Пише: Рајица Марковић

Некад, у стара добра времена, пре него што се сатански легиони изборише за своја земаљска права, мир је био благословен, а рат казна

и прилика за повратак изгубљеног благослова. У то време зло је против добра водило јавни рат за земаљску власт. Земаљска власт подразумевала је власт над свим добрима побеђених чак и над њиховим телима. Поробљени народи су служили својим поробљивачима својом имовином и својим телима али су успевали да сачувају Хришћанску свест која их је обасјавала вечном слободом. Човек је био поробљен споља али унутра је остајао слободан и способан да из своје унутрашње слободе сагледа сву тежину робства и да тражи путеве за ослобођење.
Последња два века, јавни рат је уступио место тајном а свагдашњи узурпатор слободе, некадашњи освајач тела прешао је у освајача душа. Овај преврат изазван је у револуционарном раздобљу кроз неколико векова на тлу Европе. Кроз јавни мир проповедан лажљивим духовима усељеним у телесине незасите уживања из века у век води се тајни необјављени рат против људских душа. Колективна свест и несвест програмираним покретима несвесних маса размењују места. На место Христове главе успоставља се глава Његовог непријатеља и непријатеља људског рода подржана несвесном стихијом обезбожених народа.
Једном поробљене свести затварају се у тамнице колективног несвесног, док се њихова слободна тела покрећу по диктату колективног несвесног. Господар колективног несвесног и поред тога што је свезан у паклу преко свог намесника и његових намештеника постаје господар хлеба и игара. Њему беспоговорно служе све поробљене душе својим до вавилонске раскалашности ослобођеним страстима. Људска свест је свети пламичак вечног пламена Божје премудрости Господа Исуса Христа, и кад се у човеку угаси на место свести завлада тама.
Творци колективног несвесног у обезбоженим, некад националним државама били су готово сви за живота признати и прослављени од господара колетивног несвесног и господара хлеба и игара црног кнеза овога света. У наше дане сви они до једног служе интернационалном уједињењу колективног несвесног и апсолутном зацарењу црног кнеза времена. Све власти овога света у власти су црног кнеза и владају навођени његовим лажљивим духовима. Борци против овог наопаког васељенског зацарења увек су као и данас ослобођеници Духа, пробуђени носиоци живе ватре вечне Хришћанске свести. Њих је увек било, јесте, и биће у свим професијама а највише међу истинским духовницима, уметницима и писцима. Рођени од Истине да Истини служе Христовим умом доведени до личне и Божанске свести они су она светлост коју сви робови таме лове под мерицу. Увек ловљени, никад не уловљени, чувани вечном светлошћу непобедивог Сина Божјег Господа Исуса Христа. Светлост светли у тами и тама је не прихвати, али светлост светли у тами и тама је не обузе. Чувари вечне светлости не дозволимо вечној тами да на наше очи обузима наше ближње него им неуморно светлимо макар нас они и не прихватили.