Religija drveća i biljaka kod starih Srba bila je veoma razvijena. Mnogo toga sačuvalo se do današnjih dana kroz pravoslavno hrišćanstvo, pre svega verovanja

Pogledajte 10 svetih biljaka i koje značenje oni nose:

Bagrem (Robinia pseudacacia L. – Papilionaceae)

Bagrem nije dobro drvo i zato ne treba da bude blizu kuće. Srbi su bagrem zvali nerod (bez roda). Kalemljenje bagrema je skrnavljenje.

Bor (Pinus silvestris L. – Pinaceae)

Bor je izrazito senovito drvo ako je sam iznikao na grobu ili u blizini. Ako je bor namerno posađen na nekom znamenitom mestu, ili ga je posadila neka važna ličnost (kralj), onda postaje značajan i tu se okuplja narod. Bor pored manastira Nikolje u Ovčar banji – kultno mesto.

Breza (Betula L., B. verrucosa Ehrh. (= B. pendula Roth), B. pubescens – Betulaceae)

Srbi su od grana breze pravili metle. Breza je prokleto drvo jer su Spasitelja šibali brezovim granama. Od suve kore breze se prave baklje (lile) koje se pale na Ivanjdan ili Petrovdan. Iz debljeg drveta breze se u rano proleće toči sok koji se pije umesto vode.

Vrba (Salix alba L. – Salicaceae)

Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju (šibaju) deca i odrasli na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti i pri tome govore uz smeh: „Rasti kao vrba“.

Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature. Vrba iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća. Čim vrba ozeleni (vrbopuc), narod veruje da kod žena poraste polna želja.

Glog (Crataegus oxyacantha L., C. monogyna Jacq., C. nigra W.K., C. pentagyna W.K., C. azarolus – Rosaceae)

Srbi su verovali da je glogov štap (kolac) najmoćnije sredstvo protiv vampira i zlih duhova – demona. Cvet i plod gloga se u narodnoj medicini upotrebljavaju za lečenje srca.

Dren (Cornus mas L. – Cornaceae)

Dren je drvo koje prvo cveta u proleće, a poslednje zrele plodove daje u jesen. Dren se povezuje sa zdravljem i njime se kiti o Đurđevdanu. O Bogojavljenju se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili otporni i zdravi.

Dud (Morus nigra L., M. alba L. – Moraceae)

Crni dud potiče iz Turske, a beli iz Kine. Obe sorte duda imaju lekovita i hranljiva svojstva. Nije dobro za kuću i ukućane ako se žile duda podvuku pod kuću, cela kuća će izumreti i opusteti. Ogroman dud blizu kuće – kuća je odavno opustela.

Jabuka (Pirus malus L. – Rosaceae)

„Bosiljak se od mirisa daje, jabuka se od milosti daje“.

Jabuka je simbol prijateljstva i ljubavi prema bližnjem i Srbi su je rado jedni drugima nosili na dar. Pre Petrovdana (12. jul) se nisu jele jabuke. Jabučicu u grlu imaju muškarci, a žene nemaju.

Sadnja i kalemljenje raznih sorti jabuka (slatke, mirišljave ili kisele), kod Srba je značilo obavezu i čast. Ko nije kalemio voćke, nije smeo ni da ih seče. Jabuka je sastavni deo svadbenih i verskih ceremonija.

Lipa (Tilia L. – Tiliaceae)

Lipa je kod Slovena bila sveto drvo, pa samim tim i kod Srba. Lipa se sadi daleko od kuće (bar 100 m) i ona svojim mirisnim cvetovima osvežava okolinu i daje pčelama dobru pašu, a one lipov med koji je bio osnovna sirovina za pravljenje medovine. Lipov ugalj prečišćava vodu, a lipovim ugljem u prahu se odlično čiste zubi i desni.

Orah (Juglans regia L. – Juglandaceae)

Kad na svetog Iliju (2. avgust) zagrmi, pocrvljaće orasi. Orasi su sastavni deo postavke na stolu za Badnji dan i Božić. Od ploda sitno samlevenog oraha Srbi su cedili ulje za jelo (10 kg oraha = 1 litar ulja). Orahovo drvo nije dobro u blizini kuće, kako zbog žila, tako i zbog senke koja pada na kuću. Nije dobro sedeti u hladovini orahovog drveta. Orah i dudovi na okućnici – ovde su svi ukućani izumrli.