LJUDI MOJI BALKANSKI
ŠTA NAM JE OVO TREBALO?

Da nam se deca od deset godina

prodaju za gram – za drugare svoje?
Da žive samo za sad i ovde,
od grama do grama
da prodaju sebe, jer neće da kradu.
Ako ukradu uzmu za hranu
za nekog BRATA iz pete klupe
za sestru koja spava u zlatu
za sebe … za sebe kupi travu,
jer njima treba, sa njima je In.

LJUDI MOJI BALKANSKI
ŠTA NAM JE OVO TREBALO?

Da nam se momci truju pivom i benzinom
Betonom ga zovu, jer si pijan od jedne čaše.
Od dve flaše si betonskim kovčegom
zatvorio svoju mladost i budućnost.
San ti je Ferari…da ne odletiš u nebo
uvek da imaš bar kilo belog
onda su sve klinke tvoje
ti si njihov Bog darodavac i Gospod.
Imaš svoje stado – dok ne odletiš u nebo.

LJUDI MOJI BALKANSKI
ŠTA NAM JE OVO TREBALO?

Da deca ne znaju svoje roditelje,
ni na spavanju se ne viđaju.
Da majke sede u sobi i strepe,
dok očusi siluju bebe – brak da sačuvaju?
Otac ubija sina, sin da kolje majku pa sebe.
Unuke seku svoje bake, dok deke siluju unuke.
U čoveku da vidimo zlo, pa ovcu za klanje,
kao žrtvu za žrtvenik od papirnog zlata,
iluzije boljeg života, jer brat krade od brata?

LJUDI MOJI BALKANSKI

ŠTA NAM JE OVO TREBALO?

Svi su zaboravili šta je Duga
kažu – razložena svetlost kroz prizmu kiše.
A Svetlost? Šta je Svetost?
Zar to nije Harmonija Njegove Ljubavi
obećana i davana svakoga trena.
Kroz Dugu razvijena, da se i poslednji
neverni Toma uveri da sloga i jedinstvo postoji.