Они нису напустили Цркву. Они су остали у њој — кад су је други напустили.
У времену кад многи епископи и патријарси, под изговором „љубави“, упадају у заједништво са јересима, када се руше канони, скраћују литургије и служи са папистима, када се Свети Оци маргинализују, а Ватикан велича — једна епархија унутар Српске православне цркве одлучно каже: „Не!“

То је Епархија рашко-призренска у егзилу Српске православне цркве.

Не одричемо се Цркве — одричемо се јереси

Ова Епархија себе не представља као неку нову „цркву“, нити као расколничко или секташко крило. Напротив — она острано и недвосмислено истиче да припада Српској православној цркви, али да се одваја од појединаца унутар њеног институционалног вођства који су отпали у јерес екуменизма и тиме сами себе изопштили из Цркве.
„Ми не напуштамо СПЦ. Ми остајемо у њој, док они који су ушли у општење са јеретицима себе сами изопштавају.“ Блаженопочивши владика Артемије — темељ исповедништва

Духовни отац Епархије у егзилу био је блаженопочивши епископ Артемије (Радосављевић) — ученик Преподобног Јустина Ћелијског, архијереј Косова и Метохије, обновитељ више од 20 манастира и духовни пастир стотина монаха и монахиња.

Када је 2010. године, без канонског процеса, уклоњен из Епархије, то је било зато што је одбио да служи јеретичком екуменизму и да иде у „дијалог“ са папом.

И у прогонству је наставио да живи и служи као архијереј, понављајући речи Светог Марка Ефеског:

„Нико никада није спасен кроз компромис са јересју!“

Упокојио се у Господу 2020. године, на дан Светог Архангела Михаила — управо на дан свог монашења. То није случајност. То је знак. Његов цео живот био је борба небеског војника за Истину.
Наследници: четири стуба исповедништва

Пре своје кончине, блаженопочивши владика Артемије оставио је за собом четворицу канонски рукоположених архијереја који данас, у пуној саборности, настављају његов пут:
Епископ КСЕНОФОНТ – духовни син владике Артемија и наследник епархијске управе. У њему се наставља тиха снага и стрпљиво ношење крста.

Хорепископ МАКСИМ

Хорепископ НИКОЛАЈ

Хорепископ НАУМ

Сви они једнодушно служе Богу, Цркви и народу, чувајући светосавско и јустиновско Предање, не одступајући ни за јоту.

44 катакомбна манастира — сведочанство да Црква живи

Унутар Епархије рашко-призренске у егзилу данас постоји:

44 катакомбна манастира (у Србији и расејању),

бројно и подвижничко монаштво,

десетине свештеника,

и хиљаде верника — који неће да иду за јересју.

Ту се служи Света Литургија по древном уставу. Нема скраћивања, нема заједничких молитава са римокатолицима, нема критских докумената, нема новотарског безумља.

Ту се Црква живи као у време Светог Саве. Као у време Светог Јустина. Као у време Светог Артемија.

Свеправославна подршка: „Ово је Црква Христова!“

Недавно су два руска монаха и један свештеник дошли у посету Епархији у егзилу. Оно што су видели дубоко их је потресло: ред, чистота вере, канонски поредак, литургијски мир, дух подвига.

„Ово је оно што смо тражили. Ово је Црква Христова“, посведочили су.

И све више православних из Грчке, Румуније, па нарвно и Русије, јавља се, тражи појашњења, траже молитве и подршку.

Зашто их се Београдска патријаршија боји?

Београдска патријаршија непрестано понавља: „то су расколници“, „мало стадо“, „без благослова“, „мимо поретка“… А истина је:

– они имају канонски поредак,

– они држе догмате,

– они не измишљају ништа ново,

– они једино неће да иду у јерес.

Зато их се боје. Јер они сведоче да се може бити Црква – и без екуменизма, без Ватикана, без компромиса.

То је за екуменисте опасно — јер народ почиње да отвара очи. Све више верних људи, по благослову савести, одлази у катакомбе.

Ми смо у Цркви — не у систему

Епархија рашко-призренска у егзилу није ван Цркве, већ ван система који је напустио Цркву.

Ми не идемо за новотарима, већ за Светима.

Ми не слушамо глас овога света, већ глас Христов.

Ми не остављамо Цркву — ми остајемо у њој, као што је у њој остао Свети Марко Ефески, Свети Максим Исповедник, Свети Сава и Свети Артемије.

Закључак

Нисмо ми никаква „парацрква“. Ми смо они који нису одступили.

Не тражимо ми власт, већ само чистоту Вере.

Не бројимо себе у мноштву, већ у Истини.

А Истина није ствар већине — већ Духа Светога.

„Не бој се, мало стадо, јер воља би Оца вашега да вам да Царство.“ (Лк. 12, 32)

Аутор: Зоран Крчевинац