Piše: Radovan B. Milić
Ovim rečima je Peran Bošković paroh ljubljanske crkvene opštine Srpske pravoslavne crkve u Sloveniji započeo svoju odbranu na Okružnom sudu pred glavnu raspravu.
Po izveštaju Lj. Nikića dopisnika Tragova iz Ljubljane, juče je protiv Perana Boškovića održano saslušanje pred glavnu raspravu, na kojem Peran Bošković nije priznao krivicu za koju ga tereti državno tužilaštvo Slovenije. Naime, po navodima iz optužbe, paroh Bošković je zloupotrebivši službeni položaj prisvojio 800.000 evra iz donacija prikupljenih za izgradnju kulturno – pastoralnog centra u Ljubljani.
U optužnici se navodi, da je pri gradnji ovog centra, Bošković vršio isplate pojedinim firmama za poslove koji nikada nisu odrađeni, a takođe se tvrdi da je prisvajao građevinski material, keramičke pločice i parkete koje je ugrađivao u svoju kuću u okolini Ljubljane, zbog čega mu je taj isti sud zabranio raspolaganje nad kućom. Pripisuje mu se da je crkvenim novcem isplaćivao račune članova svoje porodice.
Tužilaštvo tvrdi da je Bošković u periodu januar 2007. do decembra 2011. sa računa SPC isplaćivao sopstvene troškove i troškove članova svoje porodice (predplatu za časopise, dopunska zdravstvena osiguranja, račune za internet i mobilne telefone, rate finansijskog lizinga za auto, premije životnog osiguranja, kupovinu vrednostnih papira, članarine za A M S Slovenije i račune TV pretplate u ukupnoj vrednosti 73. 392 evra. Avgusta i septembra 2009. godine je isplatio dva računa firmi Empora Nova u ukupnoj vrednosti 20. 216 evra, a 10.195 evra firmi Hum 2000, pri čemu je tužilaštvo mišljenja da se radi o fiktivnim računima, jer navedene firme nisu obavile nikakve radove na kulturno – pastoralnom centru, a odmah posle dobijenog novca su izbrisane iz sudskog registra).
Paroh Bošković je kao predstavnik crkve sa računa SPC isplatio firmi Printlab, (zakoniti zastupnik Bošković) sumu u iznosu 21.144 evra, a vrednost obavljenog posla je bila nekoliko puta preplaćena.
Tužilaštvo navodi da je na taj način oštetio Srpsku pravoslavnu crkvu za još 114.685 evra i da je postupao nezakonito, jer crkveni Ustav SPC određuje da je imovina crkve namenjena ostvarenju njenih ciljeva, kao i da se imovina i prihod upotrebljavaju samo za opšte ili posebne crkvene potrebe.
Podatak slovenačkog Supervizora da je Urad RS za verske skupnosti, Srpskoj pravoslavnoj crkvi – crkvenoj opštini Ljubljana uplatio 656.268 evra, a Ministarstvo kulture Slovenije nepunih 36.000 evra, uzetih od poreskih obveznika Slovenije, jasno daje do znanja opravdanost angažovanja tužilaštva.
Sporna izgradnja objekta od kojeg je sve počelo. Kulturno pastoralni centar
Ne priznajem!
Na pitanje sudije Vladislave Lunder; da li priznaje zloupotrebu službenog položaja i protivpravno prisvajanje imovine Srpske pravoslavne crkve, paroh Bošković je kratko odgovorio da ne priznaje, i podsetio da je i za vreme trajanja istražnih radnji krivicu odbacio, napomenuvši da je krivična prijava utemeljena na lažima ljubomornih pojedinaca koji bi ga želeli »ocrniti«.
Nakon izjave Perana Boškovića, advokat branilac je predlagao izuzeće sudije a i predsednika okružnog suda Marjana Pogačnika, zbog čega je saslušanje pred glavnu raspravu prekinuto. Ukoliko zahtevi ne budu uvaženi, saslušanje će se nastaviti 11. februara, uz dodatno saslušanje novih svedoka među kojima će biti i predstavnik Srpske pravoslavne crkvene opštine Ljubljana Aleksandar Obradović i paroh u Celju Milan Duduković.
Interesantna je činjenica da je saslušanju prisustvovao i zastupnik zagrebačko – ljubljanske mitropolije Srpske pravoslavne crkve i rekao da su crkveni sud, Sinod SPC i mitropolit ustanovili da SPC nije bila oštećena, te se zato ne pridružuju optužnici i ne zahtevaju bilo kakvu nadoknadu odštete pozvajući tužilaštvo da ukine optužnicu protiv Boškovića.
Potsećanja radi, treba napomenuti da je tužba protiv paroha Boškovića uložena 2012. godine na zahtev i uz dozvolu pokojnog mitropolita Jovana, koji je te iste godine, aprila meseca, razrešio Perana Boškovića sa mesta zastupnika SPC u Ljubljani, a na njegovo mesto postavio Željka Lubardu jednog od podnisioca prijave potiv Boškovića.
Pod pritiskom iz Beograda i Boškovićevog lobija iz Slovenije, mitropolit Jovan je na brzinu sazvao nekakvu konferenciju za štampu na kojoj su »kao« oprostili Boškoviću, uprkos tome da slovenačko tužilaštvo raspolaže dokazima koji ga terete. Kasnije, 2015. godine je i sadašnji mitropolit Porfirije Perić »ustanovio«, da ni Srpska pravoslavna crkva ni ljubljanska crkvena opština nisu bili oštećeni Boškovićevim »postupcima«, tako da ne postoji razlog za nastavak suđenja.
Hram Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani
Lobiranje i pretnja otcepljenjem ljubljanske eparhije od SPC.
Odmah posle podnošenja krivične prijave protiv Boškovića i njegovog razrešenja sa dužnosti zastupnika SPC u Ljubljani, aprila meseca, Slovenijom je prostrujalo cirkularno-anonimno pismo (27. 08. 2012) u kome se navodi da su Zagrebačko-ljubljanska eparhija i cele Italije, i njen tadašnji mitropolit Jovan u rukama italijanske mafije. Zanimljivo je i to, da je pismo završeno vapajem pomoziteeeeeee! Baš tako.
Već sledećeg meseca (25. 09. 2012) po izveštajima dnevnih listova Blic, Novosti i Glasa Srpske, iz Ljubljane je uručena inicijativa Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, patrijarhu i sinodu, da se ljubljanska eparhija izdvoji od zagrebačko-ljubljanske, da dobije svoju mitropoliju i svog vladiku. Inicijativu je potpisao i predao proslavljeni košarkaš srpskog roda, zajedno sa kafedžijom iz Ljubljane. U pismu je pisalo: »Nova vremena zahtjevaju i nove oblike organizovanja kako vjerskog tako i kulturnog života nas Srba u Sloveniji«, i dodaju da: “Nikako ne krive Zagrebačku Mitropoliju, koja je zasigurno napravila sve, što je bilo u okviru njenih mogućnosti, ali za potrebe nacionalnog i vjerskog preživljavanja na ovim prostorima trebamo mnogo više”, te da je za »srpski narod u Sloveniji trenutno najbolje rešenje da dobiju svoju eparhiju i svoga vladiku«.
Iz oba pisma, anonimnog, u kome se opasno obrušavaju na zagrebačko- ljubljansku eparhiju i tadašnjeg mitropolita Jovana, i pisma »civilne inicijative« o namerama odvajanja ljubljanske eparahije od SPC, jasno je uočljiv »rukopis« iskusnog poznavaoca zbivanja u redovima Srpske pravoslavne crkve, što upućuje da iza oba pamfleta stoji svešteno lice. Koje?
Ako se svemu navedenom doda i pismo gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića, upućeno patrijarhu srpskom Irineju, (13.07.2012) u kome iskazuje svoju zabrinutost zbog odluke mitropolita zagrebačko ljubljanskog Jovana, da razreši v.d. starešinu hrama Svetih Ćirila i Metodija u Ljubljani Perana Boškovića, onda je potpuno jasno koliki i kakav je pritisak izvršen na mitropolita Jovana, SPC, patrijarha Irineja i patrijaršiju, kako bi se anulirala prvobitna data saglasnost o vođenju postupka protiv paroha Boškovića.
Po izjavama pripadnika srpskog etničkog korpusa u Sloveniji (200.000), proizilazi da su postiđeni postupcima paroha Boškovića, pa bio on kriv ili ne, a zbog kojih se našao u žiži javnosti, bacajući senku na celokupnu srpsku populaciju u ovoj podaalpskoj zemlji. Vidno razočarani i ozlojeđeni, predlažu Sinodu SPC da suspenduje paroha Boškovića, s'obzirom da on ne oseća potrebu da se sam umakne, dok se slučaj ne razreši, a ne da angažuje advokate odbrane iz sredstava koje vernici ostavljaju u crkvi po raznim osnovama.
Pripremio i uredio
Radovan B. Milić
Slovenske Konjice; 31. 01. 2016
