујући и размаке).
Радови треба да буду написани у Word формату, потписани шифром и послати електронском поштом (имејлом), на адресу: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Податке о себи, који укључују пуно име и презиме, краћу биографију, поштанску и електронску адресу и број телефона, аутори достављају такође имејлом, у оквиру истог дописа, испод своје приче и шифре којом је потписана. Чланови жирија ће радове учесника конкурса добити од стране организатора искључиво под шифрама.
Конкурс није тематски одређен, а у конкуренцију за награду ући ће приче које на имејл адресу Српских недељних новина стигну до 29. фебруара 2016. године. Жири ће одлуку донети до краја марта, а резултати конкурса биће објављени у: штампаном и онлајн издању Српских недељних новина, интернет страници РТС-а (подсајт за дијаспору) и сајт Конкурси региона. Аутору најбоље кратке приче награда ће бити уручена на посебној свечаности, почетком пролећа, у Будимпешти.
Српске недељне новине
Осим што информишу своје читаоце путем штампаног и интернет издања (www.snnovine.com), "Српске недељне новине" чији је издавач Самоуправа Срба у Мађарској, као једино штампано гласило Срба у Мађарској делују и на едукативном и ширем културном и друштвеном плану. Конкурс Милован Видаковић је једна од акција којима уредништво листа настоји да своје читаоце и Мађарској, али и ван ње, мотивише да кроз писано изражавање у одређеним књижевним формама, негују српски језик и својим делима обогаћују књижевност која настаје на њему.
Милован Видаковић се сматра зачетником жанра романа у српској књижевности. Био је један од најчитанијих српских писаца свога времена. Детињство је провео на селу, без школе, чувајући овце и козе, а једини духовни утицај на њега имала је епска народна традиција.
Гимназију је завршавао у Сегедину, Темишвару и Новом Саду, а филозофију у Сегедину и Кежмарку, где је уписао и студије права. За време читавог школовања Видаковић се издржавао подучавајући млађе ђаке. Научио је латински, немачки, мађарски и делимично француски језик.
У јесен 1817. године постављен је за професора Српске гимназије у Новом Саду, а од 1824. радио је као приватни учитељ у Темишвару, Сремским Карловцима и Пешти. Често је био у беспарици, а последње године живота провео је у Пешти. Код њега су становали многи српски ђаци који су се у то време школовали у Мађарској престоници.
Сахрањен је на српском гробљу у Пешти, а надгробни споменик му је подигла Матица српска.
