NOVI BEČEJ - U blizini Novog Bečeja na 15 kilometara od centra te varoši, na lokalitetu "Borđoš" otkriveno je arheološko nalazište na kojem su juče završena prva iskopavanja u kojima je pronađen veliki broj različitih predmeta koji će naučnicima pomoći da ostvare glavni cilj - rekonstruišu život od

pre čak 7.000 godina.
Da je rekonstrukcija života, odnosno unutrašnjosti i spoljašnosti jedne kuće iz vinčanskog kasno neolitskog perioda i upoznavanje šire javnosti sa načinom života, ishrane, gradnje i svega drugog iz tog praistorijskog doba glavni cilj ovog projekta, Tanjugu je potvrdio i arheobotaničar u Muzeju Vojvodine Aleksandar Medić, koji je rukovodilac projekta na terenu.
"Ljudi kada odu u muzeje vide po neku lepu stvar, zainteresuju se za to, međutim u muzejima trenutno ne možete da vidite kako je izgledao pravi život u periodu iz koga taj predmet potiče. Mi želimo da to promenimo i da pokušamo da rekonstruišemo jednu celu kuću, sa celokupnim inventarom, sa svim onim što se nalazilo u njoj, tako da ljudi kada uđu unutra mogu da osete i miris i ukus te kuće i da vide kako je izgledao raspored u njoj", rekao je Medić.
On je kazao da su arheolozi na lokalitetu "Borđoš" imali sreću da su pronašli kuću iz kasno neolitskog doba u kojoj je došlo do požara, pa su se zidovi zbog požara srušili i to tako da su poklopiili i gotovo u potpunosti sačuvali na svom mestu sve ono što je tog trenutka bilo u kući, pa je na tom lokalitetu pronađeno petnaestak veoma očuvanih posuda, alatki, nakita i figurina.
Radovi na tom projektu, po rečima rukovodioca tehnološkog odeljenja u Muzeju Vojvodine Tijane Stanković - Pešterac, počeli su aprilu mesecu ove godine kada je taj lokalitet istražen posebnim vrstama geofizičke prospekcije, a geomagnetna i geoelektrična prospekcija su pomogle arheolozima da saznaju šta se nalazi ispod zemlje i dale su tačnu sliku lokaliteta.
"Radi se o ogromnom kasnoneolitskom naselju površine oko sedam hektara, koje je bilo oivičeno ili uokvireno dubokim rovom. Kuće su bile kvadratnog oblika i različito su zrakasto raspoređene u naselju, odnosno nije bilo nikakvih nizova kuća", objasnila je Stanković - Pešterac.
Po njenim rečima, trenutno se na platou istražuje jedna od kuća, a ispod tog platoa, odnosno rova, nalazi se druga kuća koja je bila na periferiji naselja i koja se takođe istražuje, a obe kuće, kako je istakla Stanković - Pešterac, dale su obilje nalaza na osnovu kojih je moguće utvrditi koje kulture su živele na tom mestu i za sada se može pretpostaviti da je reč o potiskoj i o vinčanskoj kulturi.
 
Vinčanska kultura, kako je objasnio Aleksandar Medić, nosi naziv po čuvenom nalazištu Vinča, radi se o ogromnoj neolitskoj kulturi i na ovim prostorima ima dodir sa potiskom kulturom koja dolazi sa severa, ima dodir sa Karpatima i njima su dostupne sve sirovine koje su u neolitu bile veoma značajne.
"Potsećam da u to vreme nije postojao metal i oni su za sve svoje potrebe morali nekako da se snađu sa kremenjem. I mi smo imali jednu malu probu i utvrdili smo da to jako dobro ide, jer su sečiva izuzetno oštra", rekao je Medić dodajući da je postojala neka vrsta razmene između potiske i vinčanske kulture u kojima su u zamenu za kremenje i druge kamene sirovine dobijane razne školjke koje su nekim rečnim putevima dopremljene sa Mediterana i nakit karakterističan za mediteransko podnevlje.
Arheolog Ildiko Medić rekla je Tanjugu da je arheoloh amater Jovan Bakalov jedan od najzaslužnijih za to da uopšte dođe do iskopavanja na pomenutom lokalitetu, jer je on još pre 30 godina tu počeo da sakuplja interesantne predmete.

 "Početkom ove godine u posetu su nam došli neki naši drugari arheolozi iz Nemačke iz instituta za praistoriju iz Kila i tražili su neko novo mesto gde bi mogli da istražuju i mi smo ih, poznavajući Bakalova odveli na taj lokalitet gde su se oni oduševili viđenim i već u aprilu su krenuli sa geomagnetnim i geomorfološkim istraživanjima", kaže Ildiko Medić, dodajući da su istraživanja pokazala da se radi o izuzetno očuvanom naselju.
Ildiko Medić kaže da je na lokalitetu "Borđoš" pronađeno petnaestak izuzetno očuvanih posuda, među kojima i prelepo ukrašeni pehar, ali i dve figurine, jedna u obliku ribe, a druga u obliku neke veće životinje koja podseća na kravu, kao i ogromni jelenji rogovi na osnovu kojih se može reći da se radilo o jelenu kapitalcu.
Kao dokaz da se na tom području vršila trgovina, odnosno razmena između vinčanske i potiske kulture Ildiko navodi činjenicu da su arheolozi tokom iskopavanja pronašli jednu posudu koja je bila okrenuta naopačke, potpuno očuvana, a da su u njenoj unutrašnjosti pronađene desetine mediteranskih školjki, kao i da je pronađeno dosta sirovina oksidijana koje potiču sa Karpata.
Aleksandar Medić je istakao da je plan da se ovaj projekat internacionalizuje, odnosno da se našim i nemačkim arheolozima priključe i kolege iz Madarske iz Segedinskog muzeja i iz Rumunije iz Temišvarskog muzeja.
"Želja nam je da napravimo jednu trojnu ekipu kojoj će se priključiti Nemci, kako bi ovo postao jedan divan evropski projekat. Svi oni su oduševljeni tom idejom i oni su svi izrazili želju da učestvuju od sledeće godine pa, ja se nadam, narednih desetak godina kako bi istražili ovo naselje kako doliči 21. veku, multidisciplinarno sa svim mogućim analizama", kazao je Medić.
Prvi radovi na iskopavanjima na lokalitetu "Borđoš" završeni su juče, ali po rečima Aleksandra Medića, tu se priča ne završava i tek sada kreće naučni rad po različitim disciplinama.
"Mnogo je veći broj naučnika koji će tek sada da krenu sa radom. Prikupili smo jako puno uzoraka da bi oni mogli da se bave naukom. Ovde ima jako puno "ologa", ovo je multidisciplinarna priča u kojoj imamo arheobotaničare, arheozoologe, geofizičare, geomorfologe, geologe i sijaset naučnih disciplina bez kojih više arheologija u 21. veku nije moguća i ne postoji", zaključio je Medić.
tanjug.rs/ tragovi-sledi.com