У јавности се много писало и говорило о недавном сусрету папе Фрање и патријарха Кирила у Хавани (Куба), 12. фебруара 2016. године. У наредном прилогу доносимо беседу архимандрита Наума, настојатеља манастира Преп. Јустина Ћелијског у Барајеву, о поменутом сусрету „као извору смрти за многе православне душе“. Отац Наум је у својој беседи прочитао поучни пример из житија Преподобног Пајсија Великог (Житија светих за јун, Архим. Др. Јустин
Поповић, Београд 1996. стр. 450–452), који говори о томе како се човек пристајањем на ђаволску лаж = јерес одваја од Бога = Истине = Живота. У светлу тог поучног примера, отац Наум је сагледао поруке = лажи које су лукаво лансиране из Хаване и при томе указао на душегубне последице пристајања на њих.
Беседа је одржана у трпезарији манастира Преп. Јустина Ћелијског, у Недељу о митару и фарисеју, 8/21. фебруара ове године.
Уредништво
Транскрипт беседе архимандрита Наума
Браћо и сестре, захваљујем брату Момиру, и он рече, у вези сусрета папе и патријарха Кирила, да „мисли да то није било добро“. Дакле, брат Момир „мисли“ али ми сви, браћо и сестре, треба да знамо да то није било добро.
Кад човек само „мисли“, а многи само „мисле“, верујте, то је убитачно. Ми треба да знамо да је тај сусрет био убитачан за многе православне душе. Тај сусрет је био извор саблазни и смрт душе многих православних хришћана. Тако његов сусрет, тако сусрети свих наших епископа са „поглаваром римским“ и са осталим бискупима и кардиналима. Јер су такви сусрети извори саблазни, извори смрти за многе православне душе, јер се са тих сусрета лансирају смртоносне стреле, смртоносне мисли, смртоносне поруке које директно гађају у православна срца и одвајају их од Бога...убијају, усмрћују, браћо и сестре, и то сваки православни хришћанин треба да зна, а не да мисли. То је смрт за православну душу - овакви сусрети, овакве саблазни.
Да ли ја то говорим од себе, или то уче Свети Оци Православне Цркве, Свете Православне Цркве? Не, браћо и сестре, ја то нисам од себе рекао, него је то учење Свете Православне Цркве, учење Светих Отаца. Када човек само прихвати мисао да смо ми исто са католицима, да смо ми браћа по вери, ако пристане на лаж да је „католичка црква“ - Црква, а не синагога сатанина, ако папу назива епископом римским и само тако размишља о њему, тј. прихвати лаж у срце, онда он, браћо и сестре, прима у себе духа хуле, духа ђаволског, умире душом, одваја се од Бога.
Ти сусрети, управо имају то за циљ, схватите то добро. Зна то ђаво, зна ђаво да при сваком сусрету, па макар и та двојица само ћутала и загрлила се пред мноштвом људи, пред милијардом људи, да је то стрела у срце православних и да се тако човек одваја од Бога. Због тога сусрети, због тога улазак фратара у наше храмоце, браћо и сестре, он само присуствује (богослужењу), али његово присуство лансира стреле у срца православних - да смо ми једно, и то је смртоносна стрела, запамтите. Та мисао која долази - да смо ми једно, ако се човек сагласи са њом, одваја се од Бога истога тренутка. Ја ћу вам сада прочитати (поуку) из житија Светог Пајсија Великог, подвижника који се упокојио 400. Године (његов спомен је 19. јуна) , стуба Цркве, сасуда Духа Светог, човека који је са Анђелима разговарао, имао посете Анђела. Дакле, то је његова мисао, и његово тврђење, ово што сам вам рекао, је његово, а какав је он био? Послушајте прво о њему:
"К преподобном Паисију дође једном неки брат који је желео да га види, и затече га где спава; а поред главе светитељеве угледа где стоји свети анђео хранитељ, дивна изгледа; и удививши се рече: Заиста Бог чува оне који Га љубе! - И брат се не усуди да приђе к заспалом оцу због присуства анђела, него заблагодаривши Богу отиде, јер доби велику корист од тога што се удостоји видети анђела Божја покрај преподобног."
То је о Светом Пајсију, а сада чујте како дух хуле улази у људско срце и одваја од Бога, чујте и почујте и запамтите, ставите у срце да не треба да „мислимо“ него да знамо да онај сусрет није био по Богу, по вољи Божијој, него по допуштењу, а да је био по вољи сатанској. То запамтите добро. Слушајте сада:
"Један од ученика светог Пајсија, покоравајући се његовом наређењу, крену у Египат да прода своје рукодеље. На путу он случајно срете неког Јеврејина који је такође ишао у Египат и продужи пут заједно са њим. Путем Јеврејин, увидевши простоту његову, стаде својим поганим језиком изливати отров, који у срцу свом имађаше од душегубне змије, и рече иноку (монаху): О, возљубљени! зашто ви тако верујете у простог, распетог човека, када он није очекивани Месија? Други ће доћи, а он не. - Пошто Јеврејин изговори те и многе друге лукаве и душегубне речи (слично данас јеретицима католицима, који проповедају јерес и лажно учење), инок би, по умној слабости својој (дакле, по умној слабости својој!) и по простоти срца (пазите, колико је данас простих православних срца?), саблажњен Јеврејином: пажљиво слушаше његове речи као да су истините, и салећен да одговори, он рече: Можда је и тако, као што ти говориш. (Дакле, можда је и тако! Он већ по мало верује да је то истина!)
О, преваре и неочекиване напасти! јер овај инок (авај мени!) одмах се лиши благодати крштења, о чему ће бити речи касније.
Када се инок врну у пустињу и дође к преподобном Пајсију, старац постаде неприступачан за њега; и не желећи ни да погледа на тог ученика свог, он се на све могуће начине склањаше од њега и не одговараше му ни једну реч. И пошто се дуго време отац тако клоњаше ученика тог, овај туговаше због тога и паћаше срцем, не знајући своју кривицу и грех према светом Пајсију. Најзад, улучивши згодан тренутак, инок дође и припаде к ногама преподобноме, говорећи: Зашто, оче, одвраћаш чесно лице своје од мене, и презиреш мене, бедног ученика свог? и то што никада раније ниси имао обичај чинити, ти сада показујеш према мени, одвраћајући се од мене као од неког мрског човека? - Старац му на то рече: Ко си ти, човече? ја те не знам. - Инок одговори: Шта то туђе видиш у мени, оче, те ме не познајеш? нисам ли твој ученик тај и тај? - и он при томе изговори своје име.
Старац му онда рече: Тај ученик мој бејаше хришћанин и имађаше на себи благодат крштења; а ти ниси такав. Но ако си ти стварно тај мој ученик, онда ваистину благодат крштења отиде од тебе и обличје хришћанина узе се. Стога, кажи шта се десило с тобом? и испричај о искушењу што те је снашло, и какав си душегубни отров примио на путу? - Опрости ми, оче, одговори инок, ја ништа нисам учинио. - Светитељ му онда рече: Иди далеко од мене заједно са онима који су се одрекли Бога! (католици су се одрекли Бога својом јересју, да то знате). Ја нећу да разговарам с тобом. Јер када би ти био онакав мој ученик какав си био раније, ја бих те и видео таквим какав си раније био.
Тада инок уздахнувши, стаде ронити сузе умилења, говорећи: Ја и јесам тај твој ученик, а не неки други, и не знам шта сам рђаво учинио. (И данас многи пристају на лаж да смо браћа са католицима, не знајући шта су рђаво учинили, браћо и сестре, и тога будите свесни) - Велики Пајсије га онда упита: С ким си разговарао на путу? - С неким Јеврејином, одговори инок, и ни с ким другим. - Светитељ га упита: Шта је Јеврејин говорио теби, и шта си му ти одговарао? - Ученик на то одговори: Јеврејин ми ништа друго није говорио, већ само ово рече: Христос коме се ви клањате није прави Христос, него ће други Христос доћи у свет. (Као што данас католици кажу да Дух Свети исходи и од Сина, та је лаж од ђавола, јер је ђаво лажа, и отац лажи (Јн. 8, 44), и оваква лаж коју је јеврејин упутио иноку иста је као и лажи католика, у које они верују и које одвајају од Бога, јер, свака лаж одваја од Бога кад се прими у срце, а Господ Христос је Пут, Истина и Живот (Јн. 14, 6)). А ја му на то рекох: Можда је и тако, као што ти говориш.
Тада старац узвикну: Па шта може, несрећниче, бити горе и гадније од те речи, којом си се ти одрекао Христа и божанственог крштења? Иди сада и оплакуј себе како хоћеш, јер ти нема удела са мном, него је име твоје написано са онима који су се одрекли Христа, и ти ћеш са њима примити суд и муке. (Ево удела оних који пристају на јерес католика и протестаната и свих осталих јереси од почетка до сада).
На ове речи светог старца ученик уздахну и заплака, па подигавши очи своје к небу он завапи к преподобном, молећи га и говорећи: Оче, смилуј се на мене кукавног, и дај мир души мојој! Несмотреношћу лишивши себе божанственог просвећења и поставши радовање за лукаве демоне, ја не знам куда да се денем? Ево, прибегавам к Богу и к твојим светим молитвама; не презри мене јадног, и умоли за мене Владику Христа, да ме понова обаспе Својим првобитним милосрђем!
Док се он тако мољаше, умилостивљујући старца више сузама него речима, свети се сажали гледајући га и рече му: Стрпи се, чедо, треба нам дуго молити за тебе милосрђе човекољубивог Бога. (Дуго молити Бога... Свети Пајсије, Анђео у телу) - Рекавши то, старац се затвори на молитву и стаде се топло молити ка свемилостивом Господу, да прости грех његовом ученику, који по несмотрености и простодушној непажњи сагреши Њему. (Ко ће да се моли за данашње хришћане православне, кад приме лаж у срце?Нема (данас) Светог Пајсија, дакле, трајно одлучење од Бога (ако се не врате великим покајањем)). И Господ, који никада не превиђа него свагда испуњује молитве Свога угодника, преклони се на милост и опрости сагрешившем. А знак опроштаја би овакво виђење: преподобни виде благодат Светога Духа где се у виду голуба врати ка томе ученику и уђе у његова уста; а виде притом и злог духа где изиђе из ученика у виду тамног дима и разли се по ваздуху. (Чујете ли! Значи, страшна се тајна десила после оног саблажњивог сусрета у Хавани - покољ Православних душа! Како да „мислимо“ да је то био лош сусрет, треба да знамо да је то лош сусрет, и да на то упозоравамо друге простодушне).
Видевши то, преподобни се насигурно увери да је Господ подарио опроштај сагрешившем брату и, обративши се томе брату, рече: О, чедо! заједно са мном подај славу и благодарност Христу Богу! јер нечисти дух хуле изиђе из тебе, а место њега у тебе уђе Дух Свети, враћајући ти првобитну благодат крштења. Од тада, дакле, чувај себе, да не би више, из лењости и необазривости, (Пазите, лењост и необазривост чине да нас ђаво зароби. Зато, трудимо се, ревнујмо у вршењу заповести Божијих, одбацујмо сваку лењост, долазимо на службе, држимо постове и молитве, па ћемо знати истину и ђаво неће моћи да зарије овакве стреле у срца наша, јер су она утврђена вршењем заповести Божијих, и очи душе наше су просветљене и знају шта је лаж и шта је истина, и знају шта је јесрес а шта је Православље - то је битно да знамо, браћо и сестре) поново упао у мреже богохулства и, тешко сагрешивши, (тешко сагрешивши!) наследио огањ геенски. (Дакле, сваки онај који је пристао на лаж из Хаване, да смо ми браћа, да је папа „Епископ римски“, да је тај сусрет по вољи Божијој, он је син геене надаље, ако се не покаје).
Такво беше једно од чудеса светог Паисија. Но треба говорити и о друтим славним делима његовим."
Надаље се говори о његовим многобројним чудесима, и то требате да прочитате, да видите какав је то угодник Божији био и да више верујемо Светом Пајсију него Кирилу, Патријарху Московском, када он каже да смо ми браћа (са католицима). Ето, препознајте вукове, препознајте лажне пастире у овчијој кожи и бежите од њих, а у нашој Светосавској Цркви има их, јер су наши епископи поздравили овај сусрет. У ствари, они су сви једно. Њима је он углед. У ствари, то су играчи једног истог тима, то су људи који руше Православну Цркву! То су лажни пастири, браћо и сестре, и то морате да схватите и да то примите у срце и да са том истином живите. Идите путем Православља, ограђујући се од таквих епископа. Ништа не вреди реч, ако се човек не огради.
Владика Артемије је то урадио. Он се канонски оградио, на тај начин је поставио ограду око свога тора и заштитио своје овце од паклене јереси екуменизма. Сви други, ван тог тора, у нашој Цркви, су у великој опасности. Ето пута, сад знате шта је саблазан, сад знате како треба да се односите према сусрету папе и Патријарха Кирила, како требате да гледате на присуство бискупа у нашим храмовима, како требате да схватите примање папских прстенова (и заједничке молитве). Ето, то су случајеви које требате да сагледате Јеванђелски, у светлости (поука) Светих Отаца.
Нека вас Господ сачува и благослови, и нека вам да мудрост да разликујете истину од лажи. Амин. Боже дај.
