Piše: Radovan B. Milić / Slovenija
U knjizi koja je preda mnom, Ivana Gruden, postojanom i argumentima potkovanom pričom Stradanje Slovenaca u Nišu tokom Drugog svetskog rata (1941 – 1944), dotiče se i otvara temu o
kojoj pre nje, skoro da niko nije ili malo ko, je posvećivao potrebnu pažnju. Istina koju je ova mlada istoričarka slovenačkog porekla, rođena u Nišu, potkrepila hronološkim prikazom događanja, počev od uzroka migracije Slovenaca posle oslobođenja Srbije od turske vlasti, pa preko kretanja između dva svetska rata, do beleženja njihovog najintenzivnijeg preseljenja tokom Drugog svetskog rata kao i mučeničkog stradanja je apsolutna ali još uvek nedovoljno istražena tema.
Na strani 16. ona piše bez znakova navoda: Kulturbundovci u Sloveniji, pre okupacije Jugoslavije, pripremili su spisak Slovenaca koji su okarakterisani kao »nelojalni Rajhu. U tom cilju, predočava nam istoričarka Gruden, 14. Aprila je osnovan Štajerski domovinski savez, a 29. maja i Koruški narodni savez koji su imali zadatak, da vrše iseljenje rasno nečistih i političko sumnjivih elemenata. Po prvobitnom planu o deportaciji bilo je predviđeno proterivanje 260.000 lica, a među njima će se u velikom broju naći i pripadnici slovenačke intelegencije. Po sećanju Uroša Šušteriča, navodi Ivana Gruden: »Iz Slovenije za Srbiju i ostale pokrajine bivše Jugoslavije, bilo je prognano oko 40.000 ljudi«, a po Bošku Majcenu, Slovenci su u Niš stizali u više talasa, i bilo ih je oko 15.000 hiljada doseljenih, od čega 5.300 dece.
Tek uz put i sporadično, Ivana sugeriše čitaocu stavljajući mu do znanja, da transporti izbeglih Slovenaca nisu završavali samo u Nišu, već i u ostalim srpskim gradovima, upozoravajući tako na jalovost srpske istoriografske misli u vezi nemara oko zaokruživanja celokupne materije po ovoj tematici.
Vešto preplitajući niti između pisanja koje se temelji na činjenicama preko podnaslova: Uzajamna pomoć Slovenaca i Srba, Bekstvo iz logora, Porodica Žilnik, Beba u niškom logoru, pa preko prikaza faktografskih spiskova Slovenaca u koncentracionom logoru na Crvenom Krstu – Niš, do spiska slovenačkog življa na teritoriji grada Niša (1941 – 1944) dovoljna su garancija čitaocu da je Ivana Gruden sasvim ozbiljno i studiozno pristupila ovoj izuzetno kompleksnoj tematici.
Svesna da potiskivanje istorijskih činjenica na marginu, zbog nemara ili nečijeg interesa može ozbiljno dovesti do zaborava, patnji i stradanja naroda, u ovom slučaju slovenačkog, pretstavlja mogućnost i otvaranje nekog novog puta ka oživljavanju ideje o čistoj arijevskoj ili nekoj drugoj rasi. Zbog toga, svojom knjigom Stradanje Slovenaca u Nišu tokom Drugog svetskog rata (1941 – 1944), Ivana Gruden ne samo da spašava sebe, struku i narod iz kojeg potiče, već se buntovno, ali gospodstveno, uostalom kako i priliči Slovencima, zauzima za obelodanjivanje događaja iz prošlosti.
Kroz gradivo svoje knjige, autor - istoričar Ivana Gruden, uspeva da zadrži našu pažnju na važnim tačkama iz istorije slovenačkog naroda objedinjujući aspekte istorije i istorijske književnosti, jasno ukazujući da je istina danas više nego ikada potrebna.
Ova knjiga je posebno dragocena zato što otvara put ostalim istoričarima srpske i slovenačke nacionalnosti po pitanju istraživanja i obelodanjivanja svih istorijskih činjenica o stradanju slovenačkih izbeglica u Srbiji i regionu od strane sila osovine, čiju osnovu su činili Veliki Nemački Rajh, Kraljevina Italija i Japansko carstvo. Težeći personalizaciji žrtava knjiga Stradanje Slovenaca u Nišu tokom Drugog svetskog rata (1941 – 1944), konkretizuje podatke o slovenačkim izbeglicama i njihovim sunarodnicima koji su se naselili u Nišu u međuratnom periodu i bili žrtve ratnog zločina jedinica Vermahta.
Preporučujem.
