Оливер Јанковић је рођен 1957. године у Београду где је завршио студије на Филолошком факултету - славистику, на групи за пољски језик икњижевност. Пише поезију, прозу, драме и радиодраме за децу и одрасле. Такође се бави икњижевном критиком.
Објавио је следеће књиге: Мит и завичај (2000, монографија, коаутор), Морска звезда (2000, приче за децу), аспродаја душе 2005,приче, Глас ствари(2008, песме за одрасле), Талија и

Мелпомена (2010, песме за одрасле).
Драмска дела: Мајор Гавриловић (монодрама, Сомбор 2001), Најважнија унука насвету(монодрама за децу), Дискреција загарантована (монодрама за одрасле 2007).
На Радио Скопљу, Радио Београду и Радио Новом Саду емитовано му је дванаест радио драма за децу и одрасле. Живи и ради у Београду. Члан је УКС.  

Оливер Јанковић

ЗА ДАНОМ КОЈИ ПРОТИЧЕ

                            Владимиру Тендрјакову
                            Марселу Прусту, Моми Димићу
                            и другима које су
                            крила ветрењаче времена
                            већ однела

Дан се гаси
односи са собом
несвршене глаголе
симпатичне синтагме
блиске прошлости
времена које то више није.

Крезубе мреже ноћи
из прикрајка
вребају наше зенице
да троскоком
veni, vidi, vici
исцеде још трунчицу
живота из нас.

Кочија бојазни
одмиче
кроз наша
расклепетана срца
и гле,
млади Владимир Тендрјаков
под мишком
у штампарију носи роман
кога нема
који се успут распршио
у каменоломима плитког сећања.
Остао је само наслов
болан и леп
као ламент:
''За даном који протиче.''

Кочијаш,
чији је надимак страх
пуцкета бичем.
Засужњени
у кочији одлазећег дана
све даљи смо од себе.

Крајпуташи смисла
оковани ињем
лаганог заборава
одмичу у назад.

Бледо нам маше
Марсел Пруст
већ добро подгојен
од непрестане конзумације
колачића
у којима тражи
укус изгубљеног времена.

Прозебли
од седина у коси
схватамо
да остало је врло мало
- ничега - .
Инес је одавно
преварила мужа
и чешљала се толико пута
да јој је коса
скоро опала.
Исувише киши на отоцима
а ми смо све самљи на овој страни
коју су
већ напустиле
све лепе и топле речи.

Остаје још само
крај крешенда
кратки продужеци
зауставног времена.

Наслућујемо да ће ускоро
дојездити и Мома
у миријевском
чамовом бродићу
и добацити нехајно
а усудно:
''Добродошла и ти старости.''