Prof. dr Kaplan Burović - akademik

VELIKA SLOVA.- Nema Jugoslovena, koji je završio bilo i samo 4 razreda osnovne škole, koji ne zna da se opšta imena, po srpsko-hrvatskom pravopisu, pišu malim slovom, a osobna imena i prezimena, toponimi-hidronimi pišu velikim slovom.

U listu ISKRA Br. 4, Beograd 20.XII.1953, u dopisu Put Armije, ja sam neka od tih imena napisao velikim slovom, kao što i sada, ime armija, iako je opšte – eto, pišem velikim slovom. Miodrag Pavlović, nemajući što drugo da kritikuje u listu ISKRA, odmah se osuo na mene preko lista POLITIKA i, bazirajući se na to, proglašio me nepismenim.
Ostavljajući po strani što Nemci, po njihovom pravopisu, i opšta imena pišu velikim slovom (Pa i pored toga nikome time ne čine nikakvo zlo !), ističem da velika slova u mom pomenutom dopisu nisu nikakva pravopisna greška, jer sam ih upotrebio u njihovom prenosnom, simboličnom smislu, kao što to čine i svi drugi Jugosloveni, pa i ostali narodi sveta.
Ima slučajeva da se pišu velikim slovom opšta imena i u njihovom upravnom smislu, kao što su: Jadransko More, Universitet Beograda, Federativna Narodna Republika Jugoslavija i druga. Preko svega imamo slučajeva da se i imena i prezimena ljudi pišu malim slovom, a ne velikim: vidite samo slučaj Petra Todorovića, poslanik u Srpskom parlamentu, istaknuti dvorski čovek, renegat pokreta Svetozara Markovića, čije su ime i prezime njegovi protivnici pisali malim slovom, ne zato što nisu poznavali pravopis, već iz simbolike svog stava prema njemu. - Beograd, 1954.

KADARE, Ismail.- Albanci su poznati po izreci: “Što je moje – to je moje! A što je tvoje – to je i tvoje i moje!” U jednom od njegovih dela i Enver Hodža piše da Albanci (Posebno oni Juga), kroz njihovu istoriju nisu razlikovali tuđe od svojeg: sve što je bilo tuđe, ako im se svidelo, ili im je trebalo za što, prisvajali su. Počev od jajeta, pa preko kokoške, do vola. A kad su počeli da se bave i svojom istorijom, rekoše nam da je i Napoleon Bonaparte njihov. Šta više, za jednog od ovih Albanaca, koji je otišao sa sinom u krađu, pošto je bacio na svoja leđa ukradenog ovna, doviknuše mu: Ubiše ti sina! Bežeći glavom bez obzira, a ne ispuštajući ovna, on im hladnokrvno odgovori:
-S’ka gjë, s’ka gjë! Kokë mora, kokë lashë ! (Ne mari, ne mari! Glavu sam uzeo i glavu sam ostavio !) Tako i albanski enverovski književnik Ismail Kadare, pošto se ubedio da su mu uzaludna sva nastojanja da dokaže da je Skenderbeg njihov, Albanac i po poreklu, a ne Srbin, kako to pišu i govore dokumenta, umesto da to pošteno prizna, gazeći preko svoje časti i dostojanstva, a da bi ušićario bar nešto, izjavi nam: “Skënderbeu është i të gjithëve“ (Skenderbeg pripada svima).

KALOÇI, Dashnor.- U mom pismu, koje sam iz zatvorske ćelije u Tirani poslao Enveru Hodži, a koje objavljuje faksimilno moj neprijatelj, Enverovac Dašnor Kaljoči, u listu GAZETA SHQIPTARE, Tirana, 16.X. 2016, između ostalog pišem: « greške koje moguće imam…rezultat su jednog nepravednog tretmana, koji mi je činjen od dana mog prispeća u N.R. Albaniji, jesu rezultat neprekidnih provokacija, jedne intrige, koja je inscenirana protiv mene, i otvorenih potstreka, koji su mi činjeni, da bih učinio još veće greške, pa i krivice (zločine), koje ja za sreću nisam učinio...u intrizi, koja je inscenirana protiv mene moguće ima prst i UDB-a... »
U vezi sa ovim D.Kaljoči piše da je ovo « ni manje ni više do jedna optužba sasvim teška od Resulia, koji indirekto impliciraše Državni Sigurimi sa UDB-om u njihovoj saradnji ».
Je li istina da sam JA “implicirao” albanski Sigurimi sa jugoslovenskom UDB-om ?! Ja sam rekao (ili naredio !) Sigurimiu  da se poveže i sarađuje sa UDB-om ?! Ili ja OPTUŽUJEM taj Sigurimi za njegovu saradnju sa UDB-om protiv mene ?! Činjenica je neosporna da je Sigurimi, naređenjem Envera Hodže (A ne od mene !) sarađivao sa UDB-om kako protiv mene, tako i protiv svih drugih jugoslovensih emigranata na teritoriji Albanije, bez obzira na njihovu nacionalnost i političku orijentaciju, ali posebno protiv nas, autentične jugoslovenske nacionalnosti i disidentne političke orijentacije.
Enver Hodža sa njegovim Sigurimiem su bili sasvim svesni da je naša disidencija uperena protiv izdaje stvari jugoslovenskog radnog naroda od strane Josipa Broza Tita ništa manje uperena i protiv njega, Envera Hodže, koji je isto tako, kao i Tito, izdao stvar radnog naroda Albanije. Njegovi Albanci, čitajući moj roman IZDAJA sašaptavali su se da je ta ista izdaja, koja je od Tita učinjena jugoslovenskim narodima, učinjena i u Albaniji od Evera Hodže albanskom narodu.
Zato je E.Hodža od vremena sklopio tajan ugovor saradnje protiv emigracije: da Tito proganja albansku političku emigraciju, da im ne dozvoli da se organizuju i bace u napad protiv Envera Hodže, i da on – E. Hodža – sa svoje strane, isto to učini sa jugoslovenskom političkom emigracijom na teritoriji Albanije.
Tako smo mi, emigranti Jugoslavije u Albaniji i albanski emigranti u Jugoslaviji, bili između dve vatre, uz to i prikrivene, maskirane, tako da nam je svaki udar s leđa bio neočekivan, iznenađujući. Kao takav i mnogo teži od svakog drugog udarca.


CHOMSKY, Noam: Albanci su najveća bruka Evrope. Izuzetni i najveći poznati savremeni svetski filozof i naučnik, amerikanac Noam Chomsky, početkom ove godine, preko časopisa Forin afers (Foreign Affairs, prenosi Interma-gazin.rs) dao je jednu izjavu o Albancima i njihovom pretendiranju na Kosmet, u kojoj između ostalog kaže da su  „Albanci najveća moderna bruka Evrope, jer su protjerali domaćina (Srbe) koji ih je primio, napravivši od većine stanovništva manjinu…Albanci su kao divlje pleme, prihvaćeni od Srba na Kosovu…To divlje pleme potom je nasiljem protjeralo domaćina i proglasilo oblast za svoje, što je sramotno!“
Ovako je Noam Chomsky prihvatio i moje albanološke teze o njima, da nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje i Pelazgi. Sataniziran navodno zbog tih teza kao što se do danas niko na svetu nije satanizirao, najdublje mu zahvaljujem, izražavajući mu i posebnu blagodarnost za njegovu disidenciju. U isto vreme zahvaljujem i onima, koji su mi javili da su u njegovom stavu videli odjek mojih teza o Albancima.
Kaplan BUROVIĆ