Saborni rode moj! Braćo i sestre! Okupljeni narode!

Muka nas je naterala, a ne masni kolači da se na treći dan od velike Gospojine, ovde ispred srpske ambasade u Ljubljani, obraćamo srpskoj vlasti, koja niti vidi, niti čuje, a niti razume narod svoj.

A narod!?  Vidi li narod svoju vlast!?

Vidi!

Čuje li narod svoju vlast!?

Čuje!

Razume li narod svoju vlast!?

Ne razume!

-Savez srpske dijaspore Slovenije, većina poštene srpske dijaspore u Evropskoj Uniji i azijskim zemljama je ogorčena zadnjim postupcima i odlukama  Beograda. Kako stvari danas stoje, narod je siguran da je vlast obećala Zapadu  da će nastaviti kurs Borisa Tadiæa po pitanju Kosmeta. Obmanula nas je isto kao što su nas i žuti tajkuni osam godina lagali!

Pitam: Da li bi neko za ove glasao, da su nam otvoreno rekli  da će ispuniti sve Tadićeve sporazume?

Ne bi!

Da li bi neko za njih glasao, da su nam rekli da će prihvatiti sve briselske žute parafe, umesto da su ih menjali, ili još bolje, da su ih sve poništili.!

Ne bi!

Posle ovoga što su uradili u Briselu, Srbiji povratka nema. Osakatili su je oni koji to nikako nisu smeli učiniti, pa čak ni po cenu svojih života, a kamoli karijera. Srpska nazadna vlast je Srbiji na zdravo, bez anestezije amputirala 15% teritorija. Spremni su i rođenu majku da prodaju, ne bi li svoje karijere sačuvali. Umislili su da sve znaju i da su večni.

A da li su večni!?

Nisu, jer večnih nema. Niko nije večan!

Zato ih narod ne razume niti će im oprostiti, jer zna srpski narod da je i “Car Neron u početku blagosiljao svoju majku, koja ga je hrabrila na putu poroka, no na kraju krajeva, kada ga je porok doveo do ambisa, on ju je proklinjao”.

Pretnje, zastrašivanja, ucene pa čak i batine upućene srpskoj braći na Kosmetu da moraju izaći na kosovske izbore, Savez srpske dijaspore Slovenije, Nacionalni savet srpskog rasejanja, ogromna većina pripadnika poštene dijaspore Evrope, Azije i Amerike odbacuje i podržava poslanike Privremene Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, formirane uprkos protivljenju zvaničnog Beograda, o neprihvatljivosti lokalnih izbora za Srbe, jer su u suprotnosti sa Ustavom i zakonima Srbije, ali i sa Rezolucijom 1244.

To nije kritizerstvo kojeg i tako imamo previše, nego kritika prema politikantskim pojavama i procesima u društvu.

Saborni rode moj.

Politikanstvo i srpski politički folklor nije prisutan samo u Srbiji. Žikine šarenice ima i ovde među nama. Kolovođa i organizator neslaganja, podela i razmirica je osoblje zaposleno u Ambasadi. Udruženi sa beogradskom Kancelarijom za saradnju sa dijasporom i direktorkom Slavkom Drašković, ujedinjeni sa njima sličnima iz Slovenije, okreću leđa rodu svome pokušavajući uništiti sve dosadašnje rezultate srpske dijaspore na rešavanju pitanja statusa. Pišu studije i nude rešenja o usitnjavanju i razbijanju dijaspore, umanjuju njen značaj. Slavka Drašković, isto kao i Srđan Srećković, Miodrag Jakšić i Simon Ðuretić nanosi ogromnu štetu budžetu R. Srbije. Finansira antisrpske organizacije i privatne firme po Sloveniji, fudbalske klubove po Crnoj Gori i udruženja poljoprivrednika po Dalmaciji, a projekte patriotskih srpskih organizacija odbacuje.

Zaposleni u Ambasadi zaboravljaju da je po deklaraciji o proglašenju odnosa, odnos između  otadžbine i zdravog rasejanja od najvećeg državnog i nacionalnog interesa. Umesto da izađu u susret, i potrebama svojih državljana, oni ih lažno optužuju, hapse, prijavljuju i globe. Umesto da pomažu u osnivanju i radu klubova i udruženja, oni su njihovi osnivači, a diplomatskom povezanošću sa Kancelarijom uništavaju ona društva koja pomažu Srbiji, Republici Srpskoj i srpskom narodu u srpskim zemljama. To je kuća u koju ulaze oni sa kojima se može sklopiti posao i napraviti dil oko raspodele novca po osnovi konkursa.

Zbog toga, zahtevamo:

Da se Ambasador i osoblje Ambasade okrenu svome narodu i obavljaju posao zbog kojeg su došli. U protivnom ćemo se obratiti Vladi Srbije i Ministarstvu spoljnih poslova za pomoć, nudeći konkretne predloge i rešenje problema.

Od direktorke Kancelarije za saradnju sa dijasporom zahtevamo da odmah, ali odmah podnese neopozivu ostavku na mesto direktora Kancelarije, može, ako hoće, i da napomene da je za kratko vreme činovanja napravila nemerljivu štetu i dijaspori i Srbiji! Ukoliko to sama ne uradi, zahtevaćemo od Vlade Republike Srbije, radi spasa svih nas i ovde i tamo, njenu smenu i ukidanje beskorisne i parazitske Kancelarije.

Kako radili, tako nam Bog pomogao!

Govor gospodina Radovana Milića, na protestnom skupu Srba u Ljubljani, organizovanog od Saveza srpskih udruženja Sovenije, dana 31. 08. 2013.