Датум: 10.12.2015.

Рачунам да за случај Драгана Бујошевића можемо да захвалимо нашој демократској трагедији, пардон, традицији.

Она нам омогућава да директор РТС-а, предузећа са више од три хиљаде запослених, буде новинар са потиснутом амбицијом да, у ствари, буде

политичар.

То нас онда доводи у веселу ситуацију.

Када не зна шта ће, нити како, он, брже-боље, у јавност. Па закука како лично премијер треба да обезбеди финансирање РТС-а и наплату таксе.

Сјајан пример. Сада би сви требало да га следе. Па да директор железнице завапи како премијер треба да наплаћује карте.

А директор Путева Србије би могао премијера да замоли да седне у ону кућицу и наплаћује путарину.

Претпостављам и да би директор сваког супермаркета волео премијера да види за касом.

Мислим, зашто би, било који директор, било којег предузећа у овој земљи, радио свој посао?

Тешко је то, захтева одређена неновинарска знања, доста труда, спремност да решаваш проблеме...

А Бујошевић, очигледно, за то није спреман.

Да јесте, он би, рецимо, јавности показао како је, којом анализом трошкова, Управни одбор РТС-а израчунао да претплата треба да износи баш пет стотина динара.

И да ли би такса била 500 динара да се директор потрудио да израчуна колики вишак радника има.

Или да се позабавио рационализацијом у самом предузећу, новом систематизацијом, повећањем радног учинка, штедњом?

Даље, зашто драги наш директор, за, ево, више од пола године, није пробао да нам открије како ће раздвајати приходе и расходе од таксе, од оних комерцијалних. Па да знамо шта ће грађани плаћати са тих 500 динара.

Такође, зашто бар рачун није отворио, за наплату таксе?

Тешко му било?

Лакше му да то уради премијер?

Или било ко други, пошто га је надлежно министарство одавно одбило и замолило да просто ради свој посао и да остане у оквирима Закона, у чијој су припреми, и доношењу учествовали и људи са РТС-a и РТВ-a.

А по том Закону, који је стриктно пратио и упутства из Европске уније, која је тражила да држава изађе из медија, Електродистрибуцији не може држава да наложи да се бави наплатом таксе.

Али Бујошевић би могао, и то прављењем уговора са ЕПС-ом, којим би било предвиђено да уз ЕПС-ове уплатнице иду и оне РТС-а.

Могао би и на милион других начина то да реши, али не. Лакше му је да открије јавности како су Срби безобразан један народ, јер Хрвати сами плаћају ТВ претплату, а Срби, ето, и срам их било, неће.

Па шта сада премијер да ради. Да промени Србе за Хрвате, и спасе Бујошевића сваког напора?

Лично, предложићу му нешто друго. Да Бујошевића пошаље у ХРТ, а нама нека пошаљу директора ХРТ-а, пошто тај, очигледно, зна свој посао.

И на крају, да се извиним Бујошевићу. Нисам био на његовом обраћању јавности, јер сам морао у Скупштину.

Тамо је, на дневном реду, био буџет, све са изменама Закона о јавним медијским сервисима, како би решили онај буџетски део финансирања јавних сервиса.

Ми, другим речима, радимо свој посао.

Научи нешто из тога, драги Бујошевићу. Директоре.

Иван Тасовац