Свештеник Драган Мијаиловић већ скоро две деценије брине о духовном животу парохијана у Јарменовцима, у цркви Покрова Пресвете Богородице (општина Топола) и Руднику, у цркви Светог Ђорђа (општина Горњи Милановац) у Жичкој епархији Српске православне цркве. Са представницима Црквене општине Јарменовци и својом породицом организовао је 27. јануара у ресторану „Рудничка долина“ лепо саборно окупљање, на којем је најављен почетак стварања услова за изградњу музеја са палионицом, тремом и котларницом у порти цркве на Руднику.
Скромно и ненаметљиво, бираним речима које су привукле пажњу више од стотину пристутних на Светосавској вечери, свештеник Мијаиловић је захвалио свима што су пожелели да буду заједно на добротворној вечери, која представља први корак за велико неимарско дело. Наиме, изградњом објекта у чијем музеју ће бити драгоцени предмети из богате историје рударства и вишемиленијумског присуства људи на највећој и највишој планини у Шумадији, са палионицом као припадајућим садржајима цркве Светог Ђорђа (изграђена 2006, после 553 године, јер су Турци 1453. године, после освајања Рудника порушили све четири цркве које су тада постојале) биће створени услови за даљи развој овог дела Шумадије, а посебно туризма.
Свештеник Драган Мијаиловић је захвалио парохијанима, и свим људима добре воље из околних места, на оствареној жељи да на Светог Саву буду заједно
Посебну димензију светосавског окупљања, зарад неговања братске љубави и заједничког чињења зарад добрих дела, дали су млади, који су госте дочекали хлебом и сољу, а затим су гости пажљиво слушали казивања о Светом Сави и његовим и данас актуелним порукама, после осам векова.
Најпре објављујемо литерарни рад Анђеле Рајковић, ученице VIII разреда ОШ „Живко Томић“ у Доњој Шаторњи: „Свети Сава није само човек – он је светац,симбол наде и вере.За нас он представља оно у шта верујемо и чему се молимо. Он је вечита прича никад испричана до краја,а причамо је већ вековима. Сви о њему знају понешто и сви га виде као великог српског просветитеља. Своје знање,мудрост,као и живот,посветио је људима. Био је интелигентан,учен и поштен.
Могао је многима да влада, а служио је свима. Његов ум,воља и жеља за помагањем другима чинили су га другачијим од осталих. Свети Сава је био и увек ће бити инспирација свим људима.Чињеница да је уместо трона и славе коју је наследио од породице изабрао пут према Богу, охрабрила је многе да ураде исто. Тиме је Свети Сава повратио веру људима,а онда их навео и да је шире даље.
Иако се у школама о њему не прича довољно и кроз уџбенике се провлачи као Растко, син Немањин, сви ми знамо да је он много више. Видим га свуда. У добрим делима, књигама и међу људима. Знам да је увек ту, поред нас, да нас води и да нам покаже прави пут. Учинио је овај 27. јануар оним што јесте - од обичног дана начинио је дан када се прославља сећање на великана нашег времена, који се одрекао свега из љубави према Богу и људима. Његов став према срећи био је да није све у материјалним стварима, већ у миру и поштењу. Зато никада није уздизао себе. Тиме је постао узор будућим генерацијама, показавши им какви би требало да буду. Он је ширио своју ученост међу људима захтевавши да се отвара што више школа, како би људи могли да пренесу и прошире своје знање. Због тога Свети Сава за децу није само легенда и обична прича, јер ми без њега не бисмо били овде где смо. Много векова је прошло, али његов дух је још увек у нашим сећањима и уз нас, води нас кроз живот. Свети Сава је у свему добром око нас.“
Јарменовчани и Рудничани, окупљени око својих цркава и свештеника Мијаиловића, припремили су и богату трпезу ића и пића, али су се постарали да мелос шумадијских и старих, добрих, народних песама допуне и звуцима флауте, којима су спојени прохујали векови бурне српске историје.
Диана Крстић, флаутисткиња, у концертној тишини плени пажњу Рудничана и Јарменовчана
Најбоља потврда колико су звуци флауте „легли на срце“ свима присутнима потврђује и то што су у једном тренутку сви заједно и запевали „Мој голубе“. То је представљало и најбољу најаву светосавског казивања Александре Сретеновић, студнткиње Факултета организационих наука у Београду, која је на најбољи могући начин употпунила већ створену лепу атмосферу: „На данашњи дан 1175. године рођен је Растко Немањић, трећи син Стефана Немање и његове жене Ане. Величанствена је лоза Немањића. Саткана од великих људи које ћемо памтити док је света: Стефана Немању, оснивача српске државе; Стефана Првовенчаног, творца српске краљевине; Уроша, који је међу првима у Европи ковао новац на овом нашем Руднику.
Памтићемо их. Али, памтићемо и да су сва њихова дела Савина, као што су и њихове речи Савине. Они су били моћни не зато што су имали велику војску и високе бедеме - њихова моћ извире из вере - вере, коју је Сава први пронашао када је краљевску одору заменио монашком. Он је први видео да вера може више него мач, да је Бог већи од свих краљева. И то је и рекао. Његове речи одзвањају кроз векове, време их не дотиче, не прља, заборав их не позива.
Свети Сава је рекао: „Волимо да ви свагда имате мир и љубав један према другоме и уместо гнева научите се: „Благослови и опрости брате!“ И завађена браћа Вукан и Стефан послушала су га. Тада се први пут српски инат покорио пред миром и љубављу. Те речи важе и данас. Беса и свађе увек је било, увек ће бити - али неће нас одвести до Бога; само миром до њега можемо.
Рекао је : „На свим својим путевима знајте да прави буду путеви ваши и ноге се ваше неће спотицати. “Толико је путева пред нама данас, али се окренемо Богу, сигирно ћемо наћи прави. Шта смета што је пуст, што маса корача другим? Свети Сава је говорио: „Бољи је један који чини вољу Господњу него множина безбожника“. Могло би се рећи, а многи и кажу, да су поруке Светог Саве данас заборављене. Али то није могуће - чак и да ми заборавимо њега, он неће нас. Јер, он је свуда и у свему. Он је ова земља, он је у нашим школама, болницама, црквама и књигама. Он је светло у нашој тами. Пратимо ли га, не можемо се изгубити.“
Судећи по лепом дружењу на првој „Добротворној вечери“, зарад најаве лепе намере Црквене општине Јарменовци о изградњи важног објекта у порти сркве Светог Ђорђа на Руднику, оваква окупљања постаће традиционална. Како би на будућим светосавским саборовањима било што више повода и за радост због учињеног између два Савиндана, позивамо и све Вас, поштовани читаоци Интернет портала „еСтварност“ да својим прилозима помогнете изградњу музеја, са палионицом, у порти рудничке цркве (број рачуна је: 205-196937-07).
Текст и фото: ДТ
