„Uhapšena „Bogorodica Filermosa .Umesto u Manastiru ,ona je stavljena u nekakvoj „Plavoj Kapeli “ na Cetinju
Dvadesetsedam  godina duga potraga za istinom novinara i publiciste Budimira-Buda Simonovića, o sudbini zlata i drugih dragocenosti Kraljevine Jugoslavije, koje su u prvoj polovini aprila 1941. zajedno sa mladim kraljem Petrom II Krađorđevićem, patrijarhom Gavrilom Dožićem i dvorskom svitom iz Beograda pristigle u manastir Ostrog u Crnoj Gori, dobiće i sudski epilog.

Simonović je državnom tužiocu Crne Gore podneo krivičnu prijavu protiv N.N. lica povodom očigledne krađe skupocenih dragulja s okova ikone Bogorodice Filermske. Iako legenda filermsku Ikonu pripisuje ruci apostola i jevanđeliste Luke, sugerišući da je Ikona rađena po živom modelu, odnosno da je Bogorodica lično pozirala, izvesno je da je ova malteška svetinja osam vekova putovala od Jerusalima i Rodosa, preko Italije, Francuske, Malte i Petrograda, do Kopenhagena, Berlina, Beograda i Ostroga do Cetinja.
Ikona je početkom 18. veka po nalogu ruskog imperatora Pavla I dobila tzv. zlatnu rizu, koja je ukrašena kruškolikim plavim safirima, rubinima, dijamantima i brilijantima. Samo su u oreol koji okružuje lik Bogorodice Filermske carski juveliri ugradili preko 280 dijamanata! Na identičan način su ovi majstori ukrasili i dve raskošne kutije u kojima se čuvaju druge dve relikvije Malteškog reda. Tako su dragulji ruskog cara učinili filermsku ikonu jednom od najskupljih religioznih, štafelajnih slika na planeti.

Vladimir Keković ,glavni operativac Crnogorske Udbe (služba državne bezbednosti ) u vreme nestanka Ikone Filermosa i krađe dragulja sa nje

„Fotografija koja je snimljena aprila 1932. godine, kada je Sinod Ruske pravoslavne crkve izvan Rusije predao tri velike malteške svetinje, među kojima ikonu Bogorodice Filermske, na čuvanje jugoslovenskom kralju Aleksandru I Karađorđeviću, kao i snimak napravljen pod Ostrogom septembra 1952, jasno pokazuju da dragulji s ikone nisu pokradeni ni u Beogradu, gde je u kapeli Belog dvora na Dedinju ikona čuvana sve do aprilskog rata 1941, niti se to dogodilo u manastiru Ostrog, gde je sakrivana u podu kelije igumana Leontija Mitrovića sve do septembra 1952, kada ju je zaplenila tadašnja crnogorska UDBA, i odnela u svoje trezore u ondašnjem Titogradu.

-Nisam nikoga prozvao imenom i prezimenom, niti bih mogao tako nešto da učinim. Ja lično ne znam ko je počinilac ove u prvom redu sramotne i bogohulne krađe, jer nije u pitanju samo vredno umetničko delo, već jedna od najvećih hrišćanskih svetinja“, kaže Simonović. „Međutim, iako ne znam krivca, sumnje nema, što potvrđuje čitav niz valjanih dokumenata i fotografija, da su centralni plavi safir iz đerdana ikone, kao i jedan rubin iz oreola, nestali u periodu između 17. marta 1953. i 18. januara 1978. odnosno u vreme kada se ikona, zajedno sa desnom rukom Sv. Jovana Krstitelja i česticom Časnog krsta nalazila u sefovima Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore“, kaže Simonović.

Veljko Milatović predsednik CK SK CG (stric poznatog disidenta Petra Milatovića „Ostroškog „ ),Momir Pejanović(otac aktuelne Ministarke Odbrane Crne Gore Milice Pejanović -Đurišić), šef Državne bezbednosti Crne Gore tokom 60-ih godina minulog veka, Marko Orlandić, bivši predsednik Izvršnog veća Crne Gore, glavni oprerativac SDB Vladimir Keković i Cvjetko Radonjić, nekadašnji visoki funkcioneri DB-a, Radivoje Brajović, bivši potpredsednik IV Crne Gore, dr Radomir Bulatović, bivši direktor Muzeja Crne Gore na Cetinju, Anđa Kapičić, nekadašnji kustos Muzeja na Cetinju i sadašnji direktor Muzeja u dvorcu kralja Nikole, Momir Matović, dugogodišnji policijski snimatelj i poznati autor niza dokumentarnih filmova… neka su od imena svedoka i aktera ove fantastične misterije, koje Budo Simonović predlaže kao relevantne izvore informacija na temu izvesno milenijumske krađe.

Kao poseban dokaz da su dragulji ukradeni upravo pod krovom Ministarstva unutrašnjih poslova, Simonović je tokom svoje istrage naišao na dva vanredno važna dokumenta. Reč je o nalazu ekspertske komisije, koju su činili ugledni slikari i stručnjaci, a koja je 17. marta 1953. godine pregledala, opisala i stručno procenila Filermsku ikonu i druge dve svetinje nađene u Ostrogu, ali i o dugo javnosti nedostupnom policijskom dosijeu ostroškog igumana, ratnog čuvara ovih svetinja, Leontija Mitrovića. Oba ova dokumenta izrekom tvrde da su se dragulji nalazili na ikoni u času kada je ova zaplenjena od policije.

Protivurečni iskazi Momira Pejanovića – o tome da dragulja nije bilo na ikoni tokom njegovog mandata 1969. godine, i Marka Orlandića – da je on sporne dragulje na ikoni video 1976, kada je istu razgledao u kabinetu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Crne Gore, Vučića Čagorovića, dodatno su učvrstili kod Buda Simonovića mišljenje da tu „neko, ipak, laže“.

„Meni lično uopšte nije važno da znam ime tog nesrećnika koji je digao ruku da skida dragulje sa svetinje, ali mi je izuzetno važno da se ova velika i sramotna krađa, ljaga makar delimično ispravi, jer se nažalost ne može sasvim izbrisati iz istorije crnogorskog naroda“, kaže Budo Simonović,koji je pisac istoimene knjige

Inače Simonović je zbog ovih tvrdnji već i sam bio tužen. Osnovni sud u Podgorici odbacio je optužbe Vladimira Kekovića i konstatovao da Simonović nije svoj posao radio sa bilo kakvim predumišljajem ili namerom da nekog okleveta, a pogotovu javno diskredituje.

Velika javna prašina oko ikone Bogorodice Filermske, ali i dve druge svetinje Suverenog vojnog reda sv. Jovana Jerusalimskog od Rodosa i Malte – desnice Jovana Krstitelja i čestice Časnog krsta, podigla se već početkom 80-ih godina 20. veka, kada je obnarodovano da ove malteške dragocenosti nisu izgubljene u vihoru rata već da se nalaze u cetinjskom manastiru (ruka i čestica) i muzejima Crne Gore na Cetinju (ikona). U međuvremenu je oko ove dragocene slike, zanimljivog primera krstaške umetnosti inspirisane vizantijskim srednjovekovnim stvaralaštvom, nastale po svemu sudeći u prvoj polovini 12. veka u Svetoj zemlji, otpočeo pravi spor o vlasništvu. Maltežani je smatraju svojom, iako su je nesporno 1799. predali ruskom caru Pavlu I Romanovu. Ruska crkva traži da joj se vrati, jer je navodno data samo na čuvanje dinastiji Karađorđevića. SPC smatra da joj je mesto u krilu cetinjskog manastira ili Ostroga, jer ne bi bila sačuvana bez srpskog monaštva. Država Crna Gora se ne oglašava, ali i ne pokazuje nameru da ikonu bilo kome ustupi.

Pokradeni Dragulji sa Ikone Filermosa