Уопште се нисам изненадио када сам у „TEDNIK-u“ од 28. јула 2016 (поновили су га 23. јула ) видео прилог познате новинарке др. Росвите Песек о Аксентијевићу и његовим „греховима“.
Последња прича емисије коју је водитељ најавио, приближно је гласила овако: на данашњи дан, 18 јула 1996. године, се новинарка Росвита Песек запитала зашто нису кажњени генерали који су командовали нападима на територију Словеније. Наравно да се то односило и на мене, јер је прилог говорио о мени! Таква оптужба ме је погодила, јер је новинарка изједначила мене и моје
„грехове“ са одговорношћу команданта 5. армијског подручја, као да сам ја био командант Љубљанског корпуса! Тако чињење је непрофесионално, а до погођеног непоштено. Те оптужбе су у мом случају о мени шириле полуистине и неистине, које се понављају већ двадесет година, што ме као човека дубоко погађа! Исто као, када су ме на јавном заводу РТВ Словеније на силу угурали у кадрове такоименованог документарног филма - једностране слепљенке састављене од фрагмената о Радовану Караџићу и рату у БиХ – чиме су у јавности стварали утисак да сам лично сарађивао са Караџићем! Због тог филма сам тужио суду главну и одговорну уредницу информативног програма.
У наведеној емисији је новинаркин саговорник у „TEDNIK-u“ као гост био државни тужилац господин Антон Дробнич. Све што је говорио о Аксентијевићу биле су саме неистине, да не кажем лажи. Он је дословно цитирао део Одлуке МНЗ (Министарства за унутрашње послове) о одузимању држављанства (СЛ. РС. бр. 1 од 11. јануара 1992. године.). Пошто немам словеначко држављанство, онда по одлуци суда не могу добити нити пензију коју сам са 40 година рада у Словенији и за Словенију зарадио, упркос томе, што сам више од 20 година уплаћивао у касу ЗПИЗ-а (Завод за пензионо и здравствено осигурање) Републике Словеније - пензију не добијам. Ниједна држава у Европи као ни у свету нема ту врсту закона.
Изјављујем, да никада нисам био члан ужег дела команде Љубљанског корпуса, а посебно не за време „десетодневног рата“, како то тврди господин државни тужилац! Због тога нисам био у позицији да планирам, припремам и учествујем у акцијама јединица корпуса. Команда Љубљанског корпуса била је стационирана у Метелковој улици.Тада сам био начелник Управе војног округа Љубљана са седиштем у Рошкој улици. Тамо сам се налазио за цело време трајања „рата“, до прекоманде (премештаја) Што може потврдити више од 20 сведока.
Управа војног округа је управни орган који је одговоран за припрему и реализацију мобилизације јединица. Управа нема подчињених јединица. Имала је одељење војника за вршење пријавне службе и за помоћне делатности у касарни. Питам се, са киме сам онда ја нападао Републику Словенију и како сам био једнако одговоран као и Командант стратешке јединице ЈНА, односно корпуса?
Госпођа новинарка је била дужна да наводе државног тужиоца провери, јер је веродостојност основа новинарства. Што значи, да се објављују само чињенице и истина. Питам се, одакле и зашто толика пристрасност, иначе добре новинарке, да код мојих „грехова“ заборави на основни постулат њеног позива. У међувремену, када је спорна емисија била снимљена, па све до понављања емитовања, ауторица је имала довољно времена да провери објављене тврдње и да објави поправак!
Изјаву, коју сам дао пред камером још као посланик (тадашње) Скупштине Словеније, која је објављена у Шопар-овом „TEDNIK-u“, а која по оцени госпође новинарке илуструје мој велики „грех“. Она га изједначује са одговорношћу команданта Љубљанског корпуса, јесте, то је моја изјава! И данас би професионални војник, официр, генерал морао исто тако да одговори, јер професионална војска мора да поштује одлуке и законе свог законодавног органа! То је суштина правне државе.
Остале наводно моје „грехове“ (???) госпођа новинарка није навела, али се јавно запитала, зашто нисам кажњен? Такође се и ја питам, а зашто би требало да будем кажњен, јер сам, по њеном, ја командовао 5. Армијом односно Љубљанским корпусом.
МИЛАН АКСЕНТИЈЕВИЋ
Генералмајор ЈНА у пензији и
делегат у првом вишестраначком
Парламенту Републике Словеније
