Петак је полако размотавао почетак дана, неко чудно узбуђење је голицало Марину. Само да што пре прође овај дан и субота! Уф,уф, треба издржати све то. Као да јој се први пут дешава сусрет с мушкарцем. Али, ово је све некако другачије, није никад упознала некога на тај начин. Чула је да
таква упознавања носе велики ризик, да састанке треба заказати на видном, прометном месту, у свом граду, у току дана, чула је да иза лажних профила стоје уврнути ликови, ко зна можда је Дамир неки манијак, перверзњак, можда је мафијаш, продавац белог робља, ко зна, одједном страх, паника, онда дубоко уздахну и правац купатило. Гледа се у огледалу. Види испијену бледу жену, види ватру у очима, немир који мами, вуче у ризик. А зар није све ризик, некако увек је интуиција била савезник, али колико пута је интуиција заказала. О Боже, она је стварно пролупала, кад се уопште упустила у све то. Али Марина није била особа која стаје на пола пута. Играће игру до краја, па шта буде. Прође јој кроз главу Аска, колико се та јадна овчица борила у свом заносном плесу, игра за живот, игра, ма све је игра! Свлачи спаваћицу са себе и рука је лагано кренула према славини над кадом, шуштање воде и мирис пенушаве купке јој је попут афродизијака будио жељу и страст, осетити своје властито наго тело, бити свестан својих прикривених жеља, уживати у лепоти тренутка.
Марина, сложила си године као домине, а још толико тога ниси спознала, као да си била у пећини, да у пећини! Склопила је очне капке, уф, пријала би јој реики масажа, шампањац са малином и Дамир!
У машти може да буде све, и похотна, и незајажљива, и сексипилна. Како миришу Дамирове усне, како се љуби, каква му је кожа, да ли носи боксерице или обичне гаћице, уф шта је спопало? Шта је брига шта Дамир носи, а шта ако јој се не допадне кад га буде видела, мораће да се прави да буде фина, и да искулира, мораће елегантно да збрише!
Отворила је фрижидер и констатовала да је полупразан. Па да, она пуца паре на дотеривање за Дамира, плаћа хотелски рачун, а он јој није донео ни швајцарску чоколаду! Е Марина, знаш кад ћеш се ти научити памети, НИКАД, А НИ ТАД!
„Тијо, сад ће мама да испече помфрит и ако може да одмрзнем рибу па да и њу испечем, али молим те да огулиш кромпир док се ја пресвучем?“
„Мама, ти ћеш то боље, знаш да ја увек оставим пола кромпира, а пола буде љуска, не умем да гулим кромпир.“
„ Хеј мала, правиш науку од обичног гуљења кромпира, 'ајде, добро, ја ћу.“
Е то „'Ајде, добро ја ћу”, већ колико пута је за све ове године поновила и урадила толико ствари уместо неког другог само да не би било 'ајде добро ти ћеш, као да то 'ајде добро ти ћеш“ се некако не уклапа у стереотипе живљења. Увек, некако се уклапа да она диринчи!
И док је гулила кромпир као да је гулила део своје душе, све јој се у једном моменту скупило. Борила се са собом да не почне да плаче, ех те сузе издајице, увек крену кад не треба.
У њој су се борила два гласа, као кад се анђео и ђаво препиру. У једном моменту као отрежњење јој је кликнуло.
Избрисаће Дамиров број, избрисаће његове поруке које је чувала у телефону и које су је најежиле увек кад их чита, избрисаће и мејлове у компу и неће више да иде на онај сајт.
Доста са виртуелним заблудама, то је лажни свет којем она не припада. А онда онај ђаволчић у њој ју је опомињао, да сачека мало, да не жури. А шта да сачека, да јој се Дамир јави и да смисли неку лаж коју ће полизати као сладолед. Ех, Марина, глупача си на квадрат, ма нећеш се ти никад довести у ред.
„Ехеј мами, је 'л печеш помфрит, умирем од глади?“
„Уф дете, уплаши ме, који ти је враг да ме тако пресецаш, замало се не посекох. Ево само да исецкам кромпир и загрејем уље, стрпи се још пола сата и готов је ручак. 'Ајде иди да нам купиш сок и неки кекс, да после ручка се мало осладимо.“
Док је Тија била у маркету, она је брже боље упалила комп и избрисала је све Дамирове мејлове, избрисала је и смс поруке и на крају мало се двоумила код брисања његовог телефонског броја, али је и то на крају учинила и блокирала га је да не може да је зове.
„Дамире, готово је са тобом.“
И некако јој је лакнуло, додуше била је као издуван балон, али зар није навикла на све те глупости. Ма биће она опет она стара Марина, треба јој само дан-два да се доведе у ред.
Клин се клином избија, прође јој та реч кроз главу. Па да, зар мушки мозак тако не функционише, зар не?
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
Мирјана Марковић рођена је 1965. године у Осијеку, Хрватска. Дипломирала на Филозофском Факултету у Новом Саду, одсек историја и стекла звање професора историје. На Филозофском факултету, Нови Сад, завршила мастер академске студије и стекла звање „мастер историчар.“
На Факултету политичких наука у Београду као стипендиста Konrad Adenauer –Stiftung Foundation специјализирала на одсеку за Политичке партије и изборе и стекла звање струковног политиколога и специјалисте за политичке партије и изборе. Тренутно запослена у Градској управи за културу, спорт и омладину у Сремској Митровици на месту самосталног стручног сарадника за културу. Дуго година се бавила драмским стваралаштвом, режирала многобројне позоришне представе и водила драмски студио „Арс“ при центру за културу Сирмијумарт. Такође била аутор и менаџер пројеката који су реализовани преко Фонда за отворено друштво, Save the children, ЕАR, Help, Агенције за енергетску ефикасност Србије и др. Била генерални секретар Локалног већа Европског покрета у Сремској Митровици. Радила доста пројеката за Роме и увела факултативну наставу на ромском 2001. у школи „Добросав Радосављевић Народ“ у Мачванској Митровици у којој је била директор, а настава се и данас изводи. Режирала је позоришне представе: „Капетан Џон Пиплфокс“ Душко Радовић и „Крваве свадбе“ Ф. Г. Лорке у којима су глумили Роми, чланови Друштва за културу и просвету Рома „Баре Јага“ из Мачванске Митровице. Представе су приказиване на ТВ Нови Сад и извођене у многим градовима Србије Објавила је седам књига поезије: „Откривања душе“ 2005., „Паучина ужитка“ 2006., „Буди ми јутро“ 2007., двојезичну књигу ромских песама штампану на српском и ромском језику „Велике ватре –Баре јага“ 2008.године чије штампање је подржало Министарство културе Републике Србије, „ Ноћ бојим у плаво“ 2009.г., двојезичну књигу песама на српском и јапанском језику „Инфициран љубављу“ и књигу поезије „ Вајар“ 2012.године и романе „ Интригантно шкакљиво“ 2011.г и „ Клик“ 2015.године. Аутор многобројних рецензија познатих писаца, заступљена у више књижевних часописа, антологија поезије у Србији, Републици Српској, Француској, Индији, Турској и другим државама. Имала промоцију стваралаштва у Паризу, Франкфурту, Калкути, Истанбулу, у градовима Републике Српске и Србије. Посредством Амбасаде Републике Србије 2011. године поклонила 200 књига „Инфициран љубављу“ народу Јапана као вид помоћи кроз културу за катастрофу која их је задесила. Учествовала на међународном фестивалу поезије у Калкути у Индији фебруара 2014. године.
Учествовала и на Фестивалу поезије у Истанбулу где је поред предстваљања свог књижевног рада говорила и о борби против насиља над женама у Србији.
Председник је Књижевне заједнице Сремска Митровица, члан Друштва књижевника Војводине и члан Удружења књижевника Србије. Поезија преведена на немачки, турски, енглески, шведски, француски, бугарски, јапански, русински, португалски, бенгалски , ромски и урду језик .
Добитник награде „ Мисаоник“ и награде „ Лирски печат“ за књигу поезије „Вајар“.
У оквиру пројекта „Берачице“ осмишљеног од стране Института за уметничку игру из Београда и Галерије слика „ Сава Шумановић“ из Шида глумила Ромкињу и говорила стихове из књиге „Велике ватре“ у представи-перформанс „ Игра Саве Шумановића –Берачице“ 2015.године на Институту за уметничку игру у Београду, Галерији „Сава Шумановић“ у Шиду и Галерији „Лазар Возаревић“ у Сремској Митровици.
Све објављене књиге Мирјане Марковић у електронској верзији могу се читати на шведском сајту modersmal.skolverket.se - одељак српски писци.
