У средини Димитрије Марковић. Фото: Д. Лазовић

Хроника представља свеобухватно и језгровито штиво у којем се не прескачу догађаји, не изостављају имена актера, у којој нема хваљених и куђених, већ је остављено читаоцу да донесе свој суд о прочитаном. У хроници је дата потпуна слика догађаја у одређеном времену што ће и те како утицати на читаоца да донесе правилан закључак о минулим догађањима.

Организовани напад

   Цвијетин Нешковић, председник Српског културног Друштва „Сава“ из Храстника је 19. јуна 2008. године упутио позив Српском културно хуманитарном друштву „Десанка Максимовић“ из Цеља да и они узму учешће на Етно фестивалу у Долу при Храстнику који ће бити одржан 21. јуна.  Извршни одбор друштва „Десанка Максимовић“ одређује Димитрија Марковића да заједно са фолклористима представља матично друштво.  Догађају је претходио сусрет са Драгом Војводићем и руководиоцима Савеза српских друштава 20. јуна у градском музеју у Љубљани, на представи „Дечији круг“. Председник Савеза српских друштава је том приликом био огорчен на чланове друштва „Десанка Максимовић“ због објављеног чланка у „Нашој речи“, које су том приликом такође биле изложене у музеју. Бес се огледао у вербалном нападу на Димитрија Марковића, оптуживши га да он као главни уредник билтена није смео дозволити да тако нешто изађе у јавност, мада је, том приликом и он такође упутио позив за долазак на фестивал.
   Стигавши у Дол при Храстнику (21. јуна. 2008), успаничени јуришник Илија Јанковић се обрушава на Димитрија Марковића и остале представнике друштва из Цеља речима:
   „Ко није члан нашег савеза, овде нема шта тражити!“
   Зачуђени, представници цељског друштва излазе из дворане, бивају опкољени и  нападнути од прекодринских  Срба, следбеника Драге Војводића.
  Илија Јанковић покушава физички обрачун. Запрепашћен неочекиваним нападом, Димитрије Марковић устаје у одбрану, али истог момента пада у наручје колеге са којим је дошао. Борба за живот Србина Димитрија Марковића је била узалудна. Илија Јанковић прилази, надвија се над телом Димитрија Марковића и уз речи – „мртав је“, одлази у аутобус који је био спреман за покрет, а у којем су већ били чланови и руководство Савеза српских друштава Словеније. Отишли су не сматрајући за потребно да би било шта помогли. Од тог дана су нагло ојачали, јер Димитрија није било да их упозорава, очински критикује и саветује.