Poštovana direktorka Kancelarije za dijasporu,
Uvaženi predstavnici dijaspore,
Kolege novinari,

Ukazali ste mi izuzetnu čast da se ispred kabineta predsednika Republike obratim našoj dijaspori i da razgovaramo o važnosti uloge koju dijaspora ima u poboljšanju imidža Srbije u svetu.

Političko rukovodstvo Srbije je tokom dešavanja devedesetih bilo u uverenju da će se istina o dešavanjima u svetu probiti sama od sebe. Sa druge strane, gotovo svi mediji, naročito početkom devedesetih su bili okrenuti unutrašnjim zbivanjima, ili izveštavanjem medija o Srbiji. Organizovano plasiranje informacija u svet, bilo je zanemarljivo i zavisilo je gotovo isključivo od dijaspore. Dijaspora se snalazila kako je znala i umela u veoma čudnom zatvorenom krugu informacija. Istovremeno dijaspora je imala problem negativne percepcije Srbije i uloge Srbije u tim dešavanjima. U to vreme gotovo si morao da se izvinjavaš što si Srbin.

Mi smo svesni ogromnog truda i napora koji je većina naših ljudi uložila da se sa Srba skine stigma zločinaca, silovatelja, ubica, ukratko loših momaka. Naročito, zato što država nije mnogo pažnje pokazivala za te napore i zato što su mnogi bili i obmanuti. Mi želimo da se odnosi između dijaspore i matice unaprede i komunikacija sa dijasporom je preduslov za podizanje medjusobnog poverenja.

Pozdravljamo ideju koja je potekla iz dijaspore da razgovaramo o ulozi koju dijaspora ima u popravljanju imidza Srbije i srpskog naroda u svetu.

Svesni smo činjenice koliko dragocenost predstavlja svaki Srbin u svetu I veoma nam je stalo da negujemo dobre i fer odnose, jer zajedno možemo vise, možemo bolje.

Srbija u tom smislu računa na dijasporu.

Posebno zato što nas sledeće godine čeka još jedna istorijska bitka za istinu. Istinu o povodu za početak prvog svetskog rata. Mnogi svoj uspeh grade na neosnovanom krivljenju Srbije za sve loša dešavanja u novijoj istoriji.

Kada je 7. oktobra 1915.  godine major Dragutin Gavrilović izgovorio svoj čuveni govor koji je ostao zabeležen u istorijskom sećanju našeg naroda,  a tadašnje globalno javno mnjenje, barem kada je kraljevina Srbija u pitanju, polako je napuštalo stereotipe o divljem balkanskom narodu koji ubija svoje kraljeve, donosi gotovo anarhično liberalni Ustav i konačno, narod koji je atentatom na Austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu, gurnuo veći deo sveta u krvoproliće bez presedana u ljudskoj istoriji.

Vudrou Vilson, 1916. godine shvata da Amerika ne sme da ostane po strani u stvarajući uslove za potonju lidersku ulogu u svetu i nalaže da se formira „Komitet javnih informacija“, telo koje će za manje od godinu dana stvoriti ratnu klimu u američkoj javnosti  i konačno, uvesti Sjedinjene države u rat. Jedna mala zemlja na Balkanu, namučena i herojska Srbija, poslužiće kao svetao primer i simbol nesebične američke pomoći, kako bi pravda u svetu trijumfovala.

Opet, u to isto vreme Srbija je ostala bez vlade, srpska armija se povukla preko Albanije, dok su Austrija i Nemačka u nebranjenoj zemlji krvlju gušili otpor njihovoj kolonijalnoj vladavini. Заповедник аустроугарске војске у Срему, генерал Алфред Краус написао је: „Упознали смо Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Zahvaljujući herojskoj izdržljivosti naroda i pomoći saveznika 1918. Srbija trijumfuje. Trijumfuje delom zahvaljujući dobroj komunikaciji.

Sto godina kasnije, ponovo smo na početku. Junski ultimatum Austrije, iz 1914. postao je temelj novog tumačenja istorije a pucanj Gavrila Principa presuda jednom narodu, srpskom, stigmatizujući Srbe kao večite izazivače sukoba koji daleko prevazilaze njihovu veličinu i uticaj.

Dame i gospodo, poštovani prijatelji,

Veliki rat, čiju stotu godišnjicu obeležavamo 2014. je prilika da zaključimo da je prvi svetski rat udario temelje modernog ratovanja, uveo tenkove, ratnu avijaciju, ali i propagandu kao efikasnan način ostvarivanja interesa. Ako nam je proteklih decenija bila jasna vojna pretnja i efekti vojne sile, trebalo bi da nam budu jasni i efekti propagande koja u istom periodu, posle izvršenih osvajanja negativne slike o Srbiji u svetu, teži da zadrži osvojene položaje.

Danas, kada na raspolaganju imamo samo svoju mudrost, dobru volju I ljubav prema Srbiji, udružimo energiju da svetu kažemo istinu. Da kažemo da smo svesni toga da smo uzrokovali patnju I bol. Da kažemo da naše rane zaceljujemo u tišini. Da se naše rane ponovo otvaraju zato što postoje tendencije da se istina pretvori u laž. Da se Pravda pretvori u Nepravdu.

Zato na pitanje šta činiti nema jednog odgovora. Možda odgovor leži u sabornosti ideja i jedinstvenim porukama koje šaljemo prema svetu. Možda odgovor leži u tome da pored našeg izvrgavanja ruglu, opet iznova stvaramo.

Dragi prijatelji, ne treba se zavaravati da ćemo bilo šta moći sami i pojedinačno. Zato nam je potrebna sabornost, često pominjana, nikad ostvarena!  Ipak, u vreme kada snagom sopstvene volje menjamo toliko stvari u našoj Srbiji, prava je prilika da promenimo i svoj odnos prema Srbiji kako bismo promenili odnos sveta prema nama.

Hvala!

IZVOR: www.koreni.rs