KRALJEVO - Ivan Rajović, dugogodišnji novinar „Ibarskih novosti”, autor na desetine zbirki pesama i kniga poezije, dobitnik brojnih nagrada, među kojima u dva navrata i Oktobarske nagrade Grada Kraljeva, već tri godine nema struju i vodu jer su mu isključeni zbog duga. Koliko je ovaj stvaralac u teškom stanju, svedoči i činjenica da nema ni za hranu.
Rajović je najvredniju i najprestižniju Oktobarsku nagradu koja se dodeljuje najzaslužnijim Kraljevčanima po drugi put dobio pre dve godine dok je noći već uveliko provodio sa porodicom pod svećom i bez vode u kući.
Nada se da će dobiti penziju
- Nisam nikada razmišljao da se recimo spaljujem ili štrajkujem glađu ispred opštine, mada mi ovo drugo ne bi ni palo teško, jer inače gladujem. Zdravlje me, na sreću, još dobro služi. Ostalo mi jedino da se nadam da ću uskoro dobiti nekakvu penziju - kaže Rajović, kojem do starosne penzije nedostaje još osam godina.
- Već tri godine živim bez struje, vode, bilo kakvih primanja i svega ostalog što život čini, a još sam živ - kaže Ivan Rajović, dok nožićem odseca deo jabuke koju je tog jutra pokupio ispod drveta, kako bi doručkovao. Rajovićev sunovrat krenuo je pre pet godina nakon privatizacije “Ibarskih novosti” kada je ostao bez posla. Osim što je bio novinar ovog kraljevačkog nedeljnika dobrih 30 godina, u nekoliko navrata ga je i uređivao, ali radio i kao zamenik direktora ove medijske kuće. Bio je i dopisnik beogradskih listova “Naša Borba” i “Danas”, napisao hiljade tekstova, ali i objavio 15 zbirki pesama. Rajovićeva knjiga poezije “Psi će vladati svetom” iz 1982. godine, u izdanju “Pegaza”, bila je prva izdata van Kraljeva. U to vreme postao je jedan od pokretača kulturnog uzdizanja Kraljeva, za šta je dobio Oktobarsku nagradu Grada Kraljeva. Ali, ni prilikom dodele nagrade niko se nije zapitao kako Rajović živi. Struja i voda su mu isključeni, jer nije imao novca da plati račune. - Aplaudirali su mi, ali ja sam ćutao. Nisam hteo ništa da kažem. Nagradu sam dobio za, kako piše na diplomi, “nemerljiv doprinos kulturi”, a moja dva sina, supruga i ja dnevno pojedemo tri-četiri jaja i po četvrtinu hleba. Priznajem, gladan sam neprekidno. Mogli su da me pošalju u penziju. Bilo kakvu, privremenu, invalidsku ili da dobijem nacionalnu. Bruka i sramota za Kraljevo, kome sam dao ceo svoj život - priča Rajović, koji danas za struju duguje oko 350.000 i za vodu oko 100.000 dinara. Živi u oronuloj kućici staroj skoro 60 godina sa suprugom Vericom i sinovima Borkom i Igorom. Jedini stalni posao ima supruga, što nije dovoljno ni za preživljavanje. - Kuvamo na plin, uveče gori sveća, a vodu donosimo u kantama. Donosili su mi iz Crvenog krsta nekoliko puta pakete sa hranom i ličnom higijenom. Ali kada su počeli da mi donese odeću i obuću, sinovi su me upitali: “Tata, da li si ti ovo zaslužio?” Nisam znao da li da zaplačem od tuge ili smeha.
Nenad Božović | 26. 08. 2013. - 17:01h | Foto: N. Božović
