Ko je Martin? Ovo pitanje ne postavljamo samo mi, koji se trudimo da zavirimo u svet između korica. I sam lik romana traga za odgovorom. Da li je potrebno zaboraviti ono što znamo o sebi, da bismo otkrili pravi identitet?
Da li je za ljubav dovoljno osloboditi se mržnje prema nepromenljivom? Da li "Korak kroz ogledalo" predstavlja iskorak iz izolacije ili istraživanje granica sopstvene hrabrosti? Otvoren završetak romana omogućava čitaocima da dodaju svoje značenje ovom iskoraku. Verujem da je Radovanović ostvario značajan korak od "ubijanja sebe u tami sveta" do "ubijanja sveta koji stvara tamu", a to se može postići samo svetlom, a to se može postići samo...
Ne iznenađuje što se"Korak kroz ogledalo" može uporediti s delom Ernesta Sabata "Tunel". U "Tunelu", glavni junak, Juan Pablo Castel, suočava se s vlastitim demonima i usamljenošću dok pokušava razumeti svoju opsesiju prema ženi. Roman "Korak kroz ogledalo" Vladimira Radovanovića predstavlja duboku psihološku dramu o Martinu, mladiću zarobljenom u vrtlogu depresije i amnezije nakon traume. U trenucima usamljenosti, Martin susreće intrigantne žene koje mu donose strast i nadu, nešto što ga ponovo čini živim. Međutim, ti odnosi su kompleksni i često hiroviti, prožeti nejasnoćama i teskobom. Njegove misli ostaju nedovršene, kao da ih niko ne može u potpunosti razumeti. Ali priča je svojevrsan otisak ljubavi na neistraženo plodno tlo piščevog uma. Kroz pisanje, Martin pokušava osloboditi se svojih psiholoških okova, tražeći smisao u haosu koji ga okružuje, što pokušava i sam autor. Kao hroničar besmisla, kako je sebe hiruški precizno opisao, Radovanović odaje utisak da je svet otupeo na sve osim na strast koja je osnovni pokretač kreacije i u tome intuitivno prepoznaje spas.
Nasuprot tišini u kojoj tavore praznine glavnih likova mnogi čitaoci će možda čuti muziku i glasove tokom ovog knjiškog putovanja... Pesma "More", grupe The Sisters of Mercy transmituje elektricitet potisnutih poriva. Ponekad kao da čujem kako ta grmljavina želja pokreće emotivni rolakoster koji Martin doživljava i koji postepeno uslovljava pomak.
Roman se delimično može povezati sa egzistencijalizmom, koji se fokusira na pojedinca, slobodu izbora i potragu za smislom u svetu koji deluje besmisleno. Iz vizure nekoga ko je prolazio različitim emocionalnim hodnicima, prepoznala bih te tragove egzistencijalizma kao boljitak u odnosu na depresivizam, novi književni pravac svojstven autoru, ali pre svega u odnosu na depresiju kao emotivno stanje.
Kao neko ko je pratio celokupno stvaralaštvo ovog autora, složila bih se sa recezentom, Vladanom D. Jovanovićem da je roman "Korak kroz ogledalo" vrhunsko ostvarenje brilijantno po strukturi, kompaktnosti, harmoniji slika i metafora, dinamici paradoksa i mudrih iskaza. Jednom rečju, ne znam da li je Vladimir Radovanović još uvek rekao sve, ali znam da je ovog puta rekao savršeno. Pročitajte, usudite se...
Preuzeto sa portala 100 POSTO
