Lirski izražaj Mire Bajić nije šablonski i potpuno je drugačiji od ostalih pesničkih ostvarenja. Obiluje značenjima, protkan je mislima i gusto sabijenim emocijama, sa čestim pitanjima, ali pre svega konstatacijama i željama koje jednostavno hrle i nadiru iz njenih stihova. Po koji put su joj misli

hermetički zatvorene, ali ne i stih. Naglašenom melodikom, a i ritmikom, njene pesme imaju tu moć da budu neposredno doživljene, odnosno još za vreme samog čitanja. Zato je potrebno čitati ih naglas, jer su tada najzanimljivije. Bitno je napomenuti da se u poeziji ove pesnikinje vrlo često mogu zapaziti nove reči i kovanice kao izraz njene bogate leksike, što opet i ne čudi obzirom na stepen njenog obrazovanja…..

Zapisao: Radovan B. Milić

PTICO MOJA

Poleti ptico, vini visoko,
koliko zelis krila da das,

ako ti magla zamagli oko,
umes da hodas.

Visoko, nisko, leti i hodaj,
to je tvoj put,
ni gusta magla, ni zuta kisa,
samo nek' ne bije tudji prut!

Ne trpi, leti, ne pravi gnev,
hodaj, ne daj slobodu,
vrati svoj pev...
budi u svom rodu!

Krila ti lepa i ti si lepa,
Tuga nek' te ne mori,
sledi sebe, ne budi slepa,
kod bistrih ociju tvojih!

GODIŠNJE DOBA

Dugo ume da traje to crno doba,
belo ga uvek smeni,
dugo se čeka, dok sve se proba,
onda se crno zameni belim!

Ne ume svako da čeka prolaz,
nestrpljenje mu remeti cilj,
ko bude smiren i s mirom čeka dolaz,
biće spašen i živ!

Ništa ne stoji, sve prođe,
uživaj u crnom dobu.
Sačekaj belo da dođe,
ne kidaj svoju utrobu!

Prošaran crnim i belim, osetiš da si siv,
osećaj čudan, pokušaj tu da nađes mir.
Misliš da nisi ni za šta kriv?
Sve je to nemir..

Leptiri lete s cveta na cvet,
pomisli da si leptir,
videćeš ceo svet,
crno doba biće prošlost, običan let..