Пише: Б. Ђорђевић/

У Ани Ристовић добитници Дисове награде за песнички опус, Пореска управа препознала је лице које се превише обогатило. И Гаталица платио солидарни порез за трећи квартал 2014.
ДА је у Србији могуће да се песници, који најчешће своју поезију представљају у полупразним салама, гоне као екстрапрофитери, показује пример Ане

Ристовић. У добитници Дисове награде за песнички опус, преводиоцу и професору књижевности у средњој школи, Пореска управа препознала је лице које се превише обогатило, и на адресу јој испоручила "честитку" са захтевом да се одужи држави.

Апсурдну ситуацију у којој се нашла једна од водећих савремених српских песникиња, створио је некадашњи, краткотрајни закон министра финансија Лазара Крстића о солидарном порезу. Њиме су се од јануара 2014. до новембра исте године умањивале за 20 одсто све плате у јавном сектору које су премашивале 60.000 динара. Порезници су обрачунали зараде Ане Ристовић у том периоду и открили да је једног месеца добила професорску плату и део Дисове награде, у другом исту ту плату, али и ситан хонорар за превод, и да се та њена "неприхватљива" активност наставила и даље.

- Траже ми да за три месеца, колико су обрачунали период, платим 4.359 динара, јер сам поред плате добила хонорар из СКЦ-а од 14.000 динара, другог месеца уплату дела Дисове награде од чачанске библиотеке од 30.000 динара и трећег - хонорар од краљевачке библиотеке од 4.000 на плату - каже, за "Новости" Ана Ристовић.

Питање је, додаје она, колико тек треба да плати, јер је добила касније и хонорар за превод две књиге:

- Плата ми је 45.000 динара у школи, и значи месечно не смем да зарадим више од 14.000 динара, јер се код нас све преко 500 евра месечне зараде сматра екстрапрофитом.

Неспорно је да су све уплате ишле из јавног сектора (школа, библиотеке) и да је несрећна околност што је песникињу закачио солидарни порез баш у том периоду. Бесмислено је да држава "глоби Диса", чему се, како сазнајемо, чуде и у чачанској библиотеци. Све што иде у државну касу покривено је из њеног бруто износа, а оно што песник добија на руке не би требало да се даље опорезује.

Да је ова прича остала на једном случају, могло би да се каже оно уобичајено - "дешава се", али слично се провео и књижевник Александар Гаталица, који је већ платио позамашни солидарни порез за трећи квартал 2014.

- Жалио сам се и писао Пореској управи, али су остали глуви. У поменутом периоду примио сам хонорар са Дунавске конвенције коју је организовао КЦ Новог Сада. Сабрали су га са платом коју добијам у РТС-у, и зарада је прешла преко црте. Проблем лежи у томе што је новац за хонорар добијен из европских фондова, КЦНС је био само његов "скретничар". Опорезовали су новац који није из јавног сектора!

Гаталица додаје како је после жалбе очекивао да порезници позову Нови Сад и распитају се у КЦ, али до тога није дошло.

ДОСТАВИТИ ОБАВЕШТЕЊЕ

ПО Закону који је био на снази од 1. јануара до 1. новембра 2014, солидарни порез - каже се у саопштењу Пореске управе, које је прослеђено "Новостима" - утврђује се на све исплате зарада из јавног сектора. У случају да накнада за рад није финансирана из јавног сектора, пореској служби треба доставити обавештење о подацима запосленог, износу "спорног" прихода и броју пријаве за порез по одбитку, уз напомену да ти приходи нису предмет умањења.