Од Баната према Срему ниско облаци
ноћ се спустила, па се не види.
Само моје мисли по равници путују

ја их пошаљем ал’ се враћају.
А ти, а ти се нећеш вратити.

То је било давно, па се нико не сећа
роде нестале једног пролећа.
Вратиће се кажу људи ове године,
ове године ил’ догодине.
А ти, а ти се нећеш вратити

Равно, нигде брда све је равно, равно ми је све
Јер у твоме срцу већ одавно други станује
Еј, кад би знала ти колико требаш ми

Хајде ноћи тихо тише ситни тонови
да се никоме то не понови.
Брује жице, срце трне, гром те погоди
то се догоди ил’ не догоди.
А ти, на белом перју заспи ми.

текст и музика: Бајага, Лоша