Kdo je pravzaprav avtor kronike, ki govori o srbskih razseljencih. Je to morda ta, ki je podpisal to knjigo? Sta to morda akterja dogajanj Duško in Pončo, avtorja tega dela, ali je to vsakodnevni sprehajalec po celjskem pokopališču? Če je to on, od kje mu rokopis podpisnika kronike o razkropljenosti. Morda boste odgovore na ta vprašanja dobili takoj na začetku romana. Morda pa odgovorov ne boste dobili niti tedaj, ko boste zaprli platnice prebrane knjige Zazrt v Nebo. Pravzaprav pa to

sploh ni pomembno.

       Morda si je vse to nekdo od njih izmislil, se prepustil domišljiji, morda pa so komu od njih vse to povedali ljudje, ki so o tem nekaj vedeli. Dobro je razmisliti o vseh možnostih. Tema romana Zazrt v nebo, je zasejala strah v Davoru, Binu, Ivanu in ostalih likih tega romana. Nihče ni prepričan v iskrenost njihovega 'kesanja' zaradi delovanja proti lastnemu narodu, nihče ni prepričan, niti oni sami, ker tudi avtorji, ( katerikoli od njih), o tem ničesar ne povedo. So Ivan, Bine in Davor izmišljeni, ali resnični? Avtorji so tudi v tem pogledu skrivnostni.Tema romana Zazrt v Nebo potrjuje preprosto dejstvo, da so  razmere,  v  katerih se največji etnični skupnosti ne nudi ničesar, razen laži njenega lastnega, razkropljenega vodstva, dolgoročno nevzdržne. Se bojijo 'razodetja'  hudodelstva kot hudič križa, ali so hudiči, ki želijo pregnati križ? Vprašanje je, ali so te izmišljene osebe res izmišljene, ali so le tako osupljivo netalentirane, da jih ni bilo težko razkrinkati. Odgovor boste dobili, ali pa tudi ne, odvisno od vas samih in vaše  lastne razlage prebranega, pri vašem dojemanju resnice, ker je vse odvisno od nje.

   Roman Zazrt v Nebo, bo odprl vrata številnim komentarjem o srbskih nesoglasjih in bo izpostavljen mnogim napadom in kritikam. Akterji nesoglasij si bodo zagotovo še naprej  zatiskali oči pred resnico in jo ob vsaki priložnosti zanikali. Tisti drugi, nevtralni, pa  bodo ob tej srbski neslogi škodoželjno uživali. Roman nima za cilj širjenje laži in  povzročiti še večje delitve. Že teh kolikor jih je, je preveč. Izbrana tema ne želi  poglabljati že tako globokega brezna med Srbi in Srbi, temveč o njem le govori, ne glede na njihovo zanikanje.

       Želja romana ni graditi   nove pregrade  med Evropo in Srbi, ker bi s slednjim oporekal dejstvu, da je Srbija v Evropi,  kot je tudi Evropa v Srbiji. Trditi drugače, bi bilo enako kot zanikati, da je Evropa v Evropi. Bolečina zaradi osamljenosti in izoliranosti naroda, je v romanu vzrok besa zaradi povzročenih krivic in zaradi nasilnega odtujevanja izvira srbstva. Vse to neti  in izziva znano kljubovanje in srbsko trmo, istočasno pa govori tudi o  lastni krivici za položaj v katerem so se znašli.  

       Nesložnost med  Srbi  se zrcali in realno odraža tudi v srbski razseljenosti  po svetu. Eni na tej strani Drine, ti iz Srbije, bi želeli obdržati Kosovo. Tisti z druge strani Drine, iz Bosne, pa bi se mu odrekli, oziroma jim je vseeno. Zgodba romana se odvija na tuji zemlji, kjer so eni in drugi tujci.
       Čez veliko let se v slovenskem zaporu srečata nekdanja, sedaj že ostarela znanca. Združila in spoznala ju je enaka želja. Beg od resničnosti. Ni jima  bilo pomembno kam bežita in kaj bosta tam, kamor prispeta počela. Pravega odgovora na svoj beg nista imela. Osvobojena strahu, prežeta z mladostno močjo in pripravljena na vse, sta  odločena iti do konca. V romanu je zastrašujoče to, da se glavna junaka ne bojita ničesar. Eden  misli, da se bo s prihodom v Evropsko Unijo znebil osamljenosti, zavrženosti in zapuščenosti. Želi postati človek.
Drugi  zapušča Evropsko Unijo s hrepenenjem po adrenalinu in avanturah, ki jih nudijo »krčme na Balkanu«.  Roman govori, o tem, kako si Duško in Pončo v nekem trenutku izpolnita svoje želje. Postaneta celo več kot le bogata. Bosta v okoliščinah v katerih sta se znašla, izgubila tisto, kar je njuna glavna odlika – obraz? Kljub  plačilu davka zaradi zablod, vsak obdrži svoje. Prvi zadrži resnicoljubnost, drugi človečnost, oba pa se odrečeta materialnemu bogastvu..
       Roman Zazrt v nebo je stkan iz nepretrgane niti, ki združuje vsakdanje življenje in zgodovino nekega naroda, najverjetneje začinjeno s prekletstvom brez znanega razloga.
       V romanu se realni svet prepleta z eteričnimi, nevidnimi svetovi. Glavna junaka komunicirata in se posvetujeta z  bajeslovnimi bitji iz drugih, nam nevidnih sfer. Ta komunikacija z eteričnimi, oziroma angelskimi bitji jima daje moč
Roman je napisan v popolnoma novem in edinstvenem slogu, ki je značilen za njegovega podpisnika – avtorja.

       Ko je zapravo autor ove hronike o srpskom rasejanju? Da li je možda to onaj koji je potpisao ovu knjigu? Da li su možda, akteri događanja Duško i Pončo, autori ovog dela, ili  je to svakodnevni šetač po celjskom groblju? Ako je on, odkuda rukopisi kod podpisnika hronike srpskog rasejanja?
       Možda ćete na ta pitanja dobiti odgovor odmah na početku romana? Možda se dogodi da do tog saznanja ne dođete čak ni onda, kada sklopite korice pročitane knjige Zagledan u nebo? Ustvari to nije ni važno. Možda je sve ovo, samo neko od njih izmislio, možda je pustio mašti na volju, a može biti da su bilo kome od njih, neki, obavešteni ljudi ispričali nešto na ovu temu? Sve opcije su za razmišljanje. Uglavnom tema o kojoj se piše u romanu Zagledan u nebo, zacementirala je strah u Ivanu, Davoru, Binu, i ostalim ličnostima ovog dela. U njihovo  „kajanje“ zbog činjenja protiv roda svoga, niko nije siguran, pa ni oni sami, jer  i autori, (bilo ko da je od njih), ništa o tome ne govore. Da li su i oni (Ivan Davor i Bine), izmišljeni ili stvarni, autori su i tome tajnoviti? Uglavnom, tema romana „Zagledan u nebo“,  potvrđuje prostu činjenicu da je ovakva situacija dugoročno neodrživa, jer se  najvećoj etničkoj zajednici ne nudi ništa drugo osim laži „svoga“ (rasejanog) rukovdstva. Da li se plaše „otkrovenja“ zlog rađenja kao đavo krsta, ili su đavoli koji žele prognati krst? Da li su ove izmišljene ličnosti zaista izmišljene ili se radi o zapanjujuće netalentovanoj grupi koju nije bilo teško raskrinkati? Odgovor ćete dobiti ili ne u zavisnosti od vas samih i vašeg tumačenja stvari. Tu se krug zatvara. Opet dolazimo do rasejanja i vašeg shvatanja istine, jer od nje sve zavisi.
       Roman „Zagledan u nebo“ će otvoriti vrata mnogobrojnim komentarima o srpskim nesuglasicama, i biti izložen mnogim napadima i kritikama. Akteri nesuglasica će zatvarati oči pred istinom i osporavati je u svakoj prilici. A drugi, neutralni, likovaće nad srpskom neslogom. U romanu nije utemeljeno, niti mu je cilj širenje laži, novih i većih  podela. Previše ih je i ovoliko koliko ih je. Tema ne produbljuje ionako duboki jaz  između Srba i Srba, već o njemu govori, priznali to oni sami ili ne. U romanu se ne žele graditi barijere između Evrope i Srba, jer bi u tom slučaju osporavao činjenicu da je Srbija u Evropi, kao i da je Evropa u Srbiji. Drugačije tvrditi bilo bi jednako tvrdnji da Evropa nije u Evropi.
       Muka od usamljenosti i izolovanosti jednog naroda u romanu prouzrokuje bes zbog nepravde i nasilnog otimanja srpskog izvorišta, raspaljuje i izaziva poznati prkos i srpski inat, ali govori i o sopstvenoj krivici zbog  položaja u kome su se našli. Nesloga među ljudima u Srbiji reflektuje se i verno odslikava i u srpskom rasejanju. Jedni, sa ove strane Drine, iz Srbije, bi da sačuvaju Kosmet. Oni sa druge strane Drine, iz Bosne, bi ga se odrekli ili im je u najbolju ruku sve jedno. Radnja romana se odvija u tuđoj zemlji, gde su i jedni i drugi stranci.
       Posle mnogo godina, u slovenačkom zatvoru, sreću se dva nekadašnja, a sada već i ostarela poznanika. Spojila ih je ista želja. Beg od stvarnosti. Bilo im je sve jedno kuda beže, sve jedno šta bi tamo gde stignu radili, jer jasnog odgovora nisu ni imali. Oslobođeni straha, gonjeni snagom mladosti, spremni na sve, rešeni su da idu do kraja. U romanu je zastrašujuće to što se glavni junaci ničega ne plaše. Jedan je mislio, da kada bude postao deo Evropske Unije, neće biti usamljen, odbačen i napušten od svih. Želeo je postati čovek. Drugi napusta Evropsku Uniju, željan uzbuđenja i avantura koje nude „krčme na Balkanu“. Nije znao samo jedno. Bogatstvo se stiče generacijama, nikako preko noći.  
       Roman govori da su i Duško i Pončo u jednom trenutku zaista postigli šta su želeli. Postali su i više nego bogati. Da li će u okolnostima u kojima su se zadesili izgubiti ono što je njihova glavna odlika – obraz. Primorani da plate danak takvom razmišljanju, svako zadržava svoje. Prvi istinoljubivost  drugi ljudskost, odbacujući stečeno materijalno bogatstvo. Roman „Zagledan u nebo“ je satkan neraskidivom niti svakidašnjeg života i istorije, začinjene najverovatnije prokletstvom jednog naroda bez znanog uzroka. Ali isto tako, u romanu Zagledan u nebo, prepliće se realni svet sa usporednim. Glavni junaci (Duško i Pončo), komuniciraju i savetuju se sa mitološkim bićima iz drugih nama nevidljivih  sfera. Ta komunikacija sa eteričnim odnosno anđelskim bićima, junacima daje moć da istraju.
Roman je pisan potpuno novim i jedinstvenim stilom kao autentičnom karakteristikom za njegovog potpisnika – autora.

Roman: ZAGLEDAN U NEBO
Autor: Radovan B. Milić
Korice: Fotografija “Zalazak Sunca u Aranđelovcu“
Autorica fotografije: Metka Zoya Obrul
Oblikovanje korica: Emilijan Skerbiš
Izdavač: Slovensko srbsko kulturno humanitarno društvo SREČANJE, Slovenske Konjice.
Štampanje je delimično sufinansirao JSKD R. Slovenije.