BEOGRAD - Pas Roki najpopularniji je čistač beogradskih ulica. Ova keruša pomaže radniku Gradske čistoće Saimu Sinaniju u poslovima na trotoarima velegrada.

Od kada su se slučajno sreli pre četiri godine uživaju status zvezda Bulevara i Vračara. Saim Sinani

Saja (57) i crno-bela keruša Roki nerazdvojni su tandem Gradske čistoće. Svako jutro u šest zajedno izlaze da očiste Bulevar kralja Aleksandra i vračarske ulice. Prvi put na smenu, kaže Saja, poveo je Roki da mu pravi društvo ali se ona odmah prihvatila posla.

"Pa voli Roki da radi. Skuplja plastične flaše, čaše, papire... Kad dune vetar i ponese najlon kese ona zalaje, da mi znak, pokupi ih, a ja odem za njom i ubacim u kantu. Lepo mi je sa njom da radim. Srećan sam. Imam sa kim da pričam, šalimo se, ja joj govorim, ona laje, i tako... Sve se mi lepo dogovorimo“, kaže Saja.

U prvo vreme Roki je radila bez uniforme ali kada su videli da ne odustaje od posla, i da svakodnevno uredno sa Sajom dolazi na smenu, u Gradskoj čistoći sašili su joj narandžasto odelo. Smena do pola dva, priča Saja, dosta je lakša u društvu četvoronožnog prijatelja.

"Ovako je mnogo veselije. Svi su veseli kada nas vide zajedno. Moraću uskoro da joj skratim radno vreme na četiri sata. Radimo već četiri godine i više ne može da izdrži celu smenu. Stigle je godine valjda. A u poslednje vreme je nešto i noga boli. Roki ne interesuje neka visoka funkcija u firmi. Nju samo zanima da naš grad bude čist. Kada vidi da je prljavo iznervira se pa počne da laje. Odmah zove da krenemo da čistimo", rekao je Saja.

U pauzama rada, dok Roki čuva Sajinu kantu i metle, komšije koriste priliku da se sa njima fotografišu i, kako pojedini tvrde, od kada oni rade kraj nikada nije bio čistiji. Hobi ove umiljate keruše je da laje za kamionima Gradske čistoće, koje prepozna čim naiđu, a dok ih ona juri da se pozdravi Saja često mora da odgovara na pitanja radoznalih prolaznika koje interesuje i otkud to da se četvoronožna koleginica zove Roki.

"Ja sam joj dao ime. Roki. Obožavam filmove o Rokiju, sve sam ih gledao. Nekako mi bilo zgodno tako da je zovem, kratko i lepo. Kada sam se na ulici slučajno upoznao sa njom, pa je ostala uz mene i počela da ide na smene, kolege su bile malo ljubomorne. Neki su rekli da će sa žirafom da dođu na posao, drugi sa majmunom, dok su neki hteli da povedu domaće životinje da bi i oni bili popularni. Kada smo Roki prvi put obukli u odelo mislim da je bilo bar stotinu ljudi koji su nas molili da se slikaju sa nama", kaže Saja.

Roki je odavno legenda Gradske čistoće i retko koji pano u prostorijama ovog preduzeća je bez njene fotografije. Ne prima platu, a jedino što svakodnevno od Saje dobija su granule pseće hrane koje obožava. Saimu Sinaniju još malo je ostalo do penzije pa se nada da će posle godina predanog rada Roki i on uživati u staračkim danima.

"Voleo bih da zajedno odemo u penziju da bi mogli da se družimo i pod stare dane. Da uživamo u zasluženom penzionerskom životu", istakao je Saja.

(Slobodnaevropa)