Grad je prepun gladnih, žednih, usamljenih i nesrećnih pasa i mačaka. Izvući jedno biće iz pakla azila ili ga spasiti sa golgote ulice neće vas naterati da ga manje cenite, a steći ćete vernog i zahvalnog prijatelja punog ljubavi, za ceo život

ŽIVOT NEMA CENU! Davno prohujala vremena kada su ljudi lovljeni po džunglama i savanama i kada su otvoreno i legalno

tretirani kao “oruđe koje govori” ostala su za nama, ali uopšteno gledano se naš odnos prema životu nije drastično promenio.

Ne samo što je međuljudska eksploatacija poprimila perfidnije i sofisticiranije oblike, nego zakonom dozvoljeni robovi i dalje postoje: čuče zatočeni među rešetkama zooloških vrtova, u laboratorijama gde se na njima testiraju proizvodi i u azilima gde su zatvoreni samo zato što su se rodili na mestu na kome nisu birali ili zato što su ih napustili neodgovorni “vlasnici” bez duše.

Pogodili ste. Pričamo o životinjama.

Ovoga puta nećemo se baviti nesrećnim sudbinama svih ovih bića koja čame u zatočeništvu, pošto borba protiv zoo-vrtova i testiranja nad životinjama mora da bude sistemska, ako do nje ikada dođe. Bavićemo se samo onima koje možete direktno da spasite, a da sami ne prekršite nijedan zakon.

KULTURA USVAJANJA ŽIVOTINJA

Ulice po kojima hodamo prepune su usamljenih, gladnih i žednih kuca i maca. Najveći broj ljudi na njih, nažalost, ne obraća pažnju i ne stane da razmisli kako je to biti bez krova nad glavom, bez voljene osobe koja će vam uputiti lepu reč. Veliki broj ljudi (nadamo se ne većina) ih tretira kao smeće, što oni ne zaslužuju.

Stepen razvijenosti kulture usvajanja pasa i mačaka u Srbiji prati taj isti žalosni trend. Ljudi se radije odlučuju da kupe “rasnog” psa nego da spasu jednog unesrećenog, bilo da je na ulici ili u azilu, koji je pre koncentracioni logor nego utočište.

Razlozi zbog kojih je neobično važno promeniti ovakvo nesrećno stanje stvari su raznoliki, i kreću se od društvenih preko moralnih do čisto ljudskih.

Srpsko društvo ima ozbiljan problem sa empatijom, što prema drugim ljudima, što prema životinjama, a zdrave nacije i zdravog društva nema bez saosećanja i altruizma: svet u kome svi egoistično gledaju kako da samo njima bude dobro bez uzimanja u obzir šta će se desiti drugima je svet koji je osuđen na propast.

Ne postoji ništa lepše od spasavanja drugog života, i za psihu onoga koji to dobro delo čini – ništa zdravije. Široka rasprostranjenost takvih dela (ne samo prema životinjama) i posledični uticaj na društvo bi ga u potpunosti transformisali.

Pored toga, ljudi su – zahvaljujući višemilenijumskom antropocentričnom pogledu na svet – ubeđeni da Zemlja i sve na njoj pripada njima, dok ona zapravo pripada samoj sebi, kao i sva bića koja na njoj žive. Svinja postoji zbog sebe, ne zbog vašeg stomaka, bez obzira šta vam govori mesna industrija.

Izmeštanje čoveka iz centra spasiće ne samo našu matičnu planetu od potpunog uništenja koje joj preti zbog brutalne ljudske eksploatacije, već i nas same kao i životinje kojima je ona majka kao i nama.

Jedan od prvih koraka koje svako ko želi psa ili mačku može da napravi da bi se antropocentrični svetonazor promenio jeste da zadovolji ne samo svoje sebične prohteve i želje, već i potrebe drugog živog bića koje nije imalo tu sreću (ili nesreću da se rodi kao čovek).

Zemlja možda ne pripada čoveku, ali čovek – kao najinteligentnija životinja – ima najveću odgovornost jer je jedina vrsta koja može da menja svet. Do sada smo to radili samo zbog sebe i okruženje prilagođavali kako nama godi: poslednji je čas da počnemo da menjamo svet onako kako odgovara – svetu.

Promeniti život drugom stvoru, zatočenom iza rešetaka ili samog na ulici, promeniće i vaš: ne kaže se džaba da život bez psa ili mačke nije život. To će vam potvrditi svako ko živi sa njima. Steći ćete prijatelja koji će vam biti veran čak i kada vas svi ostali izdaju i napuste.

Na koncu, manje pasa i mačaka na ulicama značiće i manje napada na ljude: nažalost, lutalice su zdravstveno nezaštićene i nisu vakcinisane protiv besnila, zbog čega su u opasnosti i one same, i ljudi i druge životinje.

MEŠANA ŽIVOTINJA JE JEDNAKO VREDNA KAO I RASNA

Pas je pas. Mačka je mačka. Vi možda mislite da kupovinom rasne životinje znate šta dobijate, ali milioni ljudi su se na ličnom primeru uverili da to nije istina.

Mešanac će vas voleti isto kao i “pedigrirani” koga ste platili novcem. U njihovom normalnom pogledu na svet novac ne igra nikakvu ulogu, on ne postoji. Kupljeni pas ne zna da je kupljen, i na vas gleda kao na svoju porodicu zato što mu je to u krvi.

Pas, bilo da je kupljen ili usvojen, voleće vas zbog toga što vi jeste, zato što je takva priroda psa. Njihove rase su ljudska tvorevina, sa kojom oni nemaju nikakve veze.

Pored toga, psi u azilima su već sterilisani, očišćeni od parazita i vakcinisani. Ne samo što nećete bespotrebno potrošiti stotine evra na kupovinu životinje, već će vam i svi dodatni troškovi biti pokriveni.

Štaviše, mešanci su obično zdraviji od rasnih: ne kaže se bespotrebno “sveža krv”. Genetsko mešanje dokazano podiže zdravlje potomstva i među ljudima, a zatvorene grupe nasleđuju i bolesti, pa tako imate pasmine koje pate od mnogih bolesti za koje “lutalice” ne znaju. Upravo iz ovog razloga ljudska tradicija insistira na izbegavanju rodoskrnavljenja, jer dolazi do devijacija i ozbiljnih posledica kod dece.

Ako već imate želju za psom određene veličine, boje ili izgleda, azili i ulice pružaju širok izbor: svako može da nađe biće koje mu odgovara. Naš vam je savet da ipak tražite ljubav i da o knjizi ne sudite na osnovu korica.

Međutim, ako ste baš zapeli da posedujete životinju sa pedigreom, postoji mnogo i takvih napuštenih kuca i maca.

ZAKLJUČAK

Ni dete nećete kupiti za “prljavi” novac, nego ćete ga ili sami napraviti ili ćete ga usvojiti u sirotištu zato što ste dobra osoba koja ceni život kao takav i nema predrasude. Nema razlike ni kada se radi o životinjama. U njima je, da ponovimo, ista životna sila koja je i u nama.

Ako ste normalno ljudsko biće, to što ste psa ili mačku spasli iz pakla azila neće vas naterati da ga manje cenite, već ćete prema njemu biti nežni i puni ljubavi, pošto znate kroz kakvu je golgotu prošao i koliko vas voli zbog toga što ste odlučili da mu sa leđa skinete “krst” koji je nosio.

Usvojite životinju. Posetite neki od azila ili uvedite u svoju kuću lutalicu koja kisne i žedni napolju.

(Telegraf.rs)