Метка Зоја Обрул / tragovi-sledi.com
Настављајући мисију великог Србина сањара и мисионара Ђорђа Маринковића, оснивача јединог српског листа на ћирилици у Аустралији, редакција Српског Гласа је пријатно изненадила не само Српску заједницу Петог континента, већ целокупну српску популацији широм земљине кугле.
У штампаном издању овог листа од 14. 12. 2015 године, „донели“ су рецезентски приказ и размишљање Ивана Ловренчића о књизи Повереник господара Злог, аутора Радована Б. Милића Србина који живи и ствара у Словенији.
Овом књигом Милић се ангажује „да се никада више не би поновило непријатељство и мржња међу народима, да се регионални идиоти једном заувек уразуме, да нема више пропаганди и неистинитих извештаја, да нема режимских, већ слободних новинара, да се не кроји историја по потреби, да нема додворавања јачима, да се слабији не сме мрзети само зато што је немоћан“.
Милић је овом књигом допринео много да се сазна истина о балканским народима и, у провом реду, о Србима.
Из књиге: …….. Да ли јe можда нeписањeм и прикривањeм истинe о страдању српског живља, а при том проглашаваног кривим и узрочником свих зала на просторима Југославијe, учињeн гeноцид над тим православним, а жртвeним народом? Словeначко-хрватско вeзивањe импровизованог дрвeног сплава за југословeнски брод, са циљeм каснијeг откачињања и напуштања олупинe, у потпуности јe успeло. Европска и свeтска јавност би јeдном морала коначно схватити и призвати сопствeну савeст: ко јe ту крив, а ко нe, ко јe започeо са насиљeм, а ко сe бранио, ко јe тиранин и ко жртва? Када би ствари билe тако постављeнe, истина би коначно морала проглeдати и бити заштићeна. На жалост, Југославија, а са њом и Србија, доживeла јe бродолом због оних који и данас прикривају истину о страдању српског живља у Другом свeтском рату ('39. /1941.-1945.), а то исто чинe и приликом хаваријe југословeнског брода (1991.-1996.). ….. (Извод из књигe)
Српски Глас постоји већ 24. године и одавно је научио да опстаје у тешким тренуцима јер како наш народ паметно каже: „на муци се познају јунаци“ Ђорђе Маринковић је пре свега имао жељу да оснивањем правог српског листа помогне свом народу и да на тај начин Српска заједница у Аустралији увек зна праву истину. . Борио се до краја да лист опстане, да буде бољи и увек у служби Србије и Српске заједнице у Аустралији и широм планете. На жалост прерана смрт 27. октобра 2009. године спречила га је да се радује великом јубилеју новина о којима је сањао. Сви који су га познавали знали су да није било речи о обичном човеку већ о сањару и мисионару који је као и сви велики људи знао да се увек мора ићи испред свог времена. Српска заједница у Аустралији је његовим непланираним одласком изгубила много али је Ђорђе до свог самог краја овоземаљског живота веровао и знао ће Српски Глас наставити да живи за добро Срба и Српске заједнице.
