Туциндан

Два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница „тукла“ – убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда убијено или ошамућено прасе и јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.

За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то и неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење.

Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.

На Туциндан, по народном веровању, децу „не ваља“ тући, јер ће целе године бити неваљала.
Бадњи дан

Дан уочи Божића, 6. јануар, зове се Бадњи дан.

Назив је добио по томе што се тога дана сече бадњак и уноси у кућу.

Са овим даном већ почиње Божићно славље.

Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак.

Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.
Шта је бадњак?

Бадњак је младо, храстово или церово дрво , које се на Бадњи дан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Како се сече бадњак?

Пре изласка сунца, на Бадњи дан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст.

Стабло церића треба да буде толико да га домаћин на рамену може донети кући. кад одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране.

По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем).

Тај ломљени део на бадњаку представља браду и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља на карлице да кајмак буде дебео као ивер.. Када се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.
Шта симболише бадњак?

Бадњак симболички представља оно дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.
Бадње вече

Бадње вече, практично, спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су „као Божић и Бадњи дан“. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.

Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима:

„Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“

Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина пшеницом и зобљу, одговарајући:

„Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“

Печеница се уноси у собу, где се обавља вечера на Бадњи дан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.

Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница.

Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.
Слама

После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и приступају као кад се уносе бадњак и печеница. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу, под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама симболизује сламу у пећини на којој се Христос родио.
Вечера уочи Божића

Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани, сви заједно стану на молитву, опевају тропар „Рождество твоје…“, помоле се Богу, очитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

Срећни Вам и благословени Божићни празници!

(Православље, Србин.инфо)