Петар Милатовић:

   Када у датом историјском тренутку дође до рушења комплетног система вредности, на површину исплива оно најгоре, снобовско, или, народски речено, скоројевићко, мада су то два различита појма који имају доста додирних тачака у доњем миљеу памети.

Наиме, снобовима недостају критички ставови у мишљењима, а скоројевићу недостају укус и стил у живљењу.

   Данас снобови и скоројевићи представљају нову „елиту“, која се од истинске елите разликује потпуним одсуством образовања. Док су други ишли у школу и марљиво учили, снобови и скоројевићи су ишли око школе, смишљајући како да доскоче онима који марљиво уче у школи.

    Снобовима и скоројевићима  страна је ерудиција, односно дубока ученост, широко поље знања, образовање  и начитаност.

   Поље интересовања снобова и скоројевића није суштина, већ лакирана површина, најогољенији кич који опасно угрожава менталну хигијену. Уместо високоумља право грађанства је стекла низина малоумља!

НИШТА ИХ НЕ ОГОЛИ КАО СТАТУСНИ СИМБОЛИ

   Нарочито та угроженост долази до изражаја са нападном синтагмом – статусни симбол, а то најилустративније препознајемо у новом слогану: Имање је моје знање!

  Примера ради, један обогаћени пробисвет, како се то модерно каже – тајкун, а у ствари најобичнији украваћени мајмун, позвао ме у свој дворац од најпримитивнијег кича. При том ми је, пун себе, надимајући се од сопствене пуне празнине, показивао оригиналне уметничке слике до којих је дошао на најсумњивији начин у периоду овог наметнутог верско-националног грађанског рата на Балкану. Стао сам као укопан кад сам у предсобљу видео слику „Хероика визије“. Видевши моју опчињеност овом сликом, домаћин, обогаћени пробисвет, поче да ме убеђује како је „Саливен Далис могао да наслика бољу слику“. Умало се не удавих у дубини плиткоће обогаћеног пробисвета објашњавајући му да није Саливен Далис него Салвадор Дали, каталонски сликар из Шпаније, који је најпре био футурист и кубист, а касније један од најистакнутих надреалистичких сликара у свету, а да је у његовом предсобљу слика великог светског сликара Петра Лубарде из Љуботиња код Цетиња, кога карактерише фантастичан прелаз из експресивног реализма у асоцијативну апстракцију. Хтео јадник да има статусне симболе, не сањајући да сноба и скоројевића ништа не оголи као њихови статусни симболи!

Петар Лубарда

„Желио сам једино да сликам онако како осећам. Мој највећи учитељ била је заправо Црна Гора.“

НЕКУЛТУРНИ КУЛТУРОЛОЗИ

    Елаборирајући снобизам есејиста проф. Џозеф Епштајн у својој књизи „Снобизам: америчка верзија“ тврди да снобизам фунционише, баш као и религија и идеологија, на убрзаној и наизменичној производњи страха и наде, а самог сноба, или српски речено, покондирену тикву, Епштајн дефинише као „особу која жели да све оне изнад себе импресионира, а оне испод свог нивоа да бесомучно баци у још дубљи понор, укратко, сноб се свим силама труди да учврсти свој статус у друштву на рачун неког другог“.

     Огољени снобизам није толико заразан ако се задржи на нивоу малограђанске калдрме, али је опасно заразан ако се снобизам удобно угнезди у култури, уметности, књижевности, музици и политици.

    Онај снобизам на калдрмском нивоу, толико својствен скоројевићима, нема толику разорну моћ као снобизам у сфери културе, уметности, књижевности, музике, политике, јер такви снобови су у ситуацији да дрско намећу разне безвредности као једине вредности, а  то је, морамо се сложити, вређање интелигенције, нарочито ако се има у виду да најнекултурнији медиокритети, заклоњени државним и парадржавним, као и струковним, уредничким имприматурима, буквално кроје капу и креирају јавно мнење у супротном смеру од: логике, естетике, фиолосфије, психологије, а све, разуме се, у оквиру протокола обогаћених пробисвета чија је једина сврха да празне главе дођу до врха!

Петар Лубарда: Црногорска брда (1950)

ОД ГЕНОЦИДА ДО КУЛТУРОЦИДА

     После познатих геноцида у историји програмери хаоса инаугурисали су културоцид  који реализију преко снобова, срећних робова и скоројевића, неотесаних цепаница из племена Никоговића! Погледајмо око себе на улици, у трамвају, метроу, авиону, у ресторану, хотелу, на много рекламираним туристичким дестинацијама. Као да смо на изложби најразноврснијег кича по овој белосветској помрчини. Свуда око људи блештећи сјај, а у душама људи најцрњи мрак! Културоцид је урадио своје!

    Тако је то у време скоројевића и снобова, захвалних робова.