Umetnički stvaraoci, pisci, pesnici mnogi drugi  srpskog porekla su decenijama  isključeni od svake  saradnje srpskih organizacija u Austsriji, kao i  što se pokazalo pri poslednjoj poseti Slavke Drašković 18. Novembra 2013 g. u Ambasadi Republike Srbije u Beču,  gde je  održan  sastanak predstavnika srpskih organizacija i uspešnih pojeddinaca sa političkom

predstavnicom  Republike Srbije. Delegacija , u kojoj su bili direktorka Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković. Pri čemu je prenela poruke
predsednika Republike Srbije Tomislava NIkolića, da želi videti da Srbi u Austriji govore jednim jezkom. U delegaciji su došli i Marko Đurić, koji je istako da je Srbiji dijaspora u Austriji kao i u  drugim delovima sveta neophodna, ne samo u finsijskom smislu već i  iz političkih razloga. Posebno je naglasio da je, neophodno da uticaj i ugled naše zemlje širimo kroz jačanje stepena organizovanja naše zajednice i  kroz aktivnije političko delovanje u zemljama u kojima naši ljudi žive. Pri tome je dogovoreno da se radna grupa, koja navodno već postoji i koja se sastoji od  predstavnika srpskih udruženja,  sastaje svaka dva meseca.

Izaći iz podeljenosti i razjedinjenosti
U svom izlaganju  Radosav Pavlović je napomenuo, da je neophodno izaći iz podeljenosti i razjedinjenosti s obzirom na veliki potencijal i broj Srba koji žive u Austriji. Pitanje identiteta i zaštite srpskog jezika , kao i otvaranje elitne srpske gimnazije u Beču , jedno su  od strateški važnih pitanja.Dirktorka vladine Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu dr. Slavka Drašković je objasnila da je glavna poruka sastanka, da postoji želja da se pomogne saradnji i koordinaciji rada svih organizaicja dijaspore, koje postoje u Austriji i njihovog jedinstvenog nastupa u Austriji unapređenju  odnosa sa Srbijom.Kao i to  da zajednički rade na modernizaciji srpske zajednice u Austriji . Drašković je govorila na koji će način Kancelarija pomagati u buducće projekte Srba u dijaspori  i jačanje organizacija . Prema njenim rečima , država Srbija je spremna da pomogne srpskim organizacijama  ako imaju zajednički cilj , posebno kada su u pitanju problemi i izazovi koje Srbi imaju u Austriji, među kojima je i pitanje dobijanje statusa nacionalne manjine.Ona je prenela da je započeta izrada Studije o Srbima u Austriji u koju su uključeni Institut za istoriju , SANU , više profesora u Srbiji , ali i doktoranti i organizacije u Austriji , kako bi se u austrijskim arhivama potražili dokazi o prisustvu Srba na ovim prostorima . Treba da se dokaže da su Srbi u Austriji , kako je naglasila , prisutni više od sto godina u kontinuitetu i na više lokacija . Drašković je pozvala srpsku dijasporu u Austriji na jedinstvo u ostvarenju svojih ciljeva…
Domaćin  je bio ambasador Republike Srbije u Beču Pero Janković  a prisustvovali su:Grozdana Bulov , sekretar SKPD ” Prosvjeta ” prof . Svetlana Matić , član Upravnog odbora SKPD ” Prosvjeta “, predsednik Saveza Srba Austrije Zoran Aleksić, predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović , predsednik Austrisjko-Srpskog društva  Dr. Marko Stijaković, predsednik Srpskog kulturnog foruma Dragan
Miškovic, sveštenik Dragan Mićić iz Linca , prezviter Slaviša Božić , Mr Branislav Đukarić , prosvetni inspektor za pravoslavnu veronauku u Austriji , Srđan Stokić , predsednik kluba Kajzerebersdorf Srbija 08 i  predstavnici  studenata…(  ( navedeno u tekstu  sa knferencije)

Pitanja ostala bez odgovora
Pokušala sam da dobijem odgovor od  predsednika Saveza Srba Austrije Zorana Aleksića i,  pri tome sam mu postavila nekoliko pitanja kao što su: Koji Srbi spadaju od nas u Austriji  i  pripadaju toj  Dijaspori  o kojoj se govori? Koja je tvoja uloga kao predsednika u odnosu prema Kancelariji za Dijasporu s jedne strane a nas u Austriji s druge? Kako se biraju predstavici  i,  ko ima pravo da bude biran  kao i  mnoga druga pitanja  na koje on meni nije hteo da odgovara. Neznam,  koji su to Srbi sa kojima se razgovara a sa kojima se ne razgovara? Mi, umetnici nismo samo ignorisani  od ovakvih i sličnih interesnih grupa već smo decenijama isključeni od svih učestvovanja našeg stvaralaštva nekih zajedničkih  nastupa ili na smotrama bilo kakve vrste. Isto ovo i još neka druga pitanja vezana za Beč,   kada se već govori o nama u Austriji, postavila sam predsedniku Zajednice srpskih klubova -Beča,    Borislavu  Kapetanovicu, koji je do duše obaćao ali ni posle nekoliko nedelja nije se više odazivao.

Više štete nego koristi
O uspehu boravka direktorka Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Slavka Draškovic, mogla sam pročitati samo iz novina naslove koju su doneli  više štete nego koristi.
DNEVNE NOVINE”VESTI” PIŠU: MALE ŠANSE ZA STATUS JEZIKA
prenosim u originalu:
Kad je reč o nastavi na BHS jeziku u austrijskim školama,
Slavka Draškovic ocenila da to nije dobro ni srećno rešenje za decu jer ih zbunjuje.Prisutni predstavnici srpskih organizacija u Austriji, Direktorka Vladine kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Slavka Draškovic razgovarala je u ponedeljak uveče u Beču sa predstavnicima srpskih organizacija. Delegacija u kojoj su još bili savetnici predsednika Srbije Marko Ðuric i Radoslav Pavlovic prenela je poruke srpskih vlasti na najvišem nivou.Draškoviceva je objasnila da postoji želja da se pomogne saradnja i koordinacija rada svih organizacija dijaspore koje postoje u Austriji i njihovog jedinstvenog nastupa u Austriji unapredenjem odnosa sa Srbijom, kao i da zajednicki rade na modernizaciji srpske zajednice u Austriji. Prema njenim recima, država Srbija je spremna da pomogne srpskim organizacijama ako imaju zajednicki cilj, posebno kad su u pitanju problemi i izazovi koje Srbi imaju u Austriji, medu kojima je i pitanje dobijanje statusa nacionalne manjine, cime bi se rešila mnoga otvorena pitanja, od finansiranja do srpskog jezika u školama. Kada je rec o nastavi na bosansko-hrvatsko-srpskom (BHS) jeziku u austrijskim školama, Draškoviceva je ocenila da to nije dobro ni srecno rešenje za decu jer ih zbunjuje. U prethodnom razgovoru sa zvanicnicima u Austriji tražila sam da naša deca dobiju nastavu na srpskom jeziku. Otvorila sam pitanje da Srbi dobiju status nacionalne manjine. Ni na jedno pitanje nisam dobila
pozitivan odgovor. Videla sam razumevanje, ali ne i spremnost austrijske strane da nam izadu u susret. Nisu videli neki razlog da tri jezika budu odvojena, smatrajuci da ne bilo dovoljno djaka ako bi se razdvojile ove
zajednice u školama – istakla je ona.
preuzimam u orginalu:
ZA ” VESTI” IZJAVIO  : Zoran Aleksić
Nedostaje nam sabornost Poseta direktorke Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Slavke Draškovic i savetnika predsednika Srbije Marka Ðurica i Radoslava Pavlovica naišla je na odobravanje medu srpskim organizacijama u Austriji.Da posete budu redovne rekao je  Aleksić. Ponovni dolazak direktorke Kancelarije za dijasporu u Austriju dovoljan je znak da su aktivnosti srpskih organizacija uz vec cesto pominjanu brojnost Srba u Austriji postale interesna sfera spoljne politike, ali i drugih resora Vlade Srbije, ocenio je predsednik Saveza Srba u Austriji Zoran Aleksic (kraj citata)
A sada,  da vam na sve ovo dodam i nešto vedrije ako tako mogu da kažem za ovaj tekst o
KONFERENCIJI  SRPSKE DIJASPORE U SREDNJOJ EVROPI
prenosim u originalu :
Na trodnevnoj koferenciji srpske dijaspore u Srednjoj Evropi , koja je održana je u Pragu od 28. do 30. novembra , razmatrani su status Srba , učenje srpskog jezika , status srpskog škola i očuvanje identiteta i tradicije Srba .Stutus nacionalne manjine Srbi uživaju u Češkoj Republici , Slovačkoj Republici , Rumuniji i Mađarskoj . U Nemačkoj , Austriji, Švajcarskoj i Republici Sloveniji , Srbi nemaju taj status , što im u mnogim
segmentima života otežava ostvarivanje kolektivnih prava . Koristeći iskustva Srba iz zemalja gde su ta prava ostvarena , odlučeno je da se preduzmu zajednički koraci koji će voditi rešavanju ovog pitanja . – Očuvanje srpskog jezika i pisma u zemljama Srednje Evrope odvija se na više načina : putem dopunskih škola koje organizuje Republika Srbija , privatnih škola i dve srpske gimnazije u Temišvaru i Budimpešti , kao
deo rumunskog odnosno mađarskog školskog sistema . Konstatovano je da najbolje organizovana nastava postoji u Rumuniji i Mađarskoj , dok je    dopunska nastava najbolje organizovana u Švajcarskoj , a sporadično , uprkos velikim potrebama , u Nemačkoj . U Češkoj , Slovačkoj , Sloveniji i Austriji ne postoje zvanične škole za učenje srpskog jezika . Ustanovljeno je da su nedostatak nastavnog kadra , adekvatno i pravovremeno finansiranje škola i redovno obezbeđivanje udžbenika , problemi koje što brže treba rešiti . Odlučeno je da se traži dostavljanje bukvara i drugih nastavnih sredstava za srpske đake u Švajcarskoj i u drugim zemljama gde postoji potreba . Jednoglasno je ocenjeno da negovanje srpske tradicije i očuvanje identita predstavljaju prioritet srpske zajednica u državama Srednje Evrope , u čemu je pomoć matice neophodna .Ukazana je potreba da se razmena ideja i informacija započeta na ovoj konferenciji , nastavi i elektronskom komunikacijom . U cilju održavanja kontinuiteta ove konferencije , učesnici su predložili organizovanje skupa o medijima u Srednjoj Evropi .Učesnici konferencije ukazali su na važnost uključivanja zvaničnih institucija Republike Srbije u rešavanju položaja Srba u Srednjoj Evropi . Učestvovali su predstavnici 08:00 evropskih zemalja : Dragan Stanojević iz  Ukrajine , predsednik Skupštine dijaspore , Zvonimir Jovanović iz Švajcarske , potpredsednik Skupštine dijaspore i delegati : Marinko Markov , Ognjan Krstić , Rajko Kornea iz Rumunije , Nikola Todorović i Rade Bakračević , predstavnici iz Slovenije , Zoran Aleksić iz Austrije , Dragan Jakovljević iz Mađarske , Đuro Plavšić i Miodrag Kreculj iz Nemačke , Branka Kubeš , Rade Luković i Ratko  Škorić iz Češke , Stane Ribič i Matea Bucalo iz Slovačke i kao počasni član Milutin Mićović , delegat Skupštine  dijaspore za Crnu Goru . Konferenciji su , pored delegata Skuppštine dijaspore , prisustvovali i Maja Mitrović , ambasador Srbije u Češkoj Republici , Vukman Krivokuća , pomoćnik direktora Kancelarije za saradnju sa  dijasporom i Srbima u regionu , Zvonko Šošević , savetnik Kancelarije , Vladimir Skalski , potpredsednik Svetskog saveza Slovaka , Zdenjek Opatšril , predstavnik Češko – moravskog slovenskog saveza i Mihal Dzjuba , predstavnik Svekozačkog saveza čeških zemalja iz Slovačke… itd.(kra citata).
..
Ovaj moj istraživački posao posvetila sam onima koji su, kao i  mi umetnici  isključeni od informacija  i pored današnje digitalne mogućnosti. Ali, budite uvereni da ću sve učiniti da vas ipak koliko toliko informišem o ovom “začaranom krugu”

piše: Mirel Tomaš

wienerpoeten.com