У Бечу је 21. децембра 2013. године, у организацији Српског културно-нформативног центра, одржано најлепше књижевно вече за последњих 40 година.
Најпре је Петар Милатовић Острошки, добитник Повеље Академије Иво Андрић за животно дело, одржао значајно и

актуелно предавањље „Деструкција љубоморе, зависти, злобе, пакости и мржње“ које је саслушано у највећој могућој тишини. У свом аналитичком маниру Милатовић је указао на катастрофалну погубност негативних емоција које воде у „самубиство на рате“, које су „најревноснији градитељи пакла“. Излаз из тог наметнутог безизлаза, истакао је Милатовић, видимо кроз „уздизање љубави на пиједестал унутрашње законитсти, подизање праштања на највиши нио властитог опстанка и наугурисања толеранцијекао идеалног начина комуникације“. Своје сјајне анализе о погубности љубоморе зависти, злобе, пакости и мржње, Милатовић је закључио пледирањем на неминовнсот свачијег суочавања са властитом савешћу и при том је своје предавање, закључио реченицама: Кад свако искрено поразговара са сопственом савешћу, тај ће пожелети да оствари највећу могућу победу – да победи сопствене слабости! Онај ко победи сопстевне слабостиустању је сутра да добротом и љубављу освоји цео свет и то је највеличанственија попбеда у историји!, - закључио је Петар Милатовић Острошки своје предавање које ће Бечлије дуго памтити.
После овог значајног предавања уприличена је јавна дускусија у којој су учесници изразили потпуну солидарност са изнетим тезама о деструкцији љубоморе, зависти, злобе, пакости и мржње.

ОСНИВАЊЕ ЧАСОПИСА ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ У БЕЧУ

      У току дискусије Петар Милатовић Острошки обелоданио је вест која је све обрадовала и одушевила. Наиме, Др Герхард Кицлер, чувени аустријски књижевник, члан руководства аустријског Удружења књижевника и председник Културног центра у Доњој Аустрији, дан раније, дакле 20. децембра, постигао је споразум са Петром Милатовићем Острошким, председником Српског културно-информативног центра да се покрене двојезични књижевни часопис на српском и немачком језику, часопис у којем ће своје радове објављивати српски и аустријски писци, часопис који ће бити мост на вишем културолошком нивоу између Срба и Аустријанаца.

      Ова вест одјекнула је међу Србима у Бечу који су једнодушни у оцени да је реч о гигантским корацима које ће свесрдно подржати сви који мисле добро свом народу. О детаљима оснивања часописа за књижевност и културу у Бечу, као и о току реализације овог значајног културног пројекта, јавност ће бити благовремено обавештавана.

АФИРМАЦИЈА ПИСАЦА У АУСТРИЈИ

       У свом каснијем излагању у току јавне дискусије, Петар Милатовић Острошки је обавестио све присутне да је у току реализација „Панораме српских писаца у Аустрији“ која ће бити ускоро објављена у еминентном часопису за књиженост и културу „Ријеч“, који излази у Брчком, јер, како је нагласио Милатовић, њему је драго што може да помогне другим ауторима да се искажу у другим листовима и часописима за књижевност и културу, јер, како је нагласио, то је његова морална дужност према свима.

ПОЕТСКИ УРНЕБЕС И СМЕХОТРЕС

       У другом делу ове вечери, уприличен је песнички караван на којем су наступили: Жељко Миражић, који је нашао своје поетско небо и под тим небом ниже ниске лапидарних метафора; Зорка Ивановић, која је почела да артикулише своју песничку реч у најзрелијем животном добу, спојивши искуство и емоцију, традицију и сопствену визију; Мирјана Магура, којој су љубав и племенитост основна одредишта и коначна исходишта; Славица Клајн, која пева о суноврату злочестости оних који се играју са најосетљивијим људским струнама; Херман Стјепан Стојановић, чија песничка реч се већ дуго чује у Бечу; Александра Обрадовић Чиркин, која од свих недаћа бежи у љубав; Милена Мацулето, која распеваном душом са плени и очарава; Даница Маринковић, која пева о оријенталној распојасаности и азурности италијанске романтике; Велибор Антанасијевић, песник који у свом песничком изразу сажима вечност косовских светлоносних светиња и песничких друмовања; Драгана Павлићевић Томић, која пише језгровиту, сликовиту, сугестивну поезију о којој се много не прича, али се њена снажна поетска реч дуго памти; Марија Мандић, која ће ускоро да заблиста пуним сјајем у рафалној паљби њених снажних стихова; Драгица Пејић, распевана девојчица, марљива домаћица, шеретска глумица Нинослав Маринковић, талентовани хрватски песник чија реч плени одмах; Радиша Ђокић, један од настаријих српских песника у Бечу.
       У предаху поетског ватромета Драгица Пејић је два пута приредила смехотресне урнебесе са њеним скечевима.
       Цео програм су зналачки и професионално водили модератори: Драгана Топлићевић Томић и Херман Стјепaн Стојановић.
Општи је утисак да је ово било најупечатљивије и најкквалитеније књижевно вече за последњих 40 година у Бечу. Сви су се разишли у нади да ће овакве квалитетне књижевне вечери бити чешће у Бечу!

 
Наташа Радић