Već godinama stoji na ćošku kod Suda, kao jedini gradski bukinista koji prodaje isključivo sopstvene knjige. Slobodan je umetnik u svakom smislu, pa i u onom da je „oslobođen” od bilo koje vrste prihoda.

- Slobodan sam kao ptica zato što se hranim mrvicama, opisuje on svoju situaciju sopstvenim aforizmom i nastavlja u istom stilu „samostalnog umetnika i još samostalnijeg trgovca” duhovito rimujući: „Božija luda ispred Suda”.

Pesnik i mislilac koji na sopstveni način, kako on kaže „otvorenih očiju”, promišlja i „beleži” bez ikakvog ulagivanja našu svakodnevicu, Rajica Marković, našim sugrađanima poznat i po nadimku iz burne mladosti Rajko Crvenjak, objavio je novu knjigu „Svedočenje iz Časnih veriga”. I, ništa. „Ni pisma, ni razglednice”, ni retka od sabraće po pesničkom peru, crtice ili pominjanja od onih koji dele njegova verska ili bilo koja druga ubeđenja. Na licu mesta, koliko se to može u običnom, pukom novinarskom tekstu ispravljamo tu nepravdu.

Iako ovdašnjoj javnosti poznatiji kao pesnik, Marković je već godinama prisutan mahom u elektronskim izdanjima na internetu, blogovima, sajtovima i portalima kao pisac osobene forme, razmišljanja, esejistike, traktata... Po napisima koji najviše liče na propovedi.

- Propovedi grešnog raba, skroman je Rajica. Reč je o religijsko-filozofskoj prozi.

- Svedočenje iz Časnih veriga zasnovano je na okovima Svetog Duha, kada moraš da pričaš istinu i samo istinu i ništa drugo, kaže Rajica koji istinu i piše i živi, ma koliko ga to koštalo.

Shodno svom stilu Rajica počinje u knjizi sa krajem, i to „Krajem evrounijatske politike”, a završava sa „Jagnje će ih pobediti!!!” Ovako koncipirana knjiga ima i svoju praktičnu stranu, može se čitati slobodno,  jer u pitanju su potpuno nezavisni tekstovi.

Autor piše o sukobu civilizacija, izneveravanju tradicije poput teksta o prestanku služenja vojske, MMF-u (koga od milošte „krsti” Međunarodni muljatorski fond), režimskim mrakovima, pederastiji i to ne samo onoj kao alternativnom seksualnom opredeljenju, ili da je nama, danas i ovde kao savremenim robovima svejedno da li ekliniramo ka „Istoku ili Zapadu”...

Za svoje dosadašnje poetsko stvaralaštvo nagrađivan je dva puta „Zlatnim perom” u Ljubljani (2012. i 2013. godine), koje dodeljuje srpska dijaspora u Sloveniji, a bio je i pobednik na konkursu za poeziju stragaračkih „Dana šljive”.

Poetski dar je u njemu čučao „od deteta”, uspavan i umrtvljen radom u Vojnoj fabrici, a onda...

- Posle borbe za promene, kada mi je čak i suđeno, a koje su se pokazale da nisu bile nikakve promene već samo kozmetičke, posvađao sam se sa sistemom jer ne mogu više sam sebe da lažem. Stao sam na ulicu i tu sam već četrnaestu godinu, a pesme sam krenuo da štancam jednu za drugom. I danas, Bogu hvala, izlaze iz mene kao bujica, ne krije Rajica.

Njegova prva pesnička dela bila su dobro primljena od kolega po peru – kragujevačkih pesnika: Saše Milenića, Vladimira Jagličića, Nenada Milosavljevića...

Preokret dogodio se prvo u njegovoj duši pa potom i u poeziji.

- Počeo sam sa poezijom, ali sam u sebi otkrio i iskrenog vernika. Pošao sam, što se kaže, „verom iz neznanja”, i uspeo da skinem „dimnu zavesu sa očiju”. A, kad prozreš istinu nikome nisi potreban, iskren je on, ne krijući i dalje svoj otpor svakom sistemu.

A, nije da nije bilo pokušaja da se pod neki vid njegovog okrilja podvede. Kragujevački novinar i publicista Miodrag Stojilović sročio mu je sasvim lepu i prigodnu preporuku i molbu za prijem u Udruženje književnika Srbije. Ništa tu Stojilović nije izostavio, ni da pesnik „sam nosi svoj krst” niti da je „odan svom unutrašnjem glasu”, ali Rajica je ovu molbu odbio da potpiše.

- Ako po svom delu zaslužujem, onda neka me i prime, a ne da molim i preklinjem u pisanoj formi, ostao je Marković veran svojim glasovima.

- Ni jedan pozicionirani kragujevački pisac više ni ne prolazi pored mene i ćoška kragujevačkog Suda. Pa, ako, jer ja pišem čisto radi sebe i svedočanstva Božije istine. Ja pišem po svojoj, a oni nek postupe po sopstvenoj savesti, smatra naš sagovornik.

Ovako već četrnaestu godinu živi sa ženom i četvoro dece sa nula dinara, ali ne prihvatajući ni ulogu socijalnog problema. Invalid je od 1992. godine zbog teške hronične opstruktivne bolesti pluća.

- Neka me i prećutkuju. Ne tražim ništa, samo penziju za dve decenije u namenskoj industriji, kako bih kao građanin mogao da izmirim svoje komunalne obaveze i dažbine, a ne da zbog toga idem po sudovima, poručuje Rajica iz sopstvenih Časnih veriga.