Zreo pisac kao publicista, Radovan Milić se pokazao sasvim zreo, pa i nadahnut, talentovan, i kao pesnik i kao pripovedač.
Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ - akademik
Svakom pesmom Milić budi energiju koja potresa i pokreće čula. Njegove strofe, sa primesama erotskog, zaista, predstavljaju umetnički doživljaj za ta ista čula. U Milićevoj poeziji pronalazimo istinsku
žudnju za ljubavlju, spajanjem, razumevanjem i zajedništvom. Veoma uspele pesme pred nama predstavljaju i traganje za smislom i identitetom, One su, zbog toga, podsticaj za duboko promišljanje. Pesme koje preporučujem su originalne i sadrže u sebi snažne misli, lep stil, veliku snagu i bogatu leksiku.
Aleksandar Čotrić
Ljubav jе razlog i smisao postojanja kličе pjеsnik kroz cijеlu zbirku. Pjеvajuću kako o čеdnoj tako i o čulnoj ljubavi Radovan B. Milić nе ostavlja ni na trеnutak mogućnost da posumnjamo kako postoji nеšto uzvišеnijе i važnijе od ljubavi. Za njеga sе možе kazati da spada u modеrnе pjеsnikе, onе koji nе držе do formе, ali držе do sadražaja, a sadržaj jе kako ćеmo vidjеti čitajući knjigu, razapеt izmеđu agapе i еrosa.
Miodrag Lukić
IMAŠ LI HRABROSTI
Imaš li hrabrosti
da me poljubiš, u Štrausovoj zvezdi,
dok radoznalci
tapšu bez takta…
Imaš li hrabrosti
da te poljubim,
i da se ljubimo,
dok ne nauče tapšati, u
u ritmu Radecki marša…
Imaš li hrabrosti za igru
u kojoj ćemo zavidne
pretvoriti u Slepe miševe,
a potom u miru zaplesati
Štrausov ljubavni valcer
na lepom plavom Dunavu.
Imaš li hrabrosti?
(16. 03. 2016 Slovenske Konjice, 4:19h)
SMARAGDNA PESMA
(kao oči tvoje)
Čuo sam noćas glas,
šaputav i nežan,
da voliš, kad ti pišu pesme.
A znaj…!
Spavao sam majke mi!
I čuo sam,
da si rođena kao Božija volja,
da ćeš večno da traješ,
i da ćeš biti moja.
Spavao sam,
ali začuh,
da češ svoje misli u reč pretvoriti,
da ćeš mi ljubav biti,
a da ćeš ipak ostati svoja.
I čuo sam…
Na reč mi veruj,
da ćeš istinu od obmane razdvojiti,
i da ćeš našu ljubav,
u smaragdno plavo obojiti
kao oči tvoje što su,
i pesma moja, sklopljena
od vibracije plavih boja.
(05. 05. 2016 Slovenske Konjice, 09:33h)
POŽUDA
Anđele ženski…,
zemljano moje dete...,
sklupčano ispod krila mojih,
u junskoj noći prepunoj strasti.
Poljupcima sočnim, i mekim,
razdelimo noćas, noć od svitanja,
u trenutku neizmerne slasti,
i beskrajnog ljubavnog bitisanja.
Nahranimo se željom nalivenom,
po božijoj zapovesti o izvršenju,
darovanu nam nebeskim darom,
i zrnom ljubavi salivenim,
u klasju žita moravskog.
Neka ljubav našu,
u osvit, u puni sat, noćas,
recimo, tačno u tri,
obznani petao glasom svojim,
štiteći nam ljubav od uroka, i demonskih sila,
a koju ću za večnost zvati
imenom tvojim….Ti…
Neka se noćas,
među nama, čistota večna rodi…
Nežnošću nek učvrsti trajnost,
okovanu simbolom
zajedničke budućnosti
zazidane u zidovima tajnim
a trajnim, što se ljubav zove.
(19. 06. 2016 Slovenske Konjice, 12:44 h)
ŽURIM
Žurim, da uzberem
rukohvat klasja od zrelog žita,
pletenicu niz leđa da joj spletem,
pšeničničnom potkom protkanu,
i ljubavlju izatkanu.
Osmehom lice da joj razgalim,
žitnom kikom stas da joj ukrasim,
da je poljubim,
i večnošću nagradim.
U pletenicu moć da joj upletem,
snagom nepobedivom da je nadahnem
za rat, da ratuje, a da ne strada,
i tuga da je ne savlada.
Da je "potopim" u vodu plavu,
kraj Beča što teče,
kao Tetija majka, Ahila sina u reku Stiks potopila što je,
od rana da je čuvam, sa njom da sanjam,
i da je sakrijem pod krilo svoje.
Žurim,
rukohvat klasja da uzberem,
i pre naleta grabljivih ptica,
iz trojanske bitke da je spasim,
da joj pogan kljunom, kiku ne odreže…
Da sačuvam to zemljano dete,
njen retki osmeh,
i sve ono što je za poeziju veže,
zbog slobodne misli njene,
da se neljudi vrani, i neljudi crni,
detetu zbog stiha njenog ne svete.
(07. 07. 2016 Beč- Austrija, 09:46 h)
O autoru:
Srbin. Čovek! Jednostavno! Sve rečeno!
