Piše: Kaplan BUROVIĆ
– Počasni član Udruženja
Udruženje srpskh pisaca Švajcarske objavilo je ovih dana delo ANTOLOGIJA
ZAVEŠTANJA, Inđija-Cirih, 2014. Još od 2003. godine, srpski pisci u Švajcarskoj, organizovali su svoje samofinansirajuće Udruženje, koje ima oko 30 onih koji pišu i nekoliko ljubitelja pisane reči. Počev od 2005.godine ovo Udruženje objavljuje svoj godišnjak ZAVEŠTANJA.
Ovim izdanjem Udruženje obeležava svoju 10-togodišnjicu. U ANTOLOGIJI ZAVEŠTANJA sakuplene su neke pesme i proze članova Udružrnja i gostiju sa svih strana sveta. Sastavljači, Milisav Ðurić – predsednik Udruženja i Sava Gajić Ivić – zamenik, kažu da je ova Antologija “biser u ogrlici srpskog književnog stvaralaštva”, pa i da su tu predstavljeni ovi književnici “svojim najlepšim radovima objavljenim u desetogodišnjem postojanju “Zaveštanja””, što ne bih rekao da odgovara istini, jer sam u tom godišnjaku video i bolih ostvarenja. Ali je istina da su neki od ovih književnika od vremena dobro poznati srpskoj javnosti u domovini već objavljenim, samostalnim delima.
Svakako Antologija je dostojanstvena ne samo svojom tehničkom stranom, opremom (mogli bismo reći i luksuznom), već i sa svojom sadržinom. Autori, koji su tu pretstavljeni, iako nesrazmerno, ni po stvaranju niti po značaju, “upakovani” bezdrugo po koncepcijama urednika (koje ostavljaju mnogo za poželjeti!), stvarno stavljaju svoj akcenat na ljubav i lepotu življenja, iako – nažalost – ono nije provejavalo našu stvarnost svih ovih godina, kako u domovini Srbiji, tako i tamo – u Švajcarskoj. Pečalbarski i posebno političko-emigrantski zalogaj hleba bio je i nastavlja da je jako gorak za svakog, pa i za nas. Ma da je Švajcarska jedna od najdemokratskih zemalja na svetu, mi smo i tamo bili (i jesmo dan-danas!) proganjani i svakako potlačeni, zlostavljeni. Ne samo od nedemokratskih režima naše domovine, koji su nas i tamo proganjali i proganjaju nas, već i od samih švajcarskih vlasti, koje su se ujedinile sa njima. Ovo se ne može poreći. I ne treba da se porekne! Ne samo zato što to ne služi istini, već i zato što to nije u službi švajcarskog radnog naroda, koji očekuje od nas svestranu podršku, a ne da im se ujedinimo sa eksploatatorima, da im se suprotstavimo i zagorčamo život. Jugoslovenska (sledstveno – spska) emigracija u Švajcarskoj, posebno ona disidentnog karaktera, kao i na svim stranama sveta, uvek je bila, jeste i biće sa švajcarskim narodom, sa narodima zemalja gde smo stigli i tražili ne samo zalogaj hleba, već i podršku u našoj ispravnoj i zakonskoj, sasvim legitimnoj borbi za slobodu i demokratiju, integrirajući se i slivajući se sa mesnim stanovništvom.
I pored neosporivih nedostataka, ova Antologija pretstavlja uspeh kako za Udruženje, tako i za svu našu emigraciju u Švajcarskoj. Ona dokazuje da mi saosećamo i živimo sa našim narodom u domovini, sa njegovim problemima, da čuvamo sve pozitivne tradicije i tekovine naših predaka, pa i da aktivno učestvujemo u svakodnevnom životu našeg naroda, čineći sve da doprinesemo što možemo i koliko možemo u njegovom dijalektičkom razvoju. Tome služi i služiće ova Antologija, pa je kao takvu i treba prihvatiti i pozdraviti.
