Gospodar Kokanović

Na adresu elektronskog časopisa Tragovi-Sledi, koji je registrovan pre jedanaest godina u Ministarstvu kulture Slovenije, prethodnih dana, 22. novembra, stiglo je neobično pismo.    
   Neobično u toj meri, što je stiglo od pošiljaoca – čoveka koji je ipak prikupio dovoljno hrabrosti da se predstavi lažnim imenom kao Goran Petrović, sa mestom boravka u Trzinu.

    U pismu predlaže »da zajednički radimo i isteramo bagru na čistinu«, jer on, kako je napisao, ima dosta informacija o “istaknutim Srbima u Sloveniji” i o “velikim diplomatama” iz srpske ambasade koje naziva bagrom. Saznanja bi, gle čuda, da podeli baš preko elektronskog časopisa Tragovi-Sledi, jer mu se navodno sviđa koncept portala..
   Pismo je za ovu priliku upućeno iz novootvorenog računa Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i sa IP adrese (broj 209.85.220.41) što je sasvim dovoljan podatak za slovenačku, a pre svega srpska policiju, odsek  VTK, da dođe do autora pisma u kojem autor na najnedostojniji način omalovažava Srbe u Sloveniji i zvanične predstavnike Republike Srbije u R. Sloveniji.
   U pismu se posebno apostrofira kako mu je sve te podatke dala srpska služba sa ciljem da ih podeli srpskoj javnosti u Sloveniji, ne bi li javnost, zajedno sa njim, »Goranom Petrovićem«, izvršila pritisak i sprečila službenike ambasade u njihovom, kako reče, nečasnom pohodu.    
   Naravno, da bi Goran Petrović voleo da se prvo objavi njegov poduži tekst o konzulu ubici, službeniku srpske ambasade, kako dalje tvrdi, zavrbovanom hrvatskom špijunu, iznoseći niz uvreda na račun njegovo četvoro dece, a i žene, navodeći i  inicijale žrtve koja je po njegovim navodima u tom slučaju stradala.
   Predlaže dalje, (čitaj naredbodavno) da to što on šalje, bude publikovano, objavljivano i svima dostavljano na elektronske adrese, kako bi on, Goran Petrović, posle toga izneo podatke o finansiranju Zlatomira Bodirože, i načinu na koji taj čovek »dobavlja« novac preko (40 000 eura samo ove godine), i kome i koliki procenat je obavezan da vrati u zatvorenoj koverti.
   Goranu Petroviću je takođe poznato da je konzul član Socijalističke Partije Srbije, da iz dna duše prezire predsednika Srbije naglašavajući kako to zna cela Slovenija, i da nema mesta gde nije vređao srpskog predsednika, i sve članove njegove stranke a naročito bivšeg Ministra spoljnih poslova Nikolu Selakovića za koga svima redom govori da je sa svojom saradnicom Slavicom Jelačom “pokrao ministarstvo i da je on te dokaze dao ministarstvu”.
   Ali, Goran Petrović ne propušta priliku da ne napomene kako Slovenija takođe zna da je sve to laž i da to ovaj konzul govori u ime hrvatske službe bezbednosti.
   Poseduje još podataka, piše Goran Petrović, koje su mu takođe dostavile srpske službe, ali zarad jedinstva Srba u Sloveniji još uvek razmišlja da li da ih objavi ili ne. Barata i »informacijama« da je konzul zavrbovao i jednog Srbina iz Slovenije poznatog srpskim društvima, inače poreklom iz R. Srpske koji mu lakše omogućava kontakte u srpskoj zajednici koju konzul želi da razbije, a sve, opet po nalogu hrvatske službe.
   Goran Petrović ne štedi ni prvog savetnika u ambasadi Srbije u Sloveniji, književnika Aleksandra Gatalicu čiji je roman »Veliki rat« dobio Ninovu nagradu 2012, ali zato staje u odbranu Krstana Šućura predstavnika srpske zajednice u vladi R. Slovenije, za kojeg mnogi Srbi, upućeni u problematiku, zaista misle da mu tu gde je nije mesto.
   Na kraju pisma taj »čovek« Goran Petrović, onako savetodavno, mudro i kosamći zabrinut za srpsku zajednicu poručuje Srbima: »Pamet u glavu i valjda ćete se već jednom opametiti!«

Krkanluk na tuđ račun (foto: R. Bakračević

   E, pa uredu!

   Ako je tako, kako to da se pismo upućeno portalu Tragovi-Sledi, pojavilo upravo pred izbore u R. Srbiji, i kako to da je pismo bilo upućeno mnogim srpskim organizacijama u Sloveniji i to u trenutku kada je doskorašnja ambasadorka Zorana Vlatković  (SPS) opozvana sa tog mesta?
   Čiji bi kadar  mogao biti Goran Petrović, saradnik službi, s obzirom da mu je poznato »kako cela Slovenija zna da se radi o laži da je ministar Selaković opljačkao ministartvo«?
   Od kuda u tom slučaju i kako Goran Petrović može znati šta je istina, a šta laž, osim ako nije u pitanju pripadništvo vladajućoj partiji ili urođeno udvorištvo zbog sopstvenog pozicioniranja?
   Kako i odakle mu drskost da  kroz molbu za saradnju, upućenu uredništvu e-časopisa Tragovi-Sledi, provejava naredbodavna nota karakteristična za osobe koje su odrastale u nezdravoj sredini, pod vojničkom disciplinom, ili u okruženju pod uplivom »specijalnog vaspitanja«.
 Da li je baš to i takvo vaspitanje bilo mesto gde mu je utuvljeno u kupusište da su komunisti jedini ispravni ljudi na kugli zemaljskoj i da su jednostavno bezgrešni, a da oni kao njihovi sinovi moraju biti saradnici službe i moraju nastaviti politiku svojih očeva, pa makar im očevi bili i izdajnici ili ljudi koji nisu birali načine da se dokopaju vlasti i bogastva.
   Nekako se samo od sebe nameće pitanje, ko bi u tom slučaju imao najviše interesa za upražnjeno ambasadorsko mesto, naročito posle saznanja da Slovenija nije dala agreman  Zoranu Đorđeviću kandidatu Srbije za ambasadora u Sloveniji, osim ako to nije »Goran Petrović« koji je znalački izabrao vreme rušenja SPS kadrova u srpskoj ambasadi.
 U pokušaju uspostavljanja nove konstalacije ljudi u njoj, sa njim kao ambasadorom, potrebna mu je saglasnost srpskog življa u Sloveniji, pa im verovatno zbog toga javno piše, bacajući ljagu na sve oko sebe, a naročito na istaknutije Srbe i  “velike diplomate”.
       Ako se ovome doda, da je nekako baš u to vreme, kada su se lomila koplja oko ambasadorskog mesta, Dejan Bulatović, poslanik u Skupštini Srbije, oštro kritikovao predstavnike ambasade R. Srbije u Ljubljani, zbog njihovog nepojavljivanja na promociju filma Dara iz Jasenovca koju je premijerno organizovao Vladimir Kokanović, nametnuti predsednik Saveza Srba Slovenije, a kojeg Bulatović hvali na sva usta, pozivajući pritom na odgovornost službenike ambasade, onda je vrlo verovatno da je »Goran Petrović«, zapravo dete Kokanović koje je eto, tajno i krijući, poželelo da se igra ambasadora. Jer, ako je tata general, zašto i dete ne bi moglo biti bar ambasador, s obzirom da je verovatno kupilo i stan u Mariboru (možda kredit), ne računajući onaj tatin petosobni na Voždovcu (Beograd), opremljen za tričavih 280.000 evra  koje su na ličnu intervenciju bivšeg ministra vojske Davinića, isplaćeni firmi "Adoc" d. o. o.
Bajka, nema šta!?

   A na osnovu kojih se reči i rečenica, ili tvrdnji iz pisma autora Gorana Petrovića može pretpostaviti da je Goran Petrović, zapravo tatino dete Vladimir Kokanović predsednik Saveza Srba Slovenije i šta to tatin sin radi po Sloveniji?
   
- Osporava konzulovu tvrdnju da je konzul trenirao džudo.
   Ko je taj ko može znati tu beznačajnu sitnicu i koga to zanima, izuzev Vladimira Kokanovića alijas Gorana Petrovića koji je po sopstvenoj tvrdnji aktivan u tom sportu i  čiji je otac funkcioner beogradskog džudo kluba. Znači, zaigralo se dete pa se izblebetalo.

- Unosi pometnju među Srbima i nastoji praviti haos, ne zaboravljajući da usput, kako se Srbi ne bi dosetili, kliče o njihovom jedinstvu u Sloveniji.

- Forsira Slovenca Danijela Igreca da ode u Beograd na radno mesto savetnika Milice Đurđević Stamenkovski predsednice stranke »Zavetnici«, s obzirom da je tatino dete  – ekonomista iz Beograda, takođe bilo treće na listi Zavetnika za izbore u Beogradu 2018. godine. Nakon toga se preselilo u Sloveniju gde je iako ne zna slovenački odmah »izabrano« za predsednika Saveza Srba Slovenije, organizacije koja se finansira direktno iz budžeta Srbije, a delom i iz slovenačkog budžeta. Zadatak ove organizacije je da veliča lik i delo Aleksandra Vučića. Znači, jednima pripada, druge hvali, a treće bi da zbuni i posvađa zbog lične dobrobiti.
   Ne potiče li upravo odatle njegova vatrena odbrana ministra Selakovića i  Slavice Jelače, jer navodno »Cela Slovenija zna da njih dvoje nisu pokrali ministarstvo i da to sadašnji konzul govori u ime hrvatske službe bezbednosti«.
   Inače, pre Zavetnika, dete  je bilo član Demokratske stranke i odbornik u opštini Zvezdara (od 2008. do 2012.) pa je tako podržavalo vlast žutih i obilato još u mladim danima koristilo sve benefite vlasti, a što i danas radi.

 - Više je u Srbiji nego u Sloveniji gde je redovno na režimskim televizijama, ali i u društvu visokih funkcionera vlasti, pa na žalost i Srpske Pravoslavne Crkve.

- Gostuje na TV Pinku i komentariše o devojčici koju je (valjda) otac držao neko vreme izolovanu u kupatilu i vezanu u kadi.

- Gostuje i jutarnjem programu Kurira komentarišući dešavanja na Kosmetu u Banjskoj.

- Hvali pregovore u Briselu i diplomatiju Beograda.

- Za Hepy tv, komentariše odnos Srbije i Slovenije, naoružanje vojske Slovenije, situaciju u Ukrajini itd. itd….

- Pokušava da kadruje i učiteljice dopunske  nastave srpskog jezika u Celju i Velenju.

- Tvrdi da naš narod u Sloveniji jednoglasno podržava predsednika Vučića u načinu na koji rukovodi državom i stara se o očuvanju mira i stabilnosti, a niti poznaje Srbe u Sloveniji niti Srbi poznaju njega, niti on pita svoju bazu za bilo šta, već samostalno donosi sud, bez znanja i saglasnosti baze kako navodno svi Srbi jednoglasno podržavaju ovog ili onog.
   Sve on to zna, i u sve se razume, ali jedino ne zna niti jednom rečju ne komentariše tvrdnje Gorana Petrovića, praveći se nevešt, gluv i neobavešten, što opet navodi na pretpostavku da su Goran i Vladimir jedna te ista ličnost…

- Obezvređuje rad ostalih srpskih društava tvrdeći kako organizuju večere, krkljance, opijanja i hotelska prenoćišta, dok je njegova misija da promoviše srpsku tradiciju i kulturu.
 
A kako tatino dete tuđim parama promoviše (sebe) kulturu?
   
-Za pomoć oko organizacije nekog događaja plaća 7.830 evra.
- Doručkuje u restoranu za 400 evra.
- Toči benzin i pije kafe za 115 evra.
- Hrani se za 1150 evra
- pije pivo iz bureta za 340 evra
- plaća prenoćišta za 900
- vozi se za 640 evra
- kupuje poklone za 500 evra
- štampa majice za 2.500 evra
I sve tako u krug do nekoliko miliona dinara koje redovno dobija iz R. Srbije na osnovu opet tamo nekih projekata.
 
   Ako su istinite tvdnje »Gorana Petrovića« da Zlatomir Bodiroža takođe dobija mnogo novca i da je u obavezi da deo tog istog novca vrati nekom u zatvorenoj koverti, kako to da »Goran Petrović« ne barata činjenicama kome je u tom slučajuVladimir Kokanović dužan vratiti deo od silnih miliona dinara koji su izašli iz Srbije i sjatili se kod njega, osim ako Goran nije Vladimir, pa zato o Kokanoviću ćuti?  
   Nisu li u tom slučaju poreski obveznici Srbije kupili stan u Sloveniji ovom  talentovanom detetu.  Ako nisu, odakle mu novac za stan, kad čovek ne ustaje kao svi radnici u 6. sati zbog odlaska na posao, ko ga u tom slučaju finasira i na čijem je on platnom spisku?  
   Zašto o tome ćuti saradnik srpskih službi »Goran Petrović«, osim ako Goran i Vladimir nisu jedno te isto biće sa podvojenom ličnošću u jednom telu, pa jedno vapi za pravdom, a drugo za zaobilaženjem zakona. Zašto ćuti prozvani Zlatomir Bodiroža predsednik Saveza srpskih društava Slovenije?

   Šta to još radi u Sloveniji Vladimir Kokanović?

Srpsko klanjanje pred zlikovcem (foto R. Bakračević)

   U aprilu mesecu, 22, 2023  povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve holokausta, organizovao je u bioskopu Cineplexx u Mariboru premijeru filma Dara iz Jasenovca, šaljući kako kaže,  nedvosmislenu  poruku kako je baš on taj koji neguje kulturu sećanja i da se nikada neće odreći žrtve koju su nedužni ljudi dali u zloglasnom logoru Jasenovac. Reče i slaga. Zločinačku tvorevinu NDH i hrvatske zlikovce koji su na zverski način pomorili 700.000 Srba, 23.000 Jevreja, 80.000 Cigana, i među žrtvama i 110.000 dece ispod 14 godina starosti nije ni spomenuo.
   Da se Vladimir Kokanović baš tog trenutka odrekao stotine i stotine hiljada Jasenovačkih mučenika, govori i podatak da je bio domaćin i direktoru muzeja žrtava genocida Dejanu Ristiću koji je rekao da  zloupotreba holokausta mora da prestane i da  muzej žrtava genocida govori o  90.000 identifikovanih žrtava sistema koncentracionog logora smrti u Jasenovcu.
   Bravo Kokanoviću! Nema šta.
Naravno da bi i to prošlo nezapaženo kako je prošlo, da posle toga nisi odveo goste na krkanluk kako bi tvoji sledbenici, Ketmani sa početka ovog reagovanja, uz bogatu klopu i opet o trošku poreskuh obveznika  milovali belo lice Sv. Josipa radnika, (čitaj krvavo) koji kao komandant antifašističkih snaga nikada nije hteo da zaume Jasenovac i oslobodi stradalnike, već je sve učinio zajedno sa Vatikanom  da se zataška genocid nad Srbima, niti je kad otišao da poseti ovo najveće stratište Jasenovac.
   Zbog svega toga, Vladimire pokupi ti svoje igračke i idi kući! Dosta si se igrao u našem dvorištu!

Radovan B. Milić
16. 12. 2023
Slovenske Konjice